• Početna
  • POLITIKA
  • Vlast na Televiziju Kragujevac potrošila više od 400 miliona
Pročitaj mi članak

Vlast na Televiziju Kragujevac potrošila više od 400 miliona

0

Radio televiziji Kragujevac (RTK) je iz gradske kase od 2015. do 2021. godine vlast Srpske napredne stranke isplatila oko 400 miliona dinara, saopštilo je udruženje Res Publika. Kako se navodi, "dobro je poznato" da se godinama iz budžeta grada Kragujevca uplaćuju subvencije za rad Televizije Kragujevac, koja je posle poništenja privatizacije i ponovnog preuzimanja od lokalne samouprave dobila status privrednog društva čiji je osnivač grad.

Рес публика тврди да, и поред тога што је Законом о јавном информисању и медијима, прописано да локалне самоуправе јавним новцем могу да финансирају искључиво медијске садржаје којима се остварује јавни интерес у информисању, град Крагујевац пету годину заредом финансира редовно пословање РТК.

Из градске касе су намирени и сви дугови настали после поништења приватизације. РТК је у периоду од 2015. до 2019. године кроз субвенције добила нешто више од 174,5 милиона динара, плус још 13,5 милиона динара за услуге по уговору, односно за преносе скупштинских заседања, пише Данас.

У комисијама за финансирање медија стручњаци из непостојећих удружења

Тој цифри треба додати и износ од преко 110 милиона динара који је током 2017. и 2018. године према истраживању конзорцијума медијских организација (БИРН, НУНС и Фондација Славко Ћурувија) из градског буџета исплаћен повериоцима РТК за дугове настале пре, као и након приватизације.

Ови износи су сабрани са 42 милиона колико је одвојено за 2020. годину и 50 милиона динара субвенција за 2021, па се тако долази до суме од укупно око 400 милиона динара – од 2015. године закључно са прошлом годином. На то долази и 60 милиона динара субвенција за текућу годину.

Поређења ради, РТК ће из буџета града ове године добити 60 милиона динара субвенција, без конкурса, а сви остали медији 10 милиона динара, законски по конкурсу за објављивање садржаја од јавног интереса. Рес Публика је предочила и основ за финансирање РТК из градске касе, будући да се тај новац може давати медијима само за финансирање медијских садржаја од јавног интереса, те да се директно давање пара РТК коси са законом.

Догодило се то на основу једне уредбе Владе Србије којом је омогућено да акције буду пренете без накнаде градовима или општинама на чијој територији је седиште издавача медија, до стицања услова за нову приватизацију. Ова уредба је омогућила да се на захтев града Крагујевца, а уз сагласност Владе Србије, у јуну 2017. године изврши пренос оснивачких права на локалну самоуправу, а РТК своје пословање настави као привредно друштво. Тиме је та медијска кућа наставила да функционише као пре приватизације, када је као јавно предузеће добијала субвенције из градског буџета, закључује се у истраживању Рес публике које преноси портал Глас Шумадије.

Отворено је и питање покретања нове приватизације РТК.

Званичан одговор из градске власти који је објављен у новембру прошле године је да ингеренције над новом приватизацијом потпадају под Министарство привреде јер је ова телевизија регистрована као привредно предузеће. Министарство се поводом тог питања не оглашава, а изгледа да се нико из локалне самоуправе не распитује превише за овај проблем тежак стотине милиона динара.

Рес публика је дошла до податка да се обавеза приватизације РТК налази у Акционом плану за спровођење Медијске стратегије Србије од 2020. до 2025. године, где се истиче да је крај прошле године био обавеза за завршетак приватизације медија у јавном власништву, односно медија код којих је раскинут уговор о продаји капитала.

У складу са тим планом, у последњем кварталу прошле године требало је новог власника да добије и Радио телевизија Крагујевац, која је после раскида уговора о приватизацији са Радоицом Милосављевићем, враћена у власништво локалне самоуправе. Како је тај рок остао само обећање у истраживању су схватили када су дошли до података о предузећима у поступку приватизације који се може наћи на сајту Министарства привреде.

РТК се налази на том списку међу предузећима у поступку анализе и припреме јавног позива, али се у напомени наводи да „није могућа објава јавног позива с обзиром на то да није донета одлука о методу и моделу приватизације“.