Прочитај ми чланакВлада је састављена уз далеко већи отпор притисцима који су долазили са западане стране него раније.
Приликом састављања сваке владе од 2000. године редовно постоји ишчуђавање пред питањем да ли странци утичу на њихово састављање и како они то смеју. Ради се о фолирању наше јавности, јер, ако се не ради о фолирању, онда се само може констатовати да наша јавност не познаје добро политичке прилике и неприлике на глобалном нивоу, а у толику политичку неписменост нашег света не желим да верујем.
Елем, да одмах на почетку овог писанија нешто утврдимо: притисака свих оних који се нешто питају у свету има и биће их док је света и века. Да ли су то Американци, да ли су Британци, Немци или Руси, потпуно је неважно, јер нема те силе која не жели да на простору Балкана има што јачи утицај. То је нешто што је на Балкану константа и на то морамо да се навикнемо. Ко год да у Србији буде на власти, биће изложен притисцима. Од тога колико смо ојачали, најпре економски и војно, зависиће колико можемо да се од притисака бранимо.
Када се састављала Влада 2008. године готово без икаквог блама обелодањено је да је ту владу саставио Камерон Мантер, амерички амбасадор, уз садејство Мирослава Мишковића. О томе је чак и Ивица Дачић, тадашњи актер у тој влади, отворено говорио. Према томе, смешно данас звучи када неко негира постојање тих притисака. Да ли је било тих покушаја и данас, када је Вучић други пут састављао владу?
ДА ЛИ СМО МОРАЛИ НЕГДЕ ДА ПОПУСТИМО?
Нема никакве дилеме да је тога било. Разлика је само у томе што су 2008. године Американци могли то да чине далеко израженије, јер је њихово присуство на Балкану било далеко доминантије него руско, и околности су им ишле потпуно наруку. Данас се ситуација значајно променила, дошло је до великих гибања на геополитичкој сцени, и њихови притисци очиглено не могу у потпуности да уроде плодом. Односно, вероватно је да евентуални руски притисци могу значајно да неутралишу америчке.
Самим тим, недавно изгласана влада могла је да се састави уз далеко већи отпор притисцима који су долазили са западане стране, и то је свакако и учињено. Да ли смо морали негде да попустимо? Немам дилему да су такви потези били неопходни. Србија свакако није толико снажна држава да би могла у свему да се супротстави великим глобалним играчима, али она бар за сада добро води свој брод између западних и источних крстарица које се туку. Бар за сада нам успева да не будемо окрњени, а да ли ће и убудуће бити тако, зависи од наше памети и глобалних збивања.
У светлу све већих глобалних заоштравања притисци на Србију могу само да се повећају.
Срби имају проблем што се врло лако сврставају на једну од зараћених страна. Као у филму Три карте за Холивуд, у коме се читаво село готово истребило због поделе током Кубанске кризе на оне који су за Русе и за Американце.
ДА ЛИ ЈЕ МОГУЋЕ БИТИ ДОБАР СА СВИМА?
Морамо да гледамо себе. Наш интерес је изнад свега. Свакако, емоције вуку на руску страну, јер смо повезани братским и историјским везама. Нема честитог Србина који не воли мајчицу Русију. Ипак, немојмо имати илузију: Русија је велика сила која спољну политику усклађује са својим интересима. Цене они нашу братску повезаност, али немојмо имати илузије да ће они икад заратити због нас. То је, уосталом, Константин Родофиникин лепо објаснио Карађорђевим устаницима када смо помислили да ће Руси због нас заратити са Турском. То је било нереално, јер им је Наполеон претио и на крају је ушао у Москву.
Према томе, братсво и пријатељство је једно, а интерес сасвим друго. Прагматизам је нешто што се од Запада може научити, и наш однос са њима је искључиво заснован на интересу и прагматизму.
Интерес Србије је да са свима има одличне односе. Интереси многих великих сила се не поклапају са тим нашим интересом, али наш интерес је да изнад свега радимо на томе да остваримо наш приоритетни интерес, а то су добри односи са свим великим силама. Данас би то изгледало овако: хоћемо у ЕУ, нећемо Русији да уводимо санкције, хоћемо добру сарадњу са НАТО, хоћемо одличну сарадњу са ОДКБ итд.
Неко ће рећи да је то немогуће. Такву малодушност не смемо да имамо. Могуће је, јер се боримо за Србију. Она је најбитнија. Само на тај начин можемо да одбијамо притиске који су актуелни и који ће тек уследити.
