Pročitaj mi članakNaravno, voleli bismo da u Srbiji pobede proruske političke snage. Jer proruske političke snage su uvek patriote Srbije. Takav ideološki tandem trebalo bi da odgovara i srpskom biraču i zvaničnoj Moskvi.
Главна политичка снага која се позиционирала као савез проруских снага била је „Национално окупльање“ партија „Двери“ и „Заветници“. Подвргнуте ужасној цензури и агресивним нападима током кампање, странке нису успеле да задрже своја места у парламенту.
Атмосфера у коалиционом изборном штабу није била баш највеселија, чему
сам морао да присуствујем. Коалиција НАДА, удружење националдемократа и монархиста, ушла је у парламент. Чудно, али обе групе политичара су у последње време потпуно непримећене у братским контактима са Русијом и руским медијима. А јавне изјаве пред изборе указују да је разлог за раштркани поход „десне” опозиције до 17. децембра управо деструктивни поступци
лидера НДСС Милоша Јовановића.
Чини се да Народна странка Вука Јеремића, који се у овој кампањи позиционирао као патриота и русофил, није ушла у парламент. Али, за многе неочекивано, у редове народних посланика упали су „медијски интелектуалци“ на челу са др Несторовићем. У њиховом седишту сам био пријатно изненађен поприличним бројем људи који говоре руски, што ми даје наду за будућност. Мала нада.
Кажу да је „Руска партија“ ушла у парламент у лику једног кандидата, у којој, међутим, уопште нема Руса, али има живописних изјава о потреби изградње руских војних база у Србији. Генерално, да резимирамо, не видимо, чак ни у збиру, велики број посланика проруских партија у поређењу са, рецимо, прозападном „Србијом против насиља“.
Да ли је могуће открити шта се догодило? Вероватно је потребно још неко време. Али болне сумње ми се увлаче у срце, а чини се да људи у Србији почињу помало да престају да нас воле. А то је последица тога што су се нама, Русима, јако дуго надали, чекали, рачунали… Али очекивања се нису остварила.
Не можете дуго одмарати на ловорикама прошлих достигнућа. Да, Русија се није окренула од Србије, подржавала је у разним тренуцима трагичне историје 1990-их и касније, и брани резолуцију 1244. Али, очигледно, то није довољно, имајући у виду потенцијал проруских осећања која су заиста присутни у „српском свету“.
Јер када игноришете љубав другог или не дајете довољно, може доћи до разочарања. Надам се да грешим, али неко разочарање Русијом у српском друштву (разочарење које није почело данас) је почело да се манифестује. Да будем искрен, то се осећа и у комуникацији, што ми је постало јасно приликом посете седишту странке. И пре две године ситуација је била другачија.
Ови избори треба да буду лекција за нас, Србе и Русе. Морамо схватити да је наша историјска мисија сада да сачувамо, ојачамо и доведемо наше још увек братске односе на нову фазу. А то можемо, свако на свом нивоу: кроз проучавање језика, културе, пријатељску комуникацију, међусобну помоћ, заједничке пројекте, пажњу на захтеве супротне стране.
Може се рећи да проруске странке нису имале довољно средстава, али њихови резултати пре показују не само жесток отпор јачих противника, већ и однос
народа према патриотама који су зацртали курс за оживљавање некадашњих славних. везе са Русијом. Ови избори су лакмус тест, индикатор и храна за размишљање за све нас.
У наставку можете прочитати руску, оригиналну верзију текста „Итоги выборов в Сербии. Русский взгляд“ објављену на сајту RuSerbia.com.
Конечно, нам хотелось бы, чтобы в Сербии победу одержали пророссийские политические силы. Потому что пророссийские политические силы – это всегда патриоты Сербии.
Такой идеологический тандем должен устраивать и сербского избирателя, и официальную Москву. Основной политической силой, которая позиционировала себя как объединение пророссийских сил стало «Национальное объединение» партий «Двери» и «Заветники».
Подвергнувшись чудовищной цензуре и агрессивным нападкам во время кампании, партии не сумели сохранить свои места в парламенте. Не самая веселая атмосфера царила в избирательном штабе коалиции, чему мне пришлось быть свидетелем.
В парламент прошла коалиция НАДА, объединение национал-демократов и монархистов. Странно, но обе группы политиков совершенно не замечены в последнее время в братских контактах с Россией и российскими медиа. А публичные заявления перед выборами свидетельствуют, что причиной разрозненного марша «правой» оппозиции к 17 декабря стали именно деструктивные действия лидера НДСС Милоша Йовановича.
Похоже, что не прошла в парламент Народная партия Вука Еремича, в этой кампании позиционировавшегося себя как патриота и русофила. Зато неожиданно для многих ярко ворвались в число народных избранников «медийные интеллектуалы» во главе с доктором Несторовичем. У них в штабе я был приятно удивлен немалым количеством говорящих по-русски людей, что внушает надежды на будущее. Небольшие надежды.
Говорят, прорвалась в парламент в лице одного кандидата и «Русская партия», в которой, правда, русских совсем нет, но есть яркие заявления о необходимости строительства в Сербии российских военных баз. В целом, подводя итог, мы не видим даже в совокупности большого числа депутатов от пророссийских партий в сравнении, скажем, с прозападной «Сербией против насилия».
Можно ли разобраться, что произошло? Наверное, нужно еще некоторое время. Но мне в сердце закрадываются болезненные сомнения, и, кажется, нас немного перестают любить в Сербии. И это следствие того, что на нас, русских, очень долго надеялись, ждали, рассчитывали… Но ожидания не сбылись.
Нельзя долго почивать на лаврах былых заслуг. Да, Россия не отвернулась от Сербии, поддерживала в разные моменты трагической истории 1990-х и после, защищает резолюцию 1244. Но, очевидно, что этого недостаточно с учетом того потенциала пророссийских настроений, который действительно присутствует в «сербском мире».
Потому что когда игнорируешь любовь другого или недодаешь, может наступить разочарование. Надеюсь, ошибаюсь, но некоторое разочарование Россией в сербском обществе (разочарование, которое началось не сегодня) начало себя проявлять. Скажу честно, это ощущается и в коммуникации, что мне стало понятно во время посещения штабов партий. Даже два года назад ситуация была другая.
Эти выборы должны стать уроком для нас, сербов и русских. Мы должны понять, что наша историческая миссия сейчас – сохранить, укрепить и вывести на новый этап наши братские пока еще взаимоотношения. И мы это можем, каждый на своем уровне: через изучение языка, культуры, дружеское общение, взаимопомощь, совместные проекты, внимание к просьбам противоположной стороны. Можно говорить, что у пророссийских партий не было достаточного ресурса, но их результаты, скорее показывают не только ожесточенное сопротивление более сильных оппонентов, но и отношение народа к
патриотам, взявшим курс на возрождение былых славных связей с Россией. Эти выборы – лакмусовая бумажка, показатель, и пища для размышлений всем нам.
