Прочитај ми чланак
(НСПМ)
У сенци великих тема одвијају се локални избори у Земуну, београдској општини у којој право гласа има око 160 000 грађана. У трци за посланике нашло се чак 14 изборних листа, а ови избори остаће упамћени по томе што су се у локалну изборну трку активно укључили скоро сви „велики играчи“ српске политичке сцене, којима успех у Земуну, много боље од Косјерића, може потврдити реалну политичку снагу и бити показатељ поверења или неповерења грађана.
Исход избора у Земуну такође може изазвати превремене изборе и у Београду, због чега су Земунце посећивали и удварали им се готово сви партијски лидери, којима није било мрско ни да се са њихових олимпијских висина огласе о комуналним, здравственим, саобраћајним, културним и другим проблемима овог дела Београда.
Локалне снаге се нису појављивале ни на плакатима и билбордима, са којих су Земунце на локалне изборе мамили главом и брадом први потпредседник владе и министар одбране Александар Вучић, премијер Ивица Дачић, градоначелник Јагодине и председник Јединствене Србије Драган Марковић Палма, док су их походили и министарка здравља Славица Ђукић Дејановић, председник Градског одбора СПС-а Александар Антић, као и лидер ЛДП Чеда Јовановић.
Иако се већ месецима налази у потпуној забуни, и Демократска странка је у Земун послала своју прву поставу, од градоначелника Београда и председника ДС Драгана Ђиласа, преко Борка Стефановића, па чак и до председника Владе Војводине Бојана Пајтића.
Част Србије и њену територијалну целовитост у Земуну су бранили лидери „патриотског блока“, сачињеног од ДСС и Двери, који су се заложили за „патриотски и породични Земун“ и организовали још једну „породичну шетњу“. Поред Бошка Обрадовића, у Земуну су кампању активно водили Андреја Младеновић и Александар Поповић из ДСС-а, а појавио се лично чак и Војислав Коштуница, који је прошетао центром и оштро критиковао косовску политику напредњака и социјалиста. Премда је пре четири године власт у Земуну ДСС формирао управо са СНС и СПС, као што и данас са њима дели власт у највећем броју градова и општина у Србији.
Као и обично, у предизборној кампањи дато је много обећања, али занимљиво је да су многи акценат ставили на локал патриотизам и на обећање да ће нова локална власт Земуну „вратити статус који заслужује“. ДСС и Двери „гарантују“ да ће општини Земун вратити надлежности које су јој одузете 2008. године, док УРС поручује да Земун треба да постане јединица локалне самоуправе и сам управља својом имовином.
Јединствена Србија је затражила да Земун добије статус града, оштро протестујући „што неке друге партије и групе грађана својатају њихову идеју“. У том смислу најбизарније је звучала порука коалиције „Земунски покрет – Покрет радника и сељака“, који су истакли захтев да се Земуну врати „историјско право“ на статус града и поручили да „неће дозволити да се ускраћује то право у корист беоцентризма“. Локалним темама, што је и разумљиво, бави се и неколико конкурентских „листа за Земун“ („Трећа Србија“, „Наша ствар“…), док су се радикали, по обичају, определили за „глобалне“ и националне теме (анти-ЕУ, Русија, Косово, издајници у власти итд.).
Избори у Земуну су локални и, као такви, не превише репрезентативни за процену исхода будућих републичких, кад год се они одржали. Али, упркос томе, владајућа странка ће њихов исход – и очекивани тријумф – покушати да представи као доказ подршке за политику коју води на националном плану, док ће њихови опоненти, а посебно „патриотски блок“, на њима тестирати снагу и способност да покрену гласаче против власти.
Кампања која се водила је зато и била у великој мери посвећена стварима којима се локална скупштина апсолутно неће бавити (Косово, ЕУ, територијални интегритет, породица, борба против корупције…), а иако је код нас већ постало уобичајено да се у изборним кампањама говори једно, а након избора ради друго, и за Земун и за Србију тренутак је сувише озбиљан да би се грађанима нудиле уобичајене глупости и замајавања, и измишљале додатне поделе засноване на старим локалним ривалствима. Ако је то једина политика коју водеће странке позиције и опозиције могу да понуде грађанима, онда се и Земуну и Србији лоше пише.
