Pročitaj mi članakInicijativa TAS (Udruženje turističkih agencija i turističkih radnika Srbije) saopštila je danas da će podneti tužbe protiv predsednice Vlade Ane Brnabić, ministarke trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjane Matić i protiv turističke inspekcije zbog "neispunjavanja niza odredbi i konstantnog kršenja zakona Srbije".
Заступник Иницијативе ТАС Драган Суботић оценио је на конференцији за новинаре да су закони и уредбе намењени искључиво грађанима и привреди, а не државним органима, и најавио протест 30. марта у 12 часова испред Владе Србије.
Према његовим речима, за тренутно стање у туризму је најодговорнија премијерка, чији кабинет, како је рекао, није одговорио на њихова питања о неспровођењу уредби.
„Поред Ане Брнабић, најодговорнија је министарка Матић, која константно обмањује јавност фризираним статистичким подацима који се не подударају са подацима Републичког завода за статистику“, рекао је Суботић.
Додао је да подаци који се предају међународним организацијама, а који се тичу туристичког промета током последње две године, колико траје пандемија корона вируса, не одговарају чињеничном стању.
„Трећа оптужница која се припрема је против туристичке инспекције, односно против свих инспекцијских органа Србије који селективно спроводе Закон о инспекцијском надзору“, рекао је он.
Сектор туристичке инспекције, како је рекао, није одговорио на бројне пријаве против „интернет предатора“, који продају туристичке аранжмане преко профила на Фејсбуку и Инстаграму.
Говорећи о законима и уредбама који, према његовим речима, нису спроведене, а за које нико није сносио одговорност, Суботић је навео пример уредбе о кредитима за ликвидност.
„Од када је проглашено ванредно стање и од када је Србија одредила као помоћ привреди коришћење средстава Фонда за развој, привредници су аплицирали за кредите и чекали две године. Због пасивности Фонта за развој, односно Министарства трговине, туризма и телекомуникација, које је требало да укаже на проблем најугоженијих делатности и уврсти их у приоритет у одобравању кредита, бројни привредни субјекти су отишли у стечај и банкрот“, објаснио је Суботић.
Оценио је да је уредба о додели државне помоћи, која се пре свега односила на локалне самоуправе, донета како би се „замазале очи Европској унији“.
„Свега 12 одсто свих општина је спровело ову уредбу и помогло најугроженијим делатностима. Град Београд и Секретеријат за привреду нису ни упознати са постојањем ове уредбе“, изјавио је он.
Говорећи о државним пакетима помоћи привреди, оценио је да су они „бесмислени и линеарно постављени“ и да се њима помагало радницима у привреди јер би држава, ако би дошло до великог отпуштања радника „морала да издваја месечне апанаже за пријављене на бироу“.
„Туризам и угоститељство су добили 7,2 лична дохотка за 24 месеца колико траје криза. Када се то подели и када се одузму порези и доприноси, испада да су привредници добили државну помоћ у износу од 4.600 динара месечно“, рекао је Суботић.
Према његовим речима, друга гарантна кредитна шема, која се односила на банке, је трећа уредба која није спроведена.
„Банке су потписале уговор да ће под олакшаним околностима и добрим условима одобравати кредите, посебно за ликвидност, најугроженијим делатностима. Од 16. фебруара 2020. године све банке су преко свог удружења донеле одлуку да све раднике у туризму ставе на црну листу“, рекао је он и додао да ниједна фирма која се бави туризмом није могла да узме кредит код пословних банака.
Он је најавио да ће ТАС објавити списак тих банака и позвати привреднике да раскину пословну сарадњу са њима.
Истакао су да је због кризе у Украјини много туристичких агенција, које су потписале уговоре са руским туроператорима, изгубило посао, што је штета од „неколико десетина милиона евра за Србију“.
Заступница удружења „Заштитник предузетника и привредника Србије“ Милена Амон рекла је да уредба о помоћи угроженим делатностима, по којој је било предвиђено да се свима којима је промет пао више од 30 одсто у односу на 2019. годину исплати 80 одсто бруто зарада за 12 месеци и да им се покрију фиксни трошкови, није спроведена до данас.
Додала је да уредбе везане за ковид мере показују двоструке аршине јер су „привредницима писане казне од 300.000, док су они коју су те мере доносили седели по објектима који су радили“.
Она је оценила да у Србији постоји велика правна несигурност и апеловала на Владу да се закони о фискализацији, електронским фактурама и архивирању редефинишу у сарадњи са удружењима привредника.
Говорећи о уредби о заменским путовањима, заступник удружења потрошача „Ефектива“ Дејан Гавриловић истакао је да се то удружење суштински не противи помоћи државе туристичким агенцијама, али да су они поднели захтев за проверу података пре доношења уредбе.
„Ми смо тражили да се утврде новчани токови пословања туристичких агенција, да се уради ревизија обезбеђења путовања, сматрајући да су полисе осигурања недовољне да пруже комплетну заштиту путницима. Уредба је донета, а ниједан интерес потрошача није уважен“, изјавио је Гавриловић.
Додао је да у последње две године осигуравајуће куће нису обештетиле ни једног путника агенција које су пропале.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 10, 2022
