Прочитај ми чланак

У СРПСКОМ ПАРЛАМЕНТУ ЋЕ СЕ ГОВОРИТИ НА АЛБАНСКОМ: Мађари се држе српског језика

0

Осим српског у Народној скупштини у расправи би могли да се опет чују и други језици. Посланици који припадају националној мањини који у популацији достижу најмање два одсто имају право да се обраћају на свом језику. Нови предлози закона који су на Влади уређују права мањина, употребу симбола и знамења, као и језика у означавању места у којима живе.

Када се тадашњи председник Скупштине Албаније посланицима црногорског парламента обратио на албанском, симболично је почела пракса обраћања мањина на свом језику у тој институцији. То право користи се и у другим земљама региона, попут Македоније.

Фото: А.С.

У српском парламенту чује се само српски, иако закон дозвољава мањинама обраћање на матерњем.

„Ми смо имали такву праксу у Скупштини Србије кад су била три посланика из ромских партија и често су се обраћали на ромском језику. Имали смо преводиоца за ромски језик и мислим да је то нормална ствар и да треба да се поштује“, каже заменик директора Канцеларије за људска и мањинска права Драгољуб Ацковић.

Они који чине најмање два посто укупног становништва у Србији то ће и моћи – а то су Роми, Бошњаци и Мађари.

Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара каже да ће припадници мађарске мањине из те партије у парламенту и даље говорити српски језик.

„Ми из СВМ-а нећемо користити ту могућност као што нисмо ни до сада јер мислимо да превод никад не може да буде такав какав је оригинал и, пошто желимо да убедимо колеге у исправност наших ставова и даље ћемо говорити српски језик“, истиче Пастор.

Говорници у Европском парламенту могу да се обраћају на било којем од 24 званична језика ЕУ. У покрајинском парламенту посланици могу да говоре на чак шест језика, ипак, у дебати то право не користи свако.

„Обезбеђивање техничких услова је на секретаријату Народне Скупштине, и мислим да с обзиром на то да је Србија демократска и развијена земља, капацитети за то постоје“, истакао је државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Иван Бошњак.

Прецизније уређено исписивање топонима

Право да називи улица и места у којима већински живе буду исписани на њиховом језику, припадници мањина имали су и до сада. Сада се прецизније уређује употреба језика и писама у исписивању топонима.

„Сада смо дозволили чак и када језик националне мањине није у употреби на целој територији, уколико постоји потреба и сагласи се локална самоуправа, да се језик користи у делу територије саме јединице локалне самоуправе“, објаснио је Бошњак.

Понекад злоупотребљавано право, истицање симбола националних мањина коначно добија прецизну законску регулативу.

„Симболи националних мањина моћи ће да се истичу за време празника националне мањине који су званично проглашени, у срединама где припадници мањине живе, паралелно и заједно са државним знамењем РС“, истиче Бошњак.

У случају да се користе знамење и симболи друге државе као мањински, а као празник проглашава онај који није потврдио њихов савет и није објављен у Службеном гласнику, казне су од 500.000 до два милиона динара.