Pročitaj mi članak

U SNS kol centru počinjeno nekoliko krivičnih dela: Za jedno od njih kazna…

0

Kol centrima Srpske napredne stranke moralo bi da se pozabavi tužilaštvo, smatraju sagovornici novina “Nova”. Sudeći prema video snimku i informacijama koje su dospele u javnost, evidentno je da je počinjeno nekoliko krivičnih dela. To su, pre svega, kupovina glasova, narušavanje tajnosti glasanja, ali i prikrivanje ovih izdataka u izveštajima o troškovima kampanje.

Прича коју је донео ЦИНС о кол центру СНС открио је читав низ невероватних информација. Да се активисти за нешто више од четири сата рада дневно плаћају по 3.000 динара, док дневница на дан избора износи 9.000 динара. Затим, да се овај кол центар налази ни мање ни више него у просторијама фирме Проинтер, која се повезивала са бившим председником Фудбалског савеза Србије Славишом Кокезом. Јавност је сазнала и да је главни услов за рад у овом центру да гласаш за СНС и да на дан избора сликаш свој гласачки листић.

Говорећи о томе шта је све открила Цинсова прича о кол центрима Српске напредне странке, програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић каже да је свакако најспорнији моменат куповине гласова.

“Иако то није главна тема Цинсове приче, од информација које су објављене правно су најспорније могућа “куповина гласова“ и нарушавање тајности гласања. Реч је о ситуацији где особа која ангажује сараднике условљава добијање посла гласањем за странку и достављањем доказа о томе (фотографија заокруженог гласачког листића). У Кривичном законику су прописана кривична дела „давање и примање мита у вези са гласањем“ и „нарушавање тајности гласања“ (чланови 156. и 160)”, наводи Ненадић.

Одакле новац

Под великим знаком питања је и да ли СНС пријављује трошкове за плаћање оператера. А ти трошкови нису мали, износе око три милиона динара недељно и требало би да буду наведени у извештајима о финансирању кампање.

“Са становишта финансирања кампање још се не може закључити да ли су повређена правила. Политичке странке могу да ангажују спољне сараднике, фирме, па чак и НВО да обаве неки посао за њих, али су дужни да такве трошкове и изворе финансирања прикажу у финансијским извештајима. У извештајном обрасцу не постоји посебна рубрика за „кол-центре“, али постоје рубрике које се односе на трошкове телефонске комуникације, ангажовање ван радног односа, друге облике маркетинга итд. Први такав извештај је тзв. “прелиминарни извештај о трошковима изборне кампање“, који се подноси 10.12.2023, и треба да обухвати трошкове од 1.11. до 2.12.2023, а затим и коначни извештај о трошковима кампање, који се подноси месец дана после избора. Након тога, Агенција за спречавање корупције има рок од 120 дана да провери да ли су обухваћени сви трошкови и како су они финансирани. Агенција је такође овлашћена да прикупља податке од политичких странака и пружалаца услуга и док изборна кампања траје”, наводи Ненадић.

То потврђује и стручњак за антикорупцију и потпредседница странке СРЦЕ Тијана Перић Дилигенски и истиче да СНС ове трошкове прошле године није пријавила.

“Трошкови кол центра СНС би требало да буду назначени у прелиминарном извештају, у електронској и писаној форми који се доставља Агенцији за спречавање корупције до 10. децембра 2023. године. Овим извештајем би требало да буду обухваћени сви приходи и трошкови настали у току изборне кампање, у периоду од 1. новембра до 2. децембра 2023. године. Истраживачки новинари су дошли до сазнања да је сличан модел постојао и на прошлим изборима, али да то СНС није назначила у прелиминарном и коначном извештају, чиме је директно прекршен члан 29. Закона о финансирању политичких активности. Почињена су и друга кривична дела”, каже Перић Дилигенски и даље наводи:

“Чин фотографисања попуњеног гласачког листића као доказ гласања за СНС представља кривично дело повреде тајности гласања предвиђено чланом 160. став 1 Кривичног законика. Иначе, за ово кривично дело је прописана новчана казна или казна затвора у трајању до шест месеци. У активностима поменутог кол центра остварено је и биће кривичног дела давање и примање мита у вези са гласањем, прописано чланом 156. Кривичног законика. Посреди је тзв. активно и пасивно подмићивање у процесу гласања, неформално познато као куповина и продаја гласова за коју је запрећена новчана казна или затворска казна до три године”.

На основу свега изнетог, она сматра да постоје основи сумње да је извршен низ кривичних дела и да постоје ваљани правни разлози за реакцију тужилаштва.

Тужилаштво слепо и глуво

“Да је Србија иоле правна држава, тужилаштво би испитало ове наводе. Будући да је тужилаштво саучесник режима у прикривању много озбиљнијих коруптивних кривичних дела јавних функционера, бојим се да ће његова реакција да изостане”, сматра Перић Дилигенски.

Ненадић каже да тужилаштво не раегује ни када се појаве релевантне информациије.

“Иако постоје бројне информације да се такве ствари дешавају и у другим приликама или да су се дешавале на ранијим изборима, јавно тужилаштво није нашло за сходно да пред изборе грађанима објасни шта је забрањено и како могу на сигуран начин да пријаве могућа кривична дела која нарушавају изборни процес или слободно одлучивање бирача. Штавише, они не реагују по службеној дужности ни када се појаве релевантне информације. На пример, ЦИНС је објавио изјаву према којој Више јавно тужилаштво у Београду чека да добије пријаву од републичке или градске изборне комисије, што је бесмислено, јер они немају никакве надлежности да утврђују да ли је дошло до подмићивања бирача”.