Прочитај ми чланак
(vesti-online.com, СРС)
Хашки трибунал објавио је данас захтев лидера Српске радикалне странке Војислава Шешеља за изузеће данског судије Фредерика Хархофа због тога што није непристрасан и неутралан.
Данас је у Вишем суду у Београду на предлог вишег јавног тужиоца у својству окривљеног саслушан Александар Дражић, члан Председничког колегијума и председник Београдског окружног одбора Српске радикалне странке. Дражић се терети да је починио кривично дело из члана 175 КЗ РС зато што је на протестном скупу Српске радикалне странке, организованом новембра прошле године поводом ослобађања зликовца Рамуша Харадинаја, учествовао у паљењу непријатељских застава НАТО, ЕУ и самопрокламоване државе Косово.
Српска радикална странка упозорава представнике правосудних органа да је њихов приоритетни задатак очување уставног поретка Републике Србије и заштита грађана на територији целе државе, па их позивамо да хитно реагују по кривичној пријави коју су српски радикали поднели против представника бившег и садашњег режима због грубог кршења Устава и предаје Косова и Метохије у руке шиптарских терориста.
Судија Хархоф члан је расправног већа које је од 2007. до марта ове године Шешељу судило по оптужници за злочине над Хрватима и Муслиманима у Хрватској, Војводини и БиХ, 1991-93. Изрицање пресуде заказано је за 30. октобар. У притвору Трибунала, Шешељ је од 24. фебруара 2003, када се добровољно предао одмах пошто је објављена оптужница против њега.
Хархоф је пристрасан и прави небулозна поређења: Војислав Шешељ
Захтев за изузеће Шешељ је утемељио на Хархофовом писму – упућеном пријатељима, а објављеном у данским новинама – у којем је сугерисао да су недавне ослобађајуће пресуде Трибунала плод политички мотивисаног притиска председника суда Теодора Мерона на колеге, а за рачун САД и Израела. О Шешељевом захтеву за изузеће Хархофа, одлучиваће председник Мерон.
Хархофове примедбе тицале су се ослобађајућих пресуда хрватском генералу Анту Готовини, бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишићу и некадашњем шефу Службе државне безбедности Србије Јовици Станишићу.
Као доказ Хархофове пристрасности, Шешељ наводи да он „прави вештачку симетрију између хрватских злочина и протеривања 250.000 Срба“, у вези с пресудом Готовини, и „легитимног помагања угрожених сународника на просторима бивше СФРЈ од… појединих делова власти у Београду“, односно Перишића и Станишића.
По Шешељевој оцени, судија Хархоф у писму показује да „ни сам није сигуран шта значи у пракси и како се дефинише“ удружени злочиначки подухват, концепт употребљен при оптуживању Готовине, Станишића, али и самог Шешеља. Као пример судијине пристрасности, Шешељ, затим, из Хархофовог писма цитира:
„До сада смо проглашавали кривим учеснике у удруженом злочиначком подухвату који су се сагласили са заједничким циљем (да се протера несрпско становништво с простора који су Срби сматрали својим)… Није било неопходно доказати да су њихова дела била конкретно усмерена на чињење сваког конкретног злочина, јер, то је скоро немогуће доказати“.
Шешељ, потом, тај цитат коментарише: „Види се да судија Хархоф робује предрасудама да су Срби учесници у удруженом злочиначком подухвату, а несрби, како он тврди, жртве. Он се вајка да има проблем зато што више не може да осуђује Србе, јер се за будућу осуду Срба… од судија тражи нешто што не може да се докаже“.
Писмо је, по оптуженом, показало и да је судија Хархоф „склон осуди по сваку цену“ и да „осуђује по аутоматизму“. С друге стране, Шешељ наводи и да је судија Хархоф био у расправном већу које је бившег команданта Армије БиХ Расима Делића у септембру 2008. неправоснажно осудило на три године затвора због тога што у лето 1995. није спречио, ни казнио окрутан третман заробљених Срба у рукама припадника јединице Ел Муџахедин, над којом је, по пресуди, тада имао ефективну контролу.
Трибунал је Шешеља три пута осудио на затворске казне због непоштовања суда зато што је открио идентитете заштићених сведока, а затим одбио да те материјале уклони са своје интернет странице.
Називајући Хархофа „анстисрпским судијом“, Шешељ подсећа да је он због непоштовања суда кажњен са „15, 18 и 24 месеца затвора“, зато што је открио идентитете сведока у својим књигама и на интернет страници. „За књигу је Војислав Шешељ теже кажњен него Расим Делић као највиши војни командант у Сарајеву“.
Поништавање првостепене пресуде Делићу, после објављивања Хархофовог писма, тражила је и његова одбрана, износећи тврдњу да је судија био пристрасан, када је Делића прогласио кривим. Генерал Делић умро је 2010. пре него што му је изречена правоснажна пресуда.
Шешељ је Харфову замерио и што у писму није указао да је судија Мерон кршио његова људска права, уз подсећање да је недавно у САД и главни тужилац Серж Брамерц оценио да није примерено међународном праву да оптужени проведе 10 година у
притвору без пресуде. Оптужени вођа радикала је Хархофа назвао и „учесником у борби за власт унутар суда“, оцењујући да је он требало да се обрати Савету безбедности УН, ако је „био огорчен неприхватљивим и неморалним понашањем судије Мерона и колега“.
