Прочитај ми чланак
Танасковић, иначе, врсни познавалац турске спољне политике и аутор низа књига и студија на тему неоосманизма, односно политичким претензијама и намерама Турске, на шта је често у својим излагањима и упозоравао, не верује да ће доћи до формалног извињења Србији.
“У политичкој култури Турске извињење се сматра знаком слабости. Зато се Турци никоме не извињавају, али не презају од тога да траже извињења од других, рекао је Танасковић у изјави за Танјуг.
Он верује да ће свакако бити покушаја да се овај неспоразум дипломатски превазиђе, а последице инцидента ублаже, али без изричитог извињења.
„ Зато је мало вероватно да ће трилатерални сусрети, бар у догледно време, бити настављени. Кад се све узме у обзир, можда је то за Србију и боље, сматра Танасковић.
Тврди да је најспорнији део политичког говора турског премијера Ердогана у Призрену тачно преведен.
Вербални испад релативизује свођењем на неспоразум услед, наводно, нетачног превода, лишен је сваке основе, тврди Танасковић.
Указује да недемантоване верзије Ердогановог излагања које преносе турске агенције и портали, као и увид у видео запис са скупа на Шадрванском тргу, потврђују да је он, поред осталог, рекао: „Не заборавите, Турска је Косово, Косово је Турска“.
Турски премијер пре тога јесте саопштио и да се он и чланови његове делегације на Косову осећају као код куће, на шта у свом неуверљивом и натегнутом „разјашњењу“ упућује Муфтаревић, али тај сегмент излагања непосредно није ни у граматичкој ни у смисаоној вези с тврдњом која је с разлогом изазвала оштро политичко реаговање званичног Београда, објашњава Танасковић
Овај утицајни исламолог и некадашњи амбасадор у Турској, каже да чак и да није изговорио реченицу која је привукла општу пажњу, Ердоганово иступање у Призрену је у односу на Србију довољно некоректно да би морало наићи на одговарајући политички одзив.
„ Откуд на бини премијер Албаније Еди Рама? Да ли је Косово, поред тога што је Турска, већ и Албанија? Зашто је Ердоган, обраћајући се становницима Косова, поменуо Албанце, Турке, Бошњаке, Горанце, Египћане, Роме, али не и Србе? Могло би се поставити још много сличних питања, каже Танасковић.
Подсећа да је министар иностраних послова Турске Ахмет Давутоглу у једном разговору с новинарима 2005. године најавио проактивну политику Турске од Косова до Палестине, од Абхазије до Сирије и до Ирана.
„Неоосманистичка политика коју је осмислио и коју је Анкара спроводила током наредних година, уз неке почетне успехе, показала се у много чему контрапродуктивна на свим поменутим и неким непоменутим правцима. Остао је Балкан, где Турска процењује да и даље има маневарског простора за проактивно наступање, у чему се њена спољна политика програмски усредсређује на доследну подршку државотворном реализовању албанских и бошњачких националних планова, навео је Танасковић.
Истиче да се Албанци и Бошњаци сматрају главним ослонцем турских неоосманистичких амбиција на Балкану.
„Отуд и потреба да им се у свакој прилици упуте поруке за које турски званичници мисле да их њихови балкански клијенти жељно очекују. Поред тога, патетичним демонстрирањем солидарности с браћом на Балкану добијају се и поени на унутрашњеполитичкој сцени, где Ердогану више не цветају само руже, каже Танасковић.
Додаје да у конкретном случају, није искључено и да је обраћање Ердогана у Призрену, по жељи Приштине, пројектовано управо да обесхрабри Србе да изађу на новембарске изборе на Косову и Метохији.
Говорећи о трилатерали Србије, Турске и БиХ, на коју је Србија пристала пре три године на иницијативу Турске, Танасковић претпоставља да је својевремено званични Београд ту иницијативу за трилатерално окупљање у овом формату добронамерно прихватио са жељом да се покуша искористити и та опција ради убрзавања процеса јачања поверења и превазилажења још увек нерешених проблема између Срба и Бошњака, првенствено у БиХ.
„Убрзо се, међутим, показало да је реч о асиметричном моделу сарадње од кога за Србију не може бити велике користи, а политичке штете би могло, наводи професор Танасковић.
Одређујући се према трећем трилатералном сусрету на врху у мају ове године у Анкари, каже да је он био усредсређен на економску сарадњу, што је, како каже, пробудило неке наде да би овакво окупљање могло произвести неке резултате корисне свим учесницима.
Он подсећа да је том приликом председник Николић јасно ставио до знања турским партнерима да није одржива пракса истовремене пријатељске сарадње са Србијом и интензивног лобирања по свету за признавање Косова.
„ Сад имамо нову ситуацију, па је тешко претпоставити да ће пракса трилатералног састајања бити настављена према предвиђеном календару, закључио је Танасковић.
Давутоглу: Изјава Ердогана погрешно протумачена
Турски министар спољних послова Ахмет изјавио је данас да је у дужем телефонском разговору са шефом српске дипломатије Иваном Мркићем размотрио ситуацију насталу због недавне изјаве турског премијера Ердогана, која је, како је рекао „погрешно протумачена и истргнута из контекста“.
„Те речи су извучене из контекста читавог говора и дат им је смисао који ми не желимо“, рекао је Давутоглу за државну турску телевизију ТРТ, преноси лист Хуријет.
„Наш циљ је да имамо добре односе са Србијом. Турска има исти однос према свим балканским земљама“, додао је шеф турске дипломатије.
„Премијер Ердоган је говорио о заједничкој судбини свих балканских народа. Све балканске земље требало би да иду заједно ка стабилности и миру“, навео је Давутоглу.
Он је додао да је у разговору са министром Мркићем такође подржао дијалог Београда и Приштине, преноси турски дневник.
Изјава турског премијера Реџепа Тајипа Ердогана о Косову је погрешно протумачена, казао је Давутоглу након што је Србија одбила да учествује са Турском у Балканској иницијативи.
Недавна изјава премијера Турске Реџепа Тајипа Ердогана у Призрену да је „Турска Косова, а Косово Турска“ изазвала је оштре критике и осуде у Србији, а председник Томислав Николић је 26. октобра тражио извињење због тог скандала и најавио да ће се повући из разговора са Турском и БиХ о стабилности Балкана.
(Танјуг, РТВ)
