U političkoj javnosti Srbije i Republike Srpske spekuliše se o tome da je Aleksandar Vučić i ljudi bliski Srpskoj naprednoj stranci počeli podršku pre svega da daju Jeleni Trivić, opozicionoj političarki koja je ušla formiranje opcije čije ime neodoljivo podseća na Vučićev Narodni pokret za državu – Narodni front.

Наши саговорници указују да је председник Србије одувек играо на две стране, те да су, и поред сусрета за Велики Петак односи Додика и Вучића захладнели.

Грађани Републике Српке прошле године бирали су ново руководство – председника Републике Српске, српског члана Председништва БиХ, као и посланике у Народној Скупштини Републике Српске.

Опозиција је стала иза Мирка Шаровића за члана Председништва и Јелене Тривић за председницу Републике Српске. Оба кандидата изгубила су трку – Шаровић од Жељке Ивановић, Тривић од Додика.

Тривић изборне резултате и даље не прихвата, те ни Додика за председника, јер су избори, каже, покрадени.

Након избора кренуле су оптужбе усмерене према партијском колеги Драшку Станивуковић, узданици Партије демократског прогреса (ПДП) и градоначелнику Бања Луке, да је у „симбиози“ са председником СНСД-а, односно да је издао опозиционе бираче. До сукоба је дошло и са руководством ПДП-а, а неколико месеци након изборног дана – Тривић излази из странке чији је била део и улази у оснивање нове опције – Народни фронт.

И током кампање, па и након ње ову политичарку пратиле су приче како ужива подршку званичног Београда.

Драшко Станивуковић и Јелена Тривић уз трећег посланика родом из Требиња, председника Листе за правду и ред, Небојшу Вукановића представљали су окосницу опозиционог деловања протекле четири године. Данас Вукановић критикује Станивуковића, такође због наводне „симбиозе“, коју бањалучки градоначелник демантује, а подржава Тривић.

Тривићкин покрет – имењак и презимењак Вучићевог покрета за државу

Гостујући у емисији „Мат“ на бањалучкој БН телевизији пре месец дана, Тривић је ничим изазвана почела да брани Алекандра Вучића од Милорада Додика, односно од реченица декана Факултета безбједносних наука из Бања Луек Предрага Ћеранића током трибине одржане у Београду – „Српска се брани и у Србији“, којој је присуствовао и сам Додик.

Ћеранића је због обраћања у коме је упитао зашто Вучић у Бриселу није тражио да на столу, кад је на њему већ Косово, буде и Република Српска, односно да се та два проблема заједно решавају, оптужила за „перфидно ударање по Вучића“, а све, како сматра, по налогу Милорада Додика – за њу је Ћеранић „Додиков мегафон“.

Небојша Вукановић каже да је очит заокрет у односу Тривић према Вучићу.

„Мислим да она има неке контакте са људима који су пореклом из РС, а блиски су Вучићу, па онда то ради под њиховим утицајем. Очит је заокрет, 2013. госпођа Тивић је писала Вучић да не дјели српски народ, као што је то радио у кампањи 2018. године, када је и причао о британцима. Одакле тај заокрет, мораћете да питате њу“, каже он.

Јелена Тривић на позиве и поруке нашег новинара до објављивања овог текста није одговорила.

Вучић између подршке Тривић и Великог петка са Додиком

Вукановић, и данас посланик у НСРС, додаје да Вучић никада отворено неће ићи против Додика, али и да је евидентно да Тривић одређене конекције са Вучићевим режимом има.

„Већ сам поновио у безрбој наврата протеклих 12 година, да опозиција у РС треба да се узда у се и у своје кљусе, а не у нечију помоћ са стране, било да се ради о Вучићу, међународној заједници… И Вучић и странци увек играју на оног ко је на власти, то је сада Додик“, наводи Вукановић.

Политиколог Цвијетин Миливојевић наводи да нетрпељивост Вучића према Додику постоји још од онда када је, наводи, Додик схватио да „Вучић оног тренутка када је одлучио да прихвати оно што је прихватио 2013 у вези са Косовом, ће још лакше да се одрекне РС“.

„То сад више није ни тајно, Додик је више гаранција за опстанак Српске почео да тражи у Москви, последње две године у Пекингу. Иако постоји споразум о паралелним везама, па би тиме требало то да тражи од Србије, као потписника Дејтонског споразума. Странци често траже од Вучића да смири Додика, а њему то често не успева иако би он то радо некад урадио. На неки начин Додик му се отгнуо контроли“, каже он.

Сусрет за Велики петак Миливојевић види као плод прагматичног Вучићевог осећања.

„Додик је симбол РС, рачуна се да у Србији постоји скоро 2.000.000 бирача који су директно или индиректно са оне стране Дрине, на које Додик може имати утицај позивима да се гласа или не гласа за Вучића и СНС. То је његов вероватно оправдан страх. Та релација код њих функционишу на нивоу онога што се код Несврстаних звало „мирољубива активна коегзистенција“ – не воле се пуно, али то функционише барем у појавности, као нешто што траје“, указује овај политиколог.

Његов колега из Бања Луке, новинар и председник удружења „РеСтарт“ Стефан Благић каже да је већ приметно да односи између председника Србије и Републике Српске нису на завидном нивоу.

„Јавност је већ могла да примијети да односи између Предсједника Србије и Предсједника Српске нису на завидном нивоу већ неко вријеме, али институционални односи постоје, што се могло видјети и по претходном састанку Додика и Вучића.

Благић додаје да не треба занемарити чињеницу да је Вучић „ултрапрагматичан политичар“, те да до следећих избора има још много времена, па га не би чудило ни да заигра на обе карте.

„Довољно је само да Додик промијени реторику и да са странцима окрене нови лист, јер је управо ратоборна и потенцијално опасна Додикова реторика постала и „камен око врата“ Александру Вучићу. Одавно је јасно да Додик не помаже миру и стабилности на овим просторима“, каже он.

Упитна ранија подршка Вучића Додику

Наш саговорник додаје да је Вучић давао подршку Додику пред сваке изборе још од 2014. године.

„Играо је Вучић важну, ако не и пресудну улогу да Додик остане на власти, говорио је оно што је Додику одговарало – да постоје неки странци, британски агенти, који хоће да хапсе. Суштински увек је радио у корист Додика, сем на последњим изборима када се Вучић понашао некако неутрално, што је за похвалу“, каже он.

Вукановић сумња да ће неко из Додикове опозиције имати подршку званичног Београда, а спекулације око Тривић гледа више као на дизање фаме и давања на значају њеном новооснованом покрету, него на суштинску подршку.

„За више детаља требате питати њу. По мени никако није добро да се ослања ни на један центар моћи изван Републике Српске“, поручује Вукановић.

Ранију подршку Вучића Додику, Миливојевић види као упитну.

„Додика је са Борисом Тадићем везивало и пријатељство које није било само политичко партнерство, а Додик и Вучић никада нису били пријатељи. Додик је на страначким митинзима ДС-а врло јасно говорио против Николића и Вучића, и позивао бираче да гласају за Тадића“, подсећа Миливојевић.

Овај политиколог напомиње и да лидер СНСД-а никада није директно подржао Вучића, иако је изласком на парламентарне и београдске изборе у Србији, на шта има право с обзиром на двојно држављанство које поседује, давао индиректну поруку бирачима у Србији који су пореклом „с друге стране Дрине“ да гласају за СНС и Вучића. Напомиње и да је на тим изборима гласала и Тривић, те да је и она тиме дала подршку Вучићу.

Они су гласали на изборима 2022. године, а до Београда су потегнули како би искористили право гласа за председничке, парламентарне и београдске изборе.

„Вучић још од парламентарних избора 2014. је радио на обе воденице, и на власт и на опозицију. Чак су неки пропагандни магови Вучићеви још 2014. нудили бесплатне услуге и Додику и коалицији око СДС-а, највеће опозиционе странке”, каже Миливојевић.

Избори 2022. и постављење Додиковог опонента за Вучићевог саветника

Раније спекулације потврдило је привођење двојице истакнутих чланова Српске напредне странке у Републици Српској уз оптужбе за помогање Додикове опозиције.

Влада Мандић и Адам Шукало, чланови Главног одбора СНС-а, након претреса и задржавања возила чланове Главног одбора СНС-а, пуштени су без објашњења зашто су приведени, писали су медији.

Привођење је изазвало негодовање опозиције у Српској, па и саме Тривић, који су о Мандићу и Шукалу говорили као о пријатељима Републике Српске.

Мандић је и раније привођен током кампање за локалне изборе у Никшићу прошле године овај функционер СНС-а приведен је на саслушање са још девет особа због сумње да су због сумње да су уносили новац у Црну Гору за потребе куповине гласова у Никшићу, објавила је тада подгоричка Побједа.

Шукало је недавно постављен на место саветника председника Србије Александра Вучића. Задужен је за регионална питања.

Шукало – опозиционар у РС, власт у Србији

Адам Шукало је 2004. и 2012. биран за одборник Скупштине општине Градишка, а од 2010. до 2013. био је председник Српске напредне странке у РС. Након сукоба унутар странке, Шукало оснива Напредну странку. Постаје посланик у Скупштини Републике Српске 2014. у коалицији НС, Демократским народним савезом и Српском радикалном странком др Војислав Шешељ. Неколико месеци је провео у коалицији са Додиковом странком, да би онда прешао у посланички клуб опозиционог ПДП-а. На изборима 2018. године био је кандидат ПДП-а за представнички дом Парламентарне скупштине у Сарајеву, али не добија мандат, и онда долази у Србију и постаје народни посланик у Скупштини Србије са листе СНС, у којој је и члан Главног одбора. Раниеј те 2018. био је уз групацију „Правда за Давида“ која је организовала протесте у Бања Луци којима се тражила истина око смрти младића Давида Драгићевића.

Док Вукановић каже да је Вучић заузео нетралну позицију, Миливојевић пак сматра да се председник СНС директно умешао против Додика, слањем ових чланова Главног одбора.

„Ти избори су били специфични јер ми се чинило да Вучић није имао намеру да потпуно уруши Додика, али је желео да га озбиљно поткопа. Он је фактички навијао да Додик изгуби председничке изборе, али да СНСД задржи власт, и тако да контролише и Тривић и Владу Републике Српске, где би Додик имао главни утицај, али не би био председник Републике“, сматра Миливојевић.

Постављење Шукала овај политиколог види као поруку Додику, али с обзиром да Шукало нема претераног утицаја у РС – специјални ефекат, сматра, није постигнут.

Благић сматра да је овај потез потврдио спекулације о блискости Тривић и Вучића.

Вукановић, упитан за ова привођења, каже да у том делу кампање није учествовао и да директних доказа о томе што се писало он нема, али да је очито конекција са СНС-ом било. Говорећи о постављењу Шукала, он пре свега истиче његова прелетања у Српској, па прелазак у Београд и Вучићеву странку, те каже да он вероватно има конекције са ПДП-ом и Станивуковићем, као и са тривић.

“Да ли ће им то бити од помоћи? Не знам, мени је битно да ја немам никакве конекције ниса Београдом ни са патријархом, да не зависим од њих. Туђе крстове не могу да носим“, каже Вукановић.

Где је ту Драшко?

Миливојевић подсећа да је Станивуковић одмах затим победе над СНСД-ом у Бања Луци био специјални гост приликом отварања споменика Стефану Немањи у Београду, а оптужбе за „симбиозу“ коментарише као неосноване.

„Станивуковић као и градоначелник Бјељине, јесу градоначелници који долазе из опозиције, али немају већину у скупштинама градова. Једини начин да се опстане је ово што ради Станивуковић. Показује конструктивност тиме што пречесто не напада Додика знајући да ће му блокирати функционисање града. Пренебегава се да је Тривић у Бања Луци добила више гласова од Додика, што значи да је Станивуковић добро одрадио кампању за Тривић. Ту постоји лична сујета, обоје су били потпредседници ПДП-а и сматрани су будућим председницима уместо садашњег руководства… Мислим и да анимозитет који је Тривић показивала према Станивуковићу је заснован на мањку аргументације“, мишљења је политиколог.

Алексић изнео оптужбе на рачун тужиоца Стефановића: Иде по граду с пола милона…https://t.co/XsPumcDdkL

— СРБИН инфо (@srbininfo) April 19, 2023

Izvor: danas.rs

Oznake: Draško Stanivuković, Jelena Trivić, Aleksandar Vučić, BiH, Milorad Dodik