Pročitaj mi članak
Крагујевац – Прва крагујевачка гимназија, најстарија у Србији, која је одлуком владе проглашена за школу од посебног нациналног значаја, обележила је 180 година постојања.
На свечаној академији поводом тог значајног јубилеја председнику Србије Томиславу Николићу уручена је плакета.
Обраћајући се присутнима, Николић је рекао да је Прва крагујевачка гимназија пример брзог развоја модерне српске државе.
„И тада као и данас тежили смо и успевали да достигнемо Европу“, рекао је Николић, истакавши да је посебно поносан на то што је та установа традицијом од 180 година повезала школу као државну институцију и кнеза Милоша Обреновића са нашим добом.
То трајање, истакао је Николић, за државу и друштво је од непроцењиве важности.
Он је рекао да су многе историјске личности обележиле различите епохе школе и позвао њене ученике да не изневере ту традицију.
Николић је подсетио да су од четворице војвода, њих тројица похађали Прву крагујевачку гиманазију – Радомир Путник, Степа Степановић и Живојин Мишић, а међу значајнијим личностима поменуо је Светозара Марковића, Ољу Ивањицки и Мију Алексића.
Председник Србије је додао да треба уложити озбиљне напоре и не штедети средства да та школа у будућности прати научна достигнућа, а да у Србији знање треба да добије оно место које јој је у Европи већ признато.
Директрока Прве крагујевачке гимназије Славица Матовић рекла је на свечаној академији да је највећу заслугу за оснивање те установе имао Вук Стефановић Караџић који је истрајао у идеји да у Србији треба отварати школе.
Она је истакла да је неизбрисив ожиљак на Првог крагујевачкој гимазији оставило стрељање родољуба 21. октобра 1941. године и нагласила да се сваке године на тај датум шаље јасна порука да се више никада не догоде „Шумарице“.
„Јавност од нас очекује да светлимо топлином, знањем и храброшћу и да изнедримо неко боље боље време“, поручила је она.
Академији су присуствовали и министар просвете Томислав Јовановић и представници Српске академије наука и уметности.
Школа је основана 1833. након што је Хатишерифом из 1830. године, Србима дозвољено да сами установљавају школе, болнице, штампарије и пошту.
Исте године, на настојање Вука Караџића и Димитрија Исаиловића, у Београду почиње рад „Верховна“ или Виша школа, коју су две године похађали и кнежеви синови Милан и Михаило.
Када се Димитрије Исаиловић 1833. године с Типографијом преселио у Крагујевац, кнез је наредио да и ђаци крену за наставником.
Тако је Велика школа у тадашњој престоници Србије почела рад у новембру 1833. године, са 34 ученика и једним професором.
Две године касније, 1835, школа је званично названа Гимназија. У то време имала је четири разреда и четири професора, а у школској 1838/39. години добија и пети разред.
Школа је у почетку била устројена по „Устави народни школа у Књажеству Сербије“, одобреном и потврђеном од кнеза Милоша Обреновића. Био је то први школски закон у Србији, на основу кога су касније отваране и гимназије у другим местима.
Кнез је указом од 1. јула 1838. године продужио школовање у Гимназији у Крагујевцу на шест година. Бурни политички догађаји средином XИX века условили су да крагујевачка Гимназија буде укинута 1842, али то је потрајало само до 1845, када се крагујевачка општина обратила Министарству просвете с молбом да се у Крагујевцу поново отвори Гимназија.
Државни савет тада доноси одлуку да се полугимназија из Чачка пресели у Крагујевац. Полугимназија је у Крагујевцу почела да ради у „Гостинском конаку“ и ту остала све до школске 1851/52. када је пресељена у „правитељствено“ здање крај старе цркве.
Пошто због повећања броја ученика нису сви могли похађати школу у овој згради, купљена је најближа кућа до школе, која је припадала цркви. Тако је Гимназија радила у две школске зграде, у једној виши, а у другој нижи разреди.
Све до септембра 1861, када је отворен пети разред, школа је радила као полугимназија. Наредне године отворен је и шести разред, а од 1891. Гимназија у Крагујевцу добија и седми и осми разред.
У овом периоду развијане су у Гимназији разноврсне ваншколске активности. Народна библиотека почела је да ради у Гимназији 26. јуна 1886. године, а добијала је књиге од Народне библиотеке у Београду.
Године 1868. основано је ђачко удружење „Подмладак“ које је са малим прекидима радило све до Другог светског рата.
Гимназија поседује и спомен учионицу на жртве стрељања 21. октобра 1941. године.
(Б92)
