Прочитај ми чланак
(Видовдан)
Србија је већ 13 година под контролним “оком” амбасадора водећих држава, пре свега САД али и ЕУ које користе прилику да мимо дипломатског протокола оцењују унутрашњу политику у Србији, учествују у формирању владе Србије и директно се мешају у унутрашње ствари земље.
Истини за вољу све се то ради уз допуштење или ћутање власти у Србији чиме се показује да су владе у Србији, али и политичке партије које врше власт или су у опозицији, под јаким утицајем дипломаткских мисија у Београду.
По извештајима “Викиликса” може се видети да се амбасадори западних држава веома увредљиво и са малом дозом поштовања односе према политчким личностима у Србији и са грубим оценама у својим диплоаматским извештајима. Амбасадор САД у Србији господин Кирби у свом интервјуу листу “Блиц”, који је пренет у већини листова у Србији, каже: “Нисам забринут за демократију у Србији. Она је млада, али је много урађено на томе да се промени систем који сте раније имали. Има много странака и разних медија. То што Ђилас може преко медија да нападне Вучића и све то каже, то није знак диктатуре, напротив то је показатељ слободе медија и демократије”.
Овај тон и начин дефинисања демократије и политичког живота у Србији је на нивоу оцена дипломате на служби у неразвијеним државама са псеудодемократијом и личном владавином мале олигархијске групације.
Амбасадор господин Кирби говори о Србији као земљи која је у статусу државе протектората или је под контролом и каже: “Различите странке имају супротне политике и различите циљеве, неки партијски лидери су јачи, неки нешто слабији, и не бих посебно бринуо око диктатуре и око тога да ће Вучић постати диктатор”.
Дипломата Кирби гледа на Србију и њен политички живот као “контролор” и арбитар политичких процеса, и процењује политичку и моралну димензију српских политичара на један патерналистички начин.
Степен политичке и диплоаматске нетактичности амбасадор Кирби показује тумачењем новог реконструисаног састава владе што је прави мали скандал. Амбасадор САД каже: ”Влада би могла да буде успешна на економском плану, јер су премијер Дачић и потпредседник Вучић направили јачи економски тим довођењем новог министра финансија, који има добре идеје, министара привреде и пољопривреде, која је веома важна за Србију. Биће занимљиво видети како ће министар културе спровести своје идеје, а важне су и теме везане за реформе у области медија. Веома сам оптимистичан у погледу будућег рада Владе”.
Колико је влада Србије себе спустила на ниво да је оцењују стране дипломате више него парламент и грађани Србије показује и став амбасадора САД господина Кирбија који каже и ово: ”И премијер Дачић и потпредседник Вучић су ми рекли да очекују да наставе заједно. Чини се да имају добар пословни однос“. Ове речи имају тежину политичке “исповести” првих људи владе Србије дате амбасадору САД а не грађанима Србије, који су и бирали партије које су сада на власти и парламент који је изгласао садашњу владу.
Амбасаро САД господин Кирби себи дозвољава да оцењује функционисање градске владе где каже: “У овом тренутку се чини да има много буке између републичке владе и градоначелника Ђиласа и питање је да ли то умањује ефикасност београдских власти. Градска скупштина треба да одлучи да ли ће до стабилније, ефикасније и боље власти доћи ако распише изборе. Ја сам агностик по питању тих избора”.
Стране дипломате могу да дају своје виђење Србије али тактичније са више мере и неутралности са истицањем јачања веза њихових држава и влада са Србијом по свим питањима. Анализа унутрашње полиитке, процена кадровских решења и стање у држави као и рад владе Србије није предмеет амбасадора, бар у форми јавног става, већ у својим дипломатским извештајима.
Међутим од 2000.године смо сведоци да стране дипломате, пре свега из САД, Велике Биританије, Немачке, прелазе “границе” диплоаматског укуса и поштовања протокола. То међутим више говори о стању српске власти, њихове слабости, везаности и подчињавања утицају моћних дипломатских мисија у Београду.
Стране дипломате, па ни амбасадор САД господин Кирби, не треба грађанима Србије да говоре да ли је неко од политичара у Србији демократа или диктатор, и да ли влада Србије ради добро или лоше. То су унутрашње ствари Србије.
Амбасадор САД господин Кирби каже: “Подржавам одржавање Параде поноса и послао сам писмо подршке организаторима Прајда. Члановима Владе сам јасно ставио до знања да је омогућавање безбедног одржавања Параде питање поштовање људских права”. Лепо је што амбасадор штити људска права у Србији , али процену и дозволу за одржавање “Параде поноса” донеће влада Србије без притиска са стране. Бар тако би то требало да буде!
У склопу приче о ширењу “гласина” да се први потпредседник владе може понети као диктатор у политици и власти Вучић износи свој став. Први потпредседник владе каже: „Они који данас покушавају у Вашингтону, Лондону и Берлину мене да представе као Путина, Јануковича, желе да окрену страну јавност против мене и моје странке. Они потцењују грађане и потцењују мене, ја не мислим да им се предам, не мислим да дозволим да лаж постане истина“.
Ако се то повеже са ставом амбасадор САД господина Кирбија да први потпредседник владе Србије није диктатор онда ова изјава Александра Вучића делује веома конфузно и нетактично и тумачи се да није пожељно да се Вучић “представља” као Путин, Јануковић који се у САД третирају као “диктатори”. Ако је Вучићева изјава усмерена у том правцу онда је она политички штетна по интересе и односе Србије са Руском федерацијом и Украјином и на таласу је са јавним мнењем и интересима САД. Такве изјаве само указују да је Србија и њена власт превише “увезана” у политчку моћ САД и неколико држава ЕУ. Зато се онда и дозвољава овакав речник америчког амбасадора.
