Прочитај ми чланак

Тиховање на Хиландару прекинуо “топли зец” за Григорија

0

У моментима док се емитовао интервју епископа диселдорфског и целе Немачке Григорија Дурића у “Прегледу дана” на Newsmax adria, председник Србије Александар Вучић је тражио Бога на Хиландару и брао мандарине. Ипак, Вучићево тиховање и молитву пореметила је Григоријева изјава да спрема 30 људи кадрих да помогну Србији, што је активирало медијску машинерију спремну да растргне епископа који се дрзнуо да "с духовног пређе на поље световног".

И заиста, није немогуће замислити председника Србије како са Свете Горе координише медијском кампањом против епископа цркве којој припада манастир у којем је боравио. Неће бити чудно ако се и он сам, пошто га прође духовни мир којим се напунио боравећи у Хиландару, укључи у кампању и окарактерише Григорија као особу која није епископ, већ политичар – односно лош човек.

Јер грех је бавити се политиком и бити политичар, уколико се не зовете Александар Вучић.

Колико је перфидности у акцији напредњака показује и чињеница да су осведочени полтрони из редова владајуће странке наменски пренебрегнули чињеницу да је емисија у којој је владика гостовао реализована раније, односно да је одлуком аутора пуштена на Бадњи дан. Та чињеница је занемарена, јер како би онда могли да га оптуже да је кренуо у кампању за председника уочи највећег хришћанског празника и да је, како су они то приметили, занемарио и што му је тог дана мајка преминула!?

Представити владику као човека који не мари ни за сопствену мајку, а камоли за народ, идеалан је начин за срозавање његове личности и моралног кредибилитета – браво напредњаци.

Међутим, иако је режање режимских кербера толико гласно да пуцају бубне опне, постоје и они које ни то није пренуло из дугогодишњег сна – то су други епископи из Српске православне цркве. Иако су им свима уста пуна саборности, слоге и братске љубави, ниједан од њих се није усудио да стане у одбрану свог брата, иако је то најмање што су могли да учине.

Да је храбрости и памети не би чекали Сабор и избор новог патријарха како би током тог сусрета једни другима “скресали у брк” оно што мисле, а не смеју јавно да кажу. Устали би колико исти дан и послали поруку да црква и држава нису исто и да власт не може да третира епископе као политичке непријатеље које по сваку цену треба прегазити. Звао се тај епископ Григорије Дурић, Порфирије Перић, Јоаникије Мићовић или Иринеј Буловић.