Pročitaj mi članak

Tepsija ribe ili baklava, svejedno. Kosmet nije na prodaju!

0

Redžep Tajip Erdogan nedavno je poručio „Gde god postoje potlačene države, mi smo tu da pomognemo, a jedna od ovih zemalja je Kosovo, pokušavamo da radimo na povećanju broja zemalja koje priznaju Kosovo”, najavivši diplomastsku ofanzivu za priznanje nezavisnosti tzv „Kosova“. Prvi cilj turskog predsednika može biti da utiče na stav Indonezije budući da je ona najveća islamska država koja nije priznala Kosovo, kao i na Tunis, Maroko i Alžir. Drugi cilj je, kako je najavio, da se predupredi odustajanje nekih zemalja od povlačenja priznanja takozvanog Kosova, kako bi u perspektivi za nezavisnost bila obezbeđena podrška dovoljnog broja država u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija.

Нескривена жеља Турске да доминира регионом одавно никога не изненађује, као ни Ердоганов став о „косовској независности“, тим пре што је Турска 2008. године била друга држава на свету која је званично признала независност „Косова“. Последњим изјавама, само је потврђена теза да је „косовско друштво“ једно од окосница турске стратегије на простору Балкана. Ако нас све горе побројано не изненађује, па политику Турске полазећи од њихових интереса можемо назвати очекиваном и нормалном, то свакако не можемо рећи за оно што раде председник, Влада и министарство иностраних послова Републике Србије. Уместо жестоке реакције српске дипломатије,
укључујући протеривање турског и повлачење нашег амбасадора, Александар Вучић је кренуо у офанзиву против здравог разума како би нас убедио да су нам, уз Немачку и Ангелу Меркел, и Турска њен председник велики пријатељи.


Пре неколико дана свечано је отворен Генерални конзулат Турске у Новом Пазару што ће несумњиво имати далекосежне штетне последице на стабилност Србије. Да интернализација „питања Санџака“ није далеко, поотврдили су нам београдски медији најављујући да ће председници Србије и Турске осим о наставку економске сарадње разговарати о три важна спољнополитичка питања, „питањима Косова, Републике Српске и Санџака“??

Међутим, све озбиљне теме пале су у заборав када је председник Александар Вућић из Анкаре егзалтирано објавио да га је Ердоган не само извео на ручак, већ да је, ван сваког протокола, почашћен филџаном чаја и правим турским баклавама што је несумњиво потврда огромног српско-турског пријатељства и међународног угледа српског диктатора.

Не знам да ли је тачно да је Милош Обилић пред Косовску битку рекао да Србија није шака зоби да је позоба свака врана коју ветар нанесе, али знам да онај ко помисли да Косово и Метохију, Рашку област или било који други део Србије може продати и предати за ручак и тепсију баклаве, не може и неће проћи боље од Мурата.

Izvor: srbin.info

Oznake: , ,