Pročitaj mi članak
У наставку одбране Радована Караџића, двојица бивших официра сведочила су да војска РС у Сарајеву није циљала цивиле, већ само узвраћала на ватру Армије БиХ.
Сведоци Миле Сладоје и Зоран Ковачевић дозволили су, међутим, могућност да је било „колатералних“ цивилних жртава, зато што су муслиманске снаге пуцале из цивилних подручја, а ВРС је одговарала на ту ватру.
Караџић, бивши председник РС и врховни командант њене војске, оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада, 1992-95.
Караџић, који се брани сам, у доказе је увео готово идентичне писане изјаве Сладоја и Ковачевића у којима су тврдили да су се њихове јединице око Сарајева искључиво браниле, штитећи српска насеља од напада АБиХ.
Како су изјавили, нису имали ни намеру, нити наређења да тероришу становништво, већ, напротив, да нишане цивиле.
Караџићеви сведоци оповргавали су и одговорност својих јединица за неколико напада на цивиле, у којима је било више жртава, наведених у оптужници.
Док су га унакрсно испитивали тужиоци, Сладоје, који је био командант једног од батаљона ВРС у насељу Неџарићи, потврдио је да је, када је узвраћао на ватру АБиХ из насељених подручја, био свестан великог ризика да може бити цивилних жртава.
Назначио је да у том делу Сарајева „није било ниједно искључиво цивилно насеље“, већ је владало „јединство цивила и војске“.
„Како од нас можете очекивати да не узвратимо на ватру која нас угрожава? Није било могуће да отворимо ватру на војне циљеве, а да не угрозимо цивиле, зато што су они били ту… Зато је долазило до колатералних жртава… Деловали смо по војним циљевима, али не искључујем могућност да су цивили страдали“, рекао је Сладоје.
Он је изразио и сумњу да је АБиХ у више инцидената у којима су страдали грађани Сарајева пуцала на сопствено становништво да би окривила ВРС. „Ми нисмо знали, нити смо могли видети да се људи окупљају на неком месту“, тврдио је Сладоје.
Сведок Ковачевић, који је био артиљерац на фронту око брда Жуч, изјавио је да су минобацачи АБиХ били размештени око цивилних објеката, укључујући Акушерску клинику.
ВРС је, због тога, предузимала мере за спречавање цивилних жртава, одустајући у више случајева од узвраћања на ватру, тврдио је Ковачевић, додавши да није имао сазнања о цивилним жртвама.
„Цивили нису били циљ дејстава моје артиљерије. Борбени распоред непријатељских снага био је неретко у цивилним објектима – ту су били центри везе, команде, артиљеријски положаји, покретни минобацачи“, рекао је сведок.
Ковачевић је оценио и да је из минобацача „скоро било немогуће“ погодити сарајевску пијацу Маркале, где се експлозија догодила фебруара 1994. Од експлозије гранате, која је по оптужници била испаљена с положаја ВРС, погинуло је 66 грађана, а рањено 140. Сведок је тврдио да ВРС није имала минобацаче у подручју из којег је граната могла да долети.
Заступница оптужбе сугерисала је, у унакрсном испитивању, да је ВРС узвраћала ватру по „цивилним зонама“. „Не, него по војним зонама. Ако негде ставите тенк, то је војна зона“, одговорио је Ковачевић.
Тврдио је, међутим, да његова бригада није одговарала на ватру из Сарајева, зато што је зона њеног дејства био Жуч.
Караџић ће одбрану пред Судом у Хагу наставити сутра. Оптужен је и за геноцид у Сребреници; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање за таоце „плавих шлемова“ УН.
(Бета)
