Прочитај ми чланакИнвестициони петогодишњи план у вредности око 12 милијарди евра који је најавио председник Србије Александар Вучић је добар списак жеља, али недостаје објашњење из којих ће се извора финансирати и може ли буџет да отплати камате, оценили су економисти.
Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић рекао је за Бету да нема замерки на списак инвестиција, ако не служе искључиво за маркетинг и предстојеће парламентарне изборе и да би сваки грађанин пожелео све што се на њему налази, али да „није чуо на који начин ће се обезбедити новац за реализацију тих циљева и када ће то почети“.
Вучић је јуче обелоданио план који је направио са министром финансија Србије Синишом Малим да се наредних пет година инвестира око 12,4 милијарди евра, да би се потом одмах исправио да ће гледати да негде „уштине“ да би свео на 12 милијарди које ће бити уложене у комуналну, саобраћајну, енергетску, дигиталну инфраструктуру, као и за подстицање наталитета, изградњу станова за младе, али и у туризам.
„Немам примедби на тај списак лепих жеља али не видим шта би то требало да се промени да би био релизован јер су и раније доношене неке стратегије па нису реализоване. О изградњи ауто-пута почело је да се размишља пре 40 година па још није завршен“, рекао је Савић.
Додао је да ако Вучић мисли да средства обезбеди задуживањем у иностранству, то ће повећати спољни дуг, а споро растућа српска економија то не може да издржи, а могла би ако би имала двоцифрене стопе раста као Кина.
„Ако би то био кинески сценарио било би оствариво јер је та земља четири деценије имала двоцифрен раст бруто домаћег производа (БДП)“, рекао је Савић.
Истакао је да је и Југославија између 1955. године и 1990. године имала просечан раст инустријске производње од 7,7 одсто и зато се не треба чудити зашто се у то време много градило, између осталог и станови.
Савић је казао да је стопом привредног раста од око три одсто могуће сервисирати садашњи спољни дуг чије су камате до пре неколико година, када је БДП био око 31-32 милијарде евра, износиле 800-900 милиона евра или три одсто БДП.
Сада су, како је рекао, камате нешто ниже, али задужење од 2,5 милијарди евра годишње значило би да се за инвестиције издваја око шест до 6,5 одсто БДП-а, „што је огроман новац за Србију“.
„Инвестициони план није нереалан, али ако ће се финансирати новим задужењем циљеви се морају сузити да не би личио на сличан покушај Младана Динкића (бившег министра привреде и финансија), док је био задужен за национални инвестициони план, па је 1,5 милијарди евра од продатог Мобтела потрошио на кречње фасада и улагања у ствари које нису трајале дуже од неколико година“, рекао је Савић.
Додао је да за реализацију треба бирати пројекте који пре свега доносе зараду па је било боље да је задуживањем брже изграђен Коридор 10 јер би се од путарине та средства брже вратила.
Економиста Љубомир Маџар рекао је да су инвестиционим планом постављени амбициозни циљеви, али да није речено на који ће се начин обезбедити тај огроман новац, па да „ти циљеви изгледају као свирала на врби“.
„Моја главна замерка је што иза великих пројеката који ће засенити народ не стоје и начини на које ће се обезбедити новац, као и методе и инструменти реализације“, рекао је Маџар.
Сви инфраструктурни пројекти су, како је рекао, каснили јер владини стручни тимови нису на време обезбедили пројектну документацију па је три-четири милијарде евра кредита остало неискоришћено.
Маџар је казао да неки пројекти могу да се реализују у партнерству са приватним сектором, али да „за власт они као да не постоје“.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
