Прочитај ми чланак
(Ненад Благојевић)
Док гледам како се још једном пред нашим очима одигравају лажи, изнова и изнова, размишљам да ли је синоним „слобода медија“ уствари друго име за „слободно лажи“. Постоји ли у овом нашем цивилизованом свету – како волимо да га зовемо било шта што личи на цивилизовано или бар нешто што ће покушати да заштити ако се нешто цивилизовано и појави.
Можда је прави одговор на то да је у последњих 3400 год цивилизације, или како се год то звало мир владао једва неких 230год. Звучи врло цивилизовано. Тешко ми је да се помирим да сам опет савременик новог страдања људи због нечијих интереса и лажи. Моја бол је јача када тај народ сем своје невиности самном дели и исто порекло и исту веру. Док слушам лажи Европе и Америке које треба да обману масу, моја душа пати заједно са братским Руским народом у Украјини. Народом који страда због нових лажи из познате фабрике ЕУ – НАТО. Не могу а да не приметим како ме назив Украјина подсећа на један други скоро исти назив који је донедавно био на уснама сваког Србина, моје усне и даље тихо шапућу Крјини Српској. Питате ли се некад чему толики ратови.
Покушавате ли себи да дате разумно објашњење које није само оно које дају „слободни медији“. Можда се плашите свог разума јер шта год он да вам каже наћи ће се на стотине представника „слободне лажи“ који ће врло „аргументовано“ да вас нападну и објасне колико нисте у праву, објашњавајући вам да не треба да мислите јер све можете да прочитате. Наравно ваши аргументи ће се понегде можда и појавити али врло стидљиво, тек толико да би они показали своју „цивилизацијску и демократску“ настројеност друштва. Зато се и не треба борити на начин који њима одговара. Борићемо се оним оружјем које је њима Бог ускратио, борићемо се истином и разумом. Шта су му говорили истина и разум наш Ђура Јакшић је записао кроз стихове песме:
Јевропи
Теби да певам — теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
Увреда твојих жаоци јетки
Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште,
Милион груди просипа крв —
Милионима пале кућиште,
Милион људи гмиже ко црв.
И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
Не може више, раја не може
Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене,
Усева наших отима плод.
Пресуди, смерна, да л’ живот може
У таквом игу несрећни род?…
Изгинућемо!…
„Па изгините!”
Подсмеха твога горди је збор.
„И гинућемо, гинути славно —
Ил’ мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо — али слободни,
Јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
Потражићемо живот ил’ гроб!”
Да је данас жив сигуран сам да би у стихове ове песме Ђура Јакшић сем Европе ставио и Америку.Не желим да пишем шта мислим о њиховим „демократско цивилизацијским“ променама у Египту,Тунису, Ираку, Сирији, Грузији, Југославији, Украјини …
Нећемо се подсећати њихове лицемерне бриге за невине и недужне када у њиховим акцијама подршке страдају хиљаде невиних душа, хиљаде преварених људи чистог срца, хиљаде деце којима је одузето основно право – одузет им је живот. Желим само да у вама пробудим жељу да сами доносите закључке на основу оног што видите а не оног што вам јављају „слободни медији“, то је једино исправно. Тако ће те знати шта је истина. Истина је верујте само оно што осећате није оно што читате. Не може човек да живи живот написан на папиру, ми дишемо ваздух око нас, пијемо воду коју видимо и додирујемо, једемо хлеб али само ако је од брашна. Не можемо живети од лепих и лажних приказа. Можда је хлеб са слике лепши али је само онај испред нас од брашна прави. Знам да они сада лепо брину о Индијанцима, али не могу а да не приметим да су њихов број довели на ниво статистичке грешке, не желим да православни народи буду Европски индијанци. Често размишљам о речима француског писца Анре Рене Албер Ги де Мопасана:
„Ко не цени себе тај је несрећан, а ко се прецењује тај је глуп.“
Народе Србски, братски народе Руски, доказао си да православан народ никад не прецењује себе јер гордост не припада вери твојој и зато не може бити глуп, не дозволи да будеш несрећан. Морамо схватити вредност истине и спречити их да нам је прљају лажима. Наш ум мора остати чист, правду морамо тражити у свом срцу. Не прихватљиво је да ти разум окупирају разне „обојене револуције“ чији је резултат увек страдање невиних. Лепо је бити племенит и пружити шансу свима али племенитост не подразумева самоуништење. Не могу фашисти на улицама Украјине добити шансу да спроводе своју демократију, Срби се добро сећају такве демократије у Хрватској само је она носила назив „олуја“. Мој разум никад неће прихватити њихове лажи којим су правдали убијање и уништавање свега што је православно. Вук Стефановић Караџић нам јесте у аманет оставио да читамо како је написано, али нам никад није рекао да је то једино и да не размишљамо.
(Фонд стратешке културе)
