Pročitaj mi članak
Америка је отрована. На сваком кораку.
Ако погледате демократију, видећете корумпиране политичари „специјалне интересне групе“.
Ако погледате одговорност према друштву, видећете примере извршне власти за коју закон не важи, легализоване „посебне привилегије“ за велике корпорације, попут оне са трговином изборима у Америци, одобрене од Врховног Суда.
Ако погледате сам амерички Устав, сетићете се нарушавања Устава свим оним „легалним“ интерпретацијама од стране Бушовог и Обаминог режима, чиме је оно – што је до јуче Уставом било забрањено, од данас постало Уставно право извршне власти. Од инструмента заштите обичног човека, Устав је постао оружје у рукама човека на власти.
Вода више није вода. Оно што се данас назива водом, то је наплата рачуна за сва она изливања отпада и нафте, за све оне хиљаде тона вештачког ђубрива које теку нашим подземним водама. Америчка обала има све више „мртвих зона“, а црвене алге су све чешће у концентрацији која се може назвати токсичном. Ослобађање киселина у рударству је, са друге стране, утицала на ширење штетне алге prymnesium parvum. Као резултат „фрекинг методе“ добијања гаса (убризгавањем токсичних хемикалија којима се разбијају стене), уз неизбежну последицу изливања метана у подземне воде, локално становништво добија упозорења да током туширања отвори прозоре на својим домовима.
Плодност земљишта је умањена, па усеви захтевају додатне количине вештачких ђубрива. Поред бескрајног низа токсичних материја у земљишту, ту је и глифосат, основни састојак Монстантовог Roundup хербицида, намењеног ГМО усевима.
Глифосат се данас може наћи у бунарима, потоцима, кишници.
Ваздух је загађен широким спектром супстанци и у многим великим градовима има дана када се деци, старијим особама и лицима која болују од астме не препоручује да излазе напоље.
Све ово је цена, наметнута обичним људима од стране корпорација и њихове жеље за профитом.Профитом, који је стечен управо необазирањем на његову праву цену. Ово су правила, на којима почива један капитализам, лишен основних правила.
Сама храна, коју једемо, садржи антибиотике, хормоне раста, пестициде, а и већ поменути глифосат.
Глифосат: нови отров данашњице
Могуће је да се баш глифосат развије у највећу опасност данашњице. Док неки научници верују да глифосат, као хербицид има потенцијал да потпуно уништи наше основне пољопривредне културе-житарице, Обамин Секретар за пољопривреду, Томас Вилсак, одлучује да подржи употребу ГМО луцерке (такође третиране глифосатом!). Да ли након тога уопште може бити могуће гајити животиње за исхрану на природан, одрживи (sustainable) начин?
Луцерка је иначе један од основних састојака у исхрани крупне стоке. ГМО луцерка би могла бити небезбедна за исхрану саме стоке, па аутоматски и за исхрану потрошача меса и млека.
Секретару за пољопривреду Вилсаку се 17.01.2011. године обратио Др Дон Хубер, како би упозорио на опасности од коришћења ГМО луцерке. Хубер је захтевао да се дозвола за коришћење ГМО луцерке одложи, док се, од стране независних институција, не утврде могуће опасности. Вилсак је то игнорисао, одобривши употребу ГМО луцерке. Тиме је задовољио тежњу компаније Монсанто за монополистичким профитом, уз даљу тенденцију ка контроли снабдевања Сједињених Држава, а и светске пољопривреде, својим семенским материјалом.
Ко је Дон Хубер, и зашто је он уопште важан?
Хубер је professor emeritus на Универзитету Пердју у Индијани. Више од пола века се бавио патологијом биљака и микробиологијом земљишта. Као један од водећих ауторитета стекао је међународну репутацију. У америчкој војсци се бавио проценом биолошких опасности, природних и фабрикованих, попут биолошких оружја и вирусних епидемија. Пензионисан је са чином пуковника. У америчком министарству пољопривреде, он координира радом Одбора за болести и патогене у развоју. Једном речју, он је на највишој позицији у областима које се тичу његове професије као научника.
Можете погледати на интернету шта је Хубер рекао Секретару за пољопривреду. Укратко, последице вишегодишњег коришћења Монсантовог ГМО кукуруза и соје су: смањење хранљиве вредности, продор нових болести биљака (што је у широком опсегу утицало на смањење рода), и бројне репродуктивне проблеме животиња, са случајевима да је степен спонтаних побачаја код животиња понекад толики, да бављење сточарством постаје потпуно непрофитабилно.
Глифосат је моћан биоцид. Он наноси штету корисним организмима у земљишту, мењајући природни баланс тла и тиме умањујући отпорност биљака према болестима. Тиме се ствара могућност за ширење болести које разарају кукуруз, соју и пшеницу, што доводи до развоја нових патогена, везаних са неплодношћу и убрзаним старењем животиња. Ова дешавања, тврди Хуберт, „угрожавају економски опстанак и произвођача сточне хране, а и самих сточара“. Све чињенице наводе на сумњу да ГМО биљке губе своју природну, урођену отпорност на болести које никада раније нису ни представљале реалну претњу по њих.
Постоје докази да је нови патоген везан за раст неплодности код људи, а верује се да има и штетне ефекте на људско здравље, о којима још и не знамо довољно. Попут флуора, и глифосат може доспети у наш организам на бројне начине. На пример, на паковањима витамина Д, између осталог је написано да „садржи сојино уље и кукурузно уље.“ Уље које соје и уље ког кукуруза?
Монсанто, међутим, пориче Хуберове тврдње и успева да нађе подршку у пољопривредним саветодавним службама Универзитета у Ајови и Охају. Ипак, поставља се питање да ли се саветодавне службе уопште самостално финансирају или и њих финансирају корпорације? У свему томе постоји и елемент професионалног надметања за стицање финансијске подршке одређене корпорације, што опет првенствено долази из агробизниса.
Саветодавна служба Пердју Универзитета је била много опрезнија. Са једне стране, служба признаје да постоје докази који потврђују Хубертове тврдње: „Тврдња да хербициди попут глифосата чине биљке подложније болестима није сасвим без основа. Истраживања су показала да су биљке третиране глифосатом или неким другим хербицидима подложније многим биолошким и физиолошким поремећајима (Babiker et al., 2011; Descalzo et al., 1996; Johal and Rahe, 1984; Larson et al., 2006; Means and Kremer, 2007; Sanogo et al., 2000; Smiley et al., 1992)… Иако нека истраживања указују да постоје учесталија обољевања у присуству глифосата, то не мора обавезно да значи да ће бити негативног утицаја на приносе“.
Са друге стране, Пердју саветодавна служба препоручује „разумну употребу глифосата против корова“. Међутим, једна од Хуберових основних тврдњи је да корови постају резистентни на хербициде са глифосатом. Употреба глифосата је већ прекорачила „разумну“ границу и, како се глифосат све више нагомилава у земљишту, његови негативни ефекти постају све очигледнији.
Ограничења, која су постављена над независним научницима, спремним да спроведу објективна истраживања, најбоље се могу разумети на примеру Извештаја, поднесеног Агенцији за заштиту животне средине од стране 26 универзитетских научника-ентомолога. Извештај, у којем научници из страха не откривају своја имена, због претње да им се прекине финансирање, наведен је као једна од референци на крају текста. У Извештају се налази следећа изјава:
„Имена научника су скривена од јавности зато што практично сви ми, да бисмо спроводили наша истраживања, на неком нивоу имамо потребу за кооперацијом са сектором индустрије. Изјава: Споразуми (између представника индустрије и представника управљања природним ресурсима) који су потребни за промет ГМО семена експлицитно забрањују истраживање. Ови споразуми спречавају научнике у остваривању њихове прописане службе у име јавног добра, осим ако се за истраживање не добије одобрење од стране индустрије. Као резултат једног тако ограниченог приступа, ни једно истински независно истраживање (по питањима технологије, њених реалних перформанси, последица примене технологије, утицаја на резистентност инсеката и међусобне интеракције технологије и инсеката ) не може бити легално спроведено. Сходно томе, информације које из јавног сектора пристижу до ЕПА Научног саветодавног већа, неоправдано су ограничене.“
Не само да је Монсанто довољно моћан да спречи било какво истраживање, различито од оних истраживања које сам плаћа, већ је тој корпорацији пошло за руком и то, да помоћу новца и пропагандне машинерије спречи доношење анти-ГМО закона у Калифорнији. Могао бих да вам кажем да пазите шта једете, јер то може нанети штету вашем здрављу, али то више није примерен савет: ви чак не можете ни сазнати шта је то што уносите у свој организам.
Ако живите у Америци која има „слободу и демократију“, „одговорну“ владу и „одговорне“ корпорације, немате разлога за бригу. Влада и одговорне корпорације ће се већ побринути за вас. Обама, Вилсак и Монсанто на првом месту. Америка је отрована. На сваком кораку.
Превод и опрема текста: Редакција сајт Двери
Извор: Global research
