Од камиона и бензинских пумпи, преко радова на Коридору 11 до хотела на Копаонику и зграде у центру Београда, расли су послови Звонка Веселиновића, контроверзног бизнисмена с Косова. Једна од последњих пословних трансакција је куповина зграде од града Београда у самом центру престонице.

Доста података о имовини Звонка Веселиновић и пословима којима се бави и начину на који то ради може се сазнати из првостепене ослобађајуће пресуде Вишег суда у Београду из фебруара 2015. године.

Ово није једино суђење против Веселиновића, пошто је њему и Радоичићу суђено и у Пироту због оптужби да су незаконитим радњама на изградњи Коридора 10, односно нелегалним ископавањем шљунка злоупотребили положај прибавили противправну корист од 26,5 милиона динара. Виши суд у Пироту осудио га је на две године затвора, али га је Апелациони суд у Нишу је почетком јула 2019. ослободио оптужби.

Суд у Приштини својвремено га је тражио због због догађаја који су уследили након интервенције специјалних јединица 2011. године на северу Косова, док је тужилаштво у Приштини, према писању портала Крик, проширило истрагу о убиство Оливера Ивановића, на још две особе од којих је једна Веселиновић.

Безинске пумпе и камиони на северу Косова

За увид у настанак Веселиновићев пословни успон важна је пресуда из Вишег суда у Београду, у коју је увид имала истраживачка мрежа БИРН.

Реч је о суђењу Веселиновићу и његовом куму Милану Радоичићу, када су били оптужени да су подстрекавали Драгана Ћурчића да након раскида уговора о лизингу, његова фирма Еуро коп задржи 32 камиона Хипо Алпе Адиа Лизинга и преда их на њима двојици. Ћурчићу је кажњен затвором од три године док је ослобађајућу пресуду за Веселиновића и Радоичића потврдио и Апелациони суд.

Ћурчић је тада признао да је камионима требало да превози камен из каменолома у Јарињу. Пошто је камионима истекла регистрација, а Веселиновићу, који је тада имао бензинску пумпу на северу Косова, је дуговао новац за гориво, сам Веселиновић му је предложио да он преузме камионе и да Ћурчићу по камиону одбија 2.000 евра месечно на име дуга. Испричао је да је Веселиновићу у априлу или мају 2011. године дао 34 камиона, као и да је Веселиновић знао да камиони припадају Хипо лизингу будући да је сваки камион имао саобраћајну дозволу у којој је то писало.

Веселиновић му је такође рекао да за камионе није потребна регистрација јер ће радити у некој њиви на вађењу песка. Пошто је Веселиновић пребацио камионе у Пирот, убрзо је, дошло до проблема јер је полиција заустављала те камионе и писала пријаве, да би му на крају покуцала на врата.

У свом исказу Ћурчић помиње и фирму Тим петрол Крушевац. За ту фирму је, како пише БИРН, Звонко Веселиновић је признао да је основао његов возач, да је била под његовом контролом, као и да је угашена 2011. Године. .

У договору са истим возачем, према истом исказу на суду, 2010. године основана је и фирма Аутотранспорт Дача и на ту фирму су пререгистровани камиони који су припадали Тим петролу Крушевац. У исказу се наводи и да породица Веселиновић поседује бензинску пумпу у Рударима недалеко од Звечана.

Грађевински радови од Коридора 11 до поплочавања Београда

Изгледа како се ширио посао ван севера Косова, тако се и власништво фирми које контролише Звонко Веселиновић ширилом на његову фамилију. Тако је Звонкова сестра Душица Максимовић дуго била власница предузећа “Инкоп” из Ћуприје.

Душица Максимовић је 2018. Године, своје стопостотно власништво над овим предузећем пренела на Звонка и Жарка Веселиновића, као и на Милана Радоићича. Звонко Веселиновић и Милан Радоичић, према том решењу из АПР, сада имају по 40 одсто власништва, док је Жарку Веселиновићу припало 20 одсто фирме.

Пријаву за ову промену власништва поднео је адвокат Игор Исаиловић, иначе адвокат који се често појављује у пословима породице Веселиновић, али и неких блиских сродника представника власти у Србији.

Инкоп је, према писању БИРН-а, као подизвођач “Енергопројекта нискоградње”, кога је ангажовао кинески „Шандонг”, добијао послове на изградњи Коридора 11.

Осим “Инкопа”, на том коридору ангажована је и фирма “Гранит пешчар”, у којој је председник Надзорног одбора је Звонков брат Жарко Веселиновић. Инкоп, како је својевремено објавио портал КРИК, има четвртину удела у компанији “Гранит-пешчар”, од које је набављен грађевински материјал за поплочавање неколико улица у центру Београда. Реч је о поплочавању улица цара Душана на Дорћолу, платоа код Палмотићеве и Џорџа Вашингтона, као и делова улица Краљице Марије и 27. марта.

Од зграда по Београду до хотела на Копаонику

Сем нискоградње, односно послова изградње путева и улица, породица Веселиновић је прешла и на високогрању.

Звонкова супруга Љиљана Божовић сувласница је у компанији Рамид из Београда, која је регистрована за изградњу стамбених и нестамбених зграда. Друга половина те фирме припада Бојани Томашевић, чији је супруг Владимир Томашевић законски заступник компаније Рамид, али и један од сувласника кладионица Моззарт.

Компанија Рамид, која је купила од града Београда зграду у Улици краља Милана, како је прошлог лета писала истраживачка мрежа БИРН, продавала је станове у новоизграђеној седмоспратници у Учитељском насељу по цени од 1.600 евра за квадрата.

Зграда у центру Београда коју је купила фирма Веселиновићеве жене Фото: Горан Срданов /Нова.рс

Рамид, фирму регистовану за изградњу стамбених и нестамбених зграда, априла 2016. године основало је предузеће Ратко Митровић пре него што је отишло у стечај, да би месец дана касније прешла у власништво компаније Биоорганика.

Љиљана Божовић и њена пословна парнерка Бојана Томашевић власнице компаније Рамид постале су управо преко фирме Биоорганика. Претходна власница Биоорганике била је Изабела Фејеш која је заједно са братом Робертом “преузела” преко 600 фирми које су у блокади или послују са дуговима.

Изабела Фејеш је, како је писао БИРН, фирму Биоорганика без накнаде пренела на Бојану Томашевић, која је касније пола фирме, такође без надокнаде, уступила Љиљани Божовић.

Биоорганика је у истом дану променила власника, делатност и стекла вредан капитал. Наиме, 5. маја 2016. у Агенцији за привредне регистре Бојана Томашевић је уписана као нови власник, а истог дана предузеће Ратко Митровић фирму Рамид продаје фирми Биоорганика. После овог спањања Биоорганика престаје да постоји, а Љиљана Божовић постају власнице фирме Рамид. Правну страну овог посла је такође одрадио адвокат Игор Исаиловић.

Љиљана Божовић је такође директорка је фирме Доли Бел из Београда која је опет у стопостотном власништву већ поменутог предузећа Икоп из Ћуприје. Та фирма је, како је објавио БИРН, градила 2015. хотел Доли Бел на земљишту које је купљено од Новака Ђоковића. Компанија Доли Бел, како се види у АПР, има свој огранак Греј Копаоник, чији је заступник Љиљана Божовић и чија делатност је хотелски смештај.

https://t.co/NalFggLKyq

— СРБИН инфо (@srbininfo) November 3, 2020

Ознаке: Звонко Веселиновић, имовина