Прочитај ми чланакНајаве Александра Вучића да ће у наредних шест година у енергетику, коју је назвао “крвотоком земље”, бити уложена значајна средства представљају обећања “на дугом штапу” јер су за то потребне године изградње, много новца, а постоји бојазан да би услед компензација, које је председник Србије помињао, Електропривреда Србије морала да буде делимично приватизована, сматра стручна јавност.
У свом недавном обраћању председник Вучић је нагласио да ће у наредном периоду у изградњу инфрастуктуре у земљи бити уложено око 12 милијарди евра. Није баш најјасније да ли је, када је то рекао, мислио само на инвестиције у енергетику, с обзиром да је говорио и о повећаном обиму улагања у наменску индустрију, али је сасвим извесно да је у плану да акценат буде на енергетским пројектима.
За део ПАКШ-а, дајемо део ЕПС-а?
Говорећи на ову тему председник Вучић је истакао да је са мађарским председником Виктором Орбаном разговарао да Србија постане сувласник у нуклерним електанама Пакш 1 и Пакш 2 и да би се то платило новцем или валоризовало сувласништвом у некој српској компанији.
Нуклеарка ПАКШ 1, чија је изградња почела 1974. године, а завршена 1987. године, у свом саставу има четири блока укупне снаге 2.000 мегавата и подмирује половину потреба потрошача у Мађарској за електричном енергијом. Њено затварање се очекује између 2032. и 2037. године.
План је да се изграде још два блока укупне снаге 2.400 мегавата који би чинили нову нуклеарну електрану ПАКШ 2. Пројекат изградње нове нуклеарне централе вредан је око 12 милијарди евра. Руска државна компанија за нуклеарну енергију Росатом почела је са радовима у септембру, изливање бетона на објекту почеће на јесен следеће године а план је да електрана почне са радом 2030. године.
Експерт за енергетику Велимир Гавриловић каже за Данас да је изградња нукеларке дугорочан процес те да би у случају да Србија постигне аранжман са Мађарском о сувласништву у ПАКШ 2 на струју из ње потрошачи у нашој земљи могли да рачунају тек када она буде изграђена.
– Када говоримо о том али и другим енергетским пројектима које је у свом говору поменуо председник Вучић треба констатовати да су на “дугачком штапу”. То значи да ниједан од њих не би могао да буде реализован тако брзо да потрошаче у Србији енергијом почне да снабдева у наредних пар година. Што се пак тиче нуклеарне централе ПАКШ 1 ради се о веома вредном објекту и једини начин да Србија уђе у његово власништво а да Будимпешти за то не плати високу новчану суму је да јој примера ради уступи део власништва Електропривреде Србије. То би свакако било веома лоше за потрошаче у Србији јер би мађарски сувласник инсистирао на већој цени струје која је за грађане још увек социјална категорија. Уласком страног партнера то би се променило на уштрб индивидуалних потрошача – наводи наш саговорник.
Према његовим речима, било би потпуно погрешно да Србија троши новац на куповину удела нукеларке у другој земљи или уступа вредан ресурс попут дела ЕПС-а да би постала сувласник у тој централи.
– Ако надлежни већ размишљају у том правцу, онда је знатно повољнија опција да се нуклеарка гради на територији Србије и да држава у оквиру изградње ангажује што већи број домаћих предузећа да и она имају корист од тог пројекта – сматра Гавриловић.
Нови нафтоводи добра иницијатива
Председник Вучић је у свом излагању рекао да се Србија нафтом снабдева преко нафтовода ЈАНАФ из Хрватске, која се показала као „непоуздан снабдевач“ и да зато сада жели да изгради нафтовод од 128 километара од Новог Сада до места Алђе у Мађарској који би коштао око 100 милиона евра, ако иде трасом гасовода преко Сенте и Бечеја.
То би требало урадити за годину и по дана до две године, а за то време ће Србија куповати ирачку нафту којом би се снабдевала преко ЈАНАФ-а, а која је 20 одсто скупља од руске нафте. Вучић је додао да ће са партнерима из Отвореног Балкана разговарати и о нафтоводу који иде кроз Северну Македонију до луке Драч.
Вучић је говорио и о изградњи још једне рафинерије која би могла да прерађује и другу нафту осим руске и ирачке, пошто можемо да увозимо нафту и „из Венецуеле, Ирана и других земаља“.
Гавриловић наглашава да је диверзификација праваца за снабдевање нафтом пожељна и корисна ствар и да на томе свакако треба радити али да не представља било какву гаранцију да ће то спречити ембарго наметнут из политичких разлога.
– Сасвим је у реду да се нафтом снабдевамо и из правца Мађарске међутим оно што треба нагласити је то да би за ту инвестицију, која би ишла у пакету са другим које је најавио председник Вучић, требало издвојити велику суму новца а једини начин да Србија до њега дође било би ново задуживање, односно узимање нових кредита. Са друге стране, правац из Мађарске не би био гаранција да ћемо добијати нафту у условима политичке нестабилности у каквој се сада Европа налази. Другим речима, исто тако како Европска унија може да спречи пролазак нафте за Србију преко територије своје чланице Хрватске исто то може да издејствује и у случају своје чланице Мађарске. Нико наиме у актуелној глобалној политичкој ситуацији не може да тврди да је изградња алтернативног нафтовода гарант да ће нафте за потрошаче у Србији заиста и бити. Када је пак реч о нафтоводу који иде до Драча, а поменуо га је Вучић, опет треба знати да су и Северна Македонија и Албанија чланице НАТО и да нема гаранција да би примера ради Албанија другачије реаговала од Хрватске када би јој Европска унија тражила да прекине доток нафте Србији – каже Гавриловић.
Реална цена Ђердапа 3 још непозната
Председник Србије најавио је да ће се сигурно градити хидроелектране “Ђердап 3” и Реверзибилна хидроелектрана “Бистрица” које ће заједно коштати око четири милијарде евра. О градњи “Ђердапа” Вучић је истакао да се преговара са две америчке фирме које би према његовим речима „могле да помогну са Румунима“.
Оно што је интересантно је да је председник Вучић изнео већу цену коштања изградње хидроелектрана Ђердап и Бистрица него што је раније изрекла министарка рударства и енергетике Зорана Михајловић. Она је наиме својевремено изјавила да би ти пројекти коштали 2,7 милијарди док председник Србије тврди да би то ипак било четири милијарде евра.
Гавриловић каже да колико ће цена заиста износити зависи првенствено од капацитета Хидроелектране “Ђердап 3”.
– За Реверзибилну хидроелектрану “Бистрица” капацитети се знају и то би коштало око 700 милиона евра. Када је реч о “Ђердапу 3” надлежни треба да кажу колики је капацитет планиран као и да ли би се поред централе градио и ветропарк. Када би се све то знало онда би могло да се каже која је реална цена изградње – закључује наш саговорник.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 12, 2022
