Pročitaj mi članakAktuelni požari koji su buknuli po celom Balkanu, pa i u Srbiji (ugrožen je bio i manastir Studenica) su najbolji pokazatelj koliko je Srbiji neophodan ruski humanitarni centar u Nišu za vanredne situacije.
Очигледно је да ће непредвиђених временских непогода (било да је реч о поплавама, пожарима…) бити све више, а у недавној историји смо се уверили да само руски стручњаци имају умеће и праву техонологију да се изборе са есктремним ситуацијама.
Ипак, ако центар у Нишу ускоро не добије дипломатски статус, Србија би могла да остане без ове руске помоћи. Уместо да у што краћем року додели дипломатски статус руским хуманитарцима, председник Александар Вучић и Влада Србије као да немају намеру да испуне обећање руским партнерима, већ да устукну пред притисцима са Запада и по овом питању.
Док регион гори, а пожари прете и Србији, Вучића не занима статус центра у Нишу, већ се бави некаквим „хитним решавањем косовског питања“, уместо да купи време, замрзне косметски конфликт и остави га за решавање када по Србију буду биле боље геополитичке околности.
Не треба заборавити да је ова власт брже-боље потписала дипломатски статус за НАТО војнике, који су тако искључени одговорности за рецимо било који злочин који начине на територији Србије.
Добијање дипломатског статуса руског центра најбитније је због финансија, јер би се новац, који сада одлази на плаћање пореза на опрему, могао уложити у куповину нове опреме.
Центар, када добије опрему, дужан је да плати део царине и порезе, а ако би добио ту привилегију дипломатског статуса, онда би тај вишак новца који би остао од плаћања царине и пореза могао да уложи у куповину опреме.
Ко ће бити одговоран ако руски центар у Нишу буде отеран из Србије, а нашу земљу захвате катастрофалне поплаве и пожари?
