Прочитај ми чланак
Потпредседник Републике Српске Емил Влајки изјавио је да ће се БиХ у новембру – ако се одмах не реагује – бошњачки унифицирати, захваљујући коалицијама које ће у Републици Српској склопити бошњачки посланици са странкама садашње опозиције и након тога се органски повезати са бошњачким снагама у Федерацији БиХ (ФБиХ).
Влајки је у данашњем саопштењу истакао да је прича о нелегалном упаду стотину хиљада Бошњака у изборни систем Српске постала реалност, те указао да ће уследити покушај изборне преваре невиђених размера.
Влајки је нагласио да нико није превише обратио пажњу на „упад“ стотињак британских војника у борним колима на територију БиХ, наводно да би омогућили регуларност предстојећих октобарских избора.
Потпредседник Српске оценио је да је јадна земља која допушта такве ствари, показујући да је у трагичном неоколонијалном положају са владавином протекторатске „демократске међународне заједнице“.
„Овај кабинет је, држећи се теорије завере, у више наврата указивао на црни октобар који се припрема. Конкретно, британске борбене јединице треба повезати са индиректним укидањем Републике Српске“, саопштио је Влајки.
Апсолутни циљ чврста, стабилна и јака Српска
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Игор Радојичић истиче да је апсолутни циљ – чврста, стабилна и јака Српска, без угрожавања њене уставне позиције или територије, те да су уставне промјене у Федерацији БиХ ствар људи који живе у том ентитету.
„Република Српска неће наметати грађанима Федерације БиХ њихов оптимални организациони устрој – то је њихова ствар о којој треба сами да одлучују, као што ни Српска не дозвољава да неко одређује њено унутрашње уређење“, поручује Радојичић у интервјуу Срни.
Коментаришући извјештај МКГ и идеју о трећем ентитету, Радојичић оцјењује да „Федерација БиХ има нерационалну структуру, огромну администрацију и да тамо углавном ништа не функционише по разним линијама“.
Радмановић позвао политичаре из РС на јединство
Српски члан Предсједништва БиХ , Небојша Радмановић, у емисији Актуелни разговор (РТРС)је рекао је да има утисак да сви затварају очи на организацију вехабијског покрета у БиХ која је милитантна и која је и у случају у Трнопољу показала како реагује.
Коментаришућу предстојеће изборе, Радмановић је рекао да неслога политичара из Српске у Сарајеву, представља опасност за РС.
Позвао је политичаре из Српске на јединство на стратешким питањима одбране Републике.
(РТРС)
Он напомиње да власт у Републици Српској мора да буде јака, као до сада, а не да буде подложна притисцима, уцјенама, нехомогена, посвађана и атомизирана, јер би то довело до промјена на штету Српске.
Када је ријеч о структуралном дијалогу о реформи правосуђа у БиХ, постоје два потпуно супротстављена концепта – Република Српска жели децентрализацију правосуђа, јер оно што су странци урадили реформом није дало резултат, а у Федерацији БиХ желе централизацију.
„Српска тражи децентрализован систем у БиХ, који би био ефикаснији и више близак ентитетској и кантоналној структури организовања, док Федерација БиХ тражи даље централизовање, успостављање врховног суда БиХ и још неких ствари“, појашњава Радојичић.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске истиче да је у овом сазиву парламента усвојено много системских одлука и закона, те да је ову годину обиљежио сет закона за ублажавање посљедица мајских поплава у вези са оснивањем Фонда солидарности.
Ту је и низ олакшица за грађане, које су омогућене по другим законским прописима, од пореза на непокретности, до појединих административних и комуналних такси.
Радојичић подсјећа да су усвојена рјешења која су омогућила брзу регистрацију предузећа, односно једношалтерски систем за регистрацију фирме у року три дана.
У плану је да се до краја године у Српској приведе крају реализација Програма стамбеног збрињавања породица погинулих бораца и ратних војних инвалида од прве до четврте категорије, који је започет прије десет година.
Радојичић у интервјуу Срни наглашава да је Народна скупштина Српске успоставила интензивну комуникацију са парламентарцима из региона и Европе, с циљем побољшања парламентарне и привредне сарадње.
„Укључили смо се у Конференцију европских регија са законодавном надлежношћу, као једина регија изван земаља ЕУ, а имали смо и много контаката са Европским парламентом, парламентарцима и другим структурама у Бриселу“, подсјећа он.
Потписан је и споразум о сарадњи са парламентом њемачке покрајине Саксонија, а интензивирани су контакти са белгијским парламентима, укључујући Фландрију, Брисел и Валонију.
„Нажалост, овај сазив остаће упамћен и по најгорој реторици од оснивања парламента, јер је један број посланика јако смањио критеријуме међусобних односа и покушао да их сведе на ниво понашања у сеоској кафани“, оцјењује Радојичић.
Он напомиње да скупштински пословник има сегмент који се односи на дисциплинске мјере и одговорности посланика и упозорава да неке партије подстичу своје посланике да се некултурно понашају.
Срна
