Прочитај ми чланак

Србију припремају за „њет“ Русији

0

dacic1

 

Саговорници „Вести“ покушали су да објасне да ли је „медијско демантовање Дачића“ заправо само припрема јавног мњења у Србији за промену става према Русији или нешто много једноставније – почетак много озбиљнијих напада на тек постављеног шефа српске дипломатије.

 

За политичког аналитирача Ђорђа Вукадиновића обе опције су логичне, мада је ипак склонији да верује како је реч о „артиљеријској припреми“ за промену става Србије према Русији.

– Дачић је овде само колатерална штета, али и увек добро дошла мета артиљеријске припреме за постепено еволуирање става Србије према Русији. Јер, све да Србија и уведе санкције, оне сем симболичког, неће имати никакав други значај, а посебно не могу наудити Москви – оцењује Вукадиновић и истиче како није тачно да Руси и тих деведесетих година прошлог века нису покушавали да помогну Србији.

– Русија је и тада чинила све што је у њеној моћи, али јако тешко је очекивати помоћ од некога ко објективно тада није могао да помогне ни себи – закључује Вукадиновић.

И некадашњи министар југословенске дипломатије и амбасадор СРЈ при Уједињеним нацијама, Владислав Јовановић нема дилеме да је подсећање на „неактивност Русије у Савету безбедности“, мање у функцији промене става Срба према Русији, а више у функцији интереса Запада да „једном за свагда реше питање политичке преваге на Балкану“.

– Србија ни на који начин нема утицаја у међународним односима када је реч о догађајима у Украјини и односима Запада и Русије. Али, Србија је споредан, али јако важан играч када је реч о геостратешкој контроли Балкана. Запад жели да се управо користећи се догађајима око Украјине, заправо реши питање преваге на Балкану. Са Србима као руским историјским савезницима, Запад је свестан да никада неће остварити ту контролу – сматра Јовановић.

За научног саветника у Институту за новију историју Србије, Милета Бјелајца, из данашње „историјске ладовине“, Русија је само 1948. године увела економске санкције Србији, која је била у оквиру СФРЈ.

– Тврдити да је могла да нешто спречи у Савету безбедности 90-их прошлог века потпуно занемарује историјски контекст тих догађаја. Русија је тих година очајнички тражила кредит од четири милијарде долара, мада је њен годишњи извоз био два и по пута већи. То говори у каквој се ситуацији и сама нашла. Међутим, и поред тога, она је чинила све како би нам помогла. Такође, никако не треба изгубити из вида да су се тих 90-их интензивирали и напади на Индију, којој је претио сличан сценарио распада као и бившој Југославији – прецизира Бјелајац за кога је оркестрирана хајка на Дачића заправо само огледало крајње збуњујуће медијске сцене у Србији.

– На нашој, паланачкој, политичкој сцени никада нисте на чистом шта је права мета неког напада, а шта краткотрајни политички интерес. Отуда је и сада тешко закључити да ли је права мета Дачић или покушај да се сроза огроман углед који Русија има у српском народу – закључује Бјелајац.

И Слоба нас је кажњавао

Александар Фатић, директор Центра за безбедносне студије из Београда, оцењује да су демантији на рачун Дачића „интелектуално подметање, јер је Русија била лојалан савезник Србије“.
– Русија никад није уводила санкције Србији, већ пуштала да их други уводе, а није стављала свој вето онда када је сама политика Србије била нејасна. Присетимо се руске изјаве да Руси не могу бити већи Срби од Срба. Присетимо се и да су у време тих западних санкција Србији и СР Југославији Срби Србима уводили санкције. Милошевићева влада је увела санкције и чак економску блокаду Србима у Републици Српској. Према томе, шта је Русија требало да уради? – закључује Фатић.

Неће стати Јужни то

За многе аналитичаре промена односа Србије према Русији могла би да угрози изградњу Јужног тока гасовода. Ипак, председник руске Думе Сергеј Наришкин је више него јасан да ће Јужни ток бити изграђен, „без обзира на притиске САД на земље кроз које треба да прође тај гасовод“.

– Како нам говоре наши бугарски и српски партнери, као и они из других земаља, кроз чију територију треба да прође траса Јужног тока, на све њих се врши притисак – истакао је Наришкин оценивши да САД жели да искористи сложену прилику у Украјини како би „отворили ново, богато тржиште Европе за свој гас из шкриљаца, који ће бити много скупљи од гаса који се допрема из Русије и Азербејџана у Европу“

РЕЗОЛУЦИЈЕ У УН КОЈЕ ЈЕ ПОДРЖАЛА ЈЕЉЦИНОВА РУСИЈА

Шта је замерено шефу дипломатије?

Медији у Србији демантовали су министра спољних послова Србије Ивицу Дачића да Русија никада није увела санкције Београду наводећи да је током деведесетих СБ УН усвојио више од 150 резолуција поводом распада СФРЈ и ратова на том простору, а десетак резолуција предвиђало је казнене мере против тадашње СР Југославије.

Прве санкције које су се односиле на забрану извоза оружја у тадашњу СФРЈ уведене су 26. септембра 1991, а 30. маја 1992. Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 757 о СРЈ, којом се Србији и Црној Гори, као главним кривцима за рат у БиХ, уводе санкције без преседана у историји УН.

Крајем марта 1998. Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1160 о увођењу ембарга на извоз оружја у СРЈ у циљу подршке миру и стабилности на Косову.
„Све резолуције усвојене су углавном једногласно, а као стална чланица СБ УН Русија ни у једном од тих случајева није искористила право вета и спречила увођење санкција“, апострофира се на крају уз закључак да је Москва, када је реч о догађајима у претходној Југославији, само једном искористила право вета у СБ УН спречивши усвајање резолуције којом се, због тешке хуманитарне ситуације на подручју Бихаћа, тражила стриктнија контрола граница СРЈ са Хрватском и БиХ.

(Вести онлајн)