Pročitaj mi članakS vremena na vreme, izgleda da javnost treba podsetiti na očigledne činjenice: Srbija nije bezbednosno ugrožena; region je čvrsto u zagrljaju NATO i plavih šlemova UN sa kojima sarađujemo; ne računajući Kosovo, teritorijalnih sukoba sa komšijama nemamo. Zašto onda slušamo o trci u naoružanju i gomilanju artiljerije "za ne daj bože"? Odgovor je - politika.
У то не сумња ни војни аналитичар Александар Радић. На питање ко од куповине оружја на Косову, Хрватској и на крају Србији на концу профитира, каже да је јасно:
“Профитира продавац, али да се разумемо, трговина је увек била свет за себе, ту су профити велики. Али, има много митоманије код нас када је у питању наоружавање. Треба да се зна да само Србија у региону купује интензивно оружје. Ми смо од децембра 2016. почели да купујемо, у питању је велики новац – отишло је преко милијарду евра за разно оружје. Војска Србије треба да буде модерна, да се купи наоружање, али овде има много импровизација јер примарни мотив није војни него политички”, каже Радић.
Наметати наоружавање као тему изазива политичке последице, сматра доцент на Факултету политичких наука Стефан Сурлић.
“Што се тиче конкретно Косова и добављања војне опреме из САД, то је већ дуго део стратешке помоћи Сједињених државе које су и иза КБС и учествују у мисијама на Косову”, каже Сурлић.
Оружана дипломатија
У Србији је зато наоружавање пре свега политичка тема.
Тако се, наглашава Радић, раније увелико писало и говорило о куповини оружја од Руса и Кинеза. Сада су, у склопу захлађења односа са Русијом, на ред дошли Американци и њихови борбени авиони.
“Није то потреба него политика. Ово што се сада дешава је школски пример, у контексту косовског питања, тражи се начин да се хитно потпише уговор са Американцима. Није питање шта војсци треба, него да буде америчко”, каже Радић.
И заиста, немогуће је не обратити пажњу на тајминг најављене куповине америчког наоружања, и најаве да ћемо се, уколико до споразума са Американцима не дође, окренути традиционалном војном партнеру – Русији. Улога САД у решавању косовског питања, али и чињеница да актуелни станар Беле куће више од дипломатије цени бизнис, вероватно су погурали планирану набавку.
Унутрашња употреба
Ту је, свакако, и унутрашња употреба.
“Ствара се слика да смо јаки, стално јачање, али питање је како да то оправдате. Онда се ствара тај мит да се сви око нас наоружавају, а факат је да то од суседа ради само Мађарска, имају озбиљан захват у модернизацији. Све заједно то је једно пренаглашавање”, закључује Радић.
И у Хрватској су, напомиње Стефан Сурлић, медији склони сличним националним “билдовањима” путем упоређивања са суседима.
“Исто су неколико пута поредили Србију и Хрватску, наводећи како представљамо претњу. Испаде да смо сви једни другима претња – то се коси са причом о европским интеграцијама и политички лидери би требало да се позову и да искажу, коначно, којих су опредељења”, каже Сурлић.
Под руку са тим иде и теза о никад горем стању војске које је почело да се побољшава тек последњих година, што је, јели, тесно повезано са доласком СНС на власт.
“То јесте тачно, али истицање да смо најбољи и најјачи буди националне сентименте који жаљу контрадикторне поруке”, закључује доцент ФПН.
Наоружавање у региону како га види Акександар Радић:
Мађарска – најозбиљнија стратегија, купују хеликоптере, купују тенкове “леопард”, озбиљан захват у модернизацији
БиХ – “хамвији”, “хеликоптери”, план модернизације само на папиру
Црна Гора – министар Бошковић инсистира на америчком оружју, купили хеликоптере, америчка оклопна возила ЈЛТВ
Северна Македонија – возила ЈЛТВ
Косово* – “хамвији”, стална сарадња у обуци и наоружању са САД
Србија – највише се наоружава
