Прочитај ми чланакИздавањем некретнина које су наследили од Савеза комуниста Југославије, СПС већ годинама финансира свој рад. Међу њиховим „станарима“ су и многе општине, јавна предузећа и установе, што стручњаци са којима је причао ЦИНС оцењују као недопустиво.
Бивши председник Одбора Агенције за спречавање корупције Зоран Стојиљковић објашњава како је СПС од самог старта био у предности у односу на друге партије због наслеђене имовине.
Социјалистима од империје некретнина 400.000 евра„Они су наследили ту имовину позивајући се на ту врсту традиције, на бројно чланство, на чланарине“, каже он и додаје да су данас у проблему око доказивања да су заиста власници.
Професор Факултета политичких наука Душан Спасојевић сматра да то ову странку без дилеме ставља у повољнији положај у односу на друге партије јер им даје одређену врсту сигурности.
„То се јако лепо видело на примеру кризе ДС-а. Замислите колико би та криза била спорија да је ДС могао да гарантује запослене, канцеларије, да то није правило никакве трошкове (…) Никад није у питању само воља бирача, већ и ресурса у великој мери“, подвлачи Спасојевић.
Подаци које је Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС) прикупио и објавио у бази страначких финансија показују да је у периоду од 2015. до краја 2020. на рачуне социјалиста од закупаца њиховог пословног простора легло око 2,3 милиона евра. Истраживање показује и да се међу закупцима налазе бројне јавне институције које просторије од СПС изнајмљују чак и кад постоје градске које зврје празне.
Стојиљковић сматра да просторије које политичке и друштвене организације добију треба да се користе за страначке сврхе, и да је свако изнајмљивање манипулација. Давање у закуп јавним институцијама, он види као само још један начин да ова странка узима паре из буџета.
„То је нешто што је неприхватљива пракса, чак и онда када законски није санкционисана“, наводи Стојиљковић.
Јавне институције као СПС-ови подстанари
Од око 2,3 милиона евра колико је Социјалистичка партија Србије добила од изнајмљивања некретнина у периоду од шест година, најмање 840 хиљада евра је добила од јавних институција. Међу њима су, између осталог, министарства, општине, јавна предузећа и музеји.
Тако СПС издаје некретнину у центру Петровца на Млави. Ту је у велелепној предратној згради старе Поште, која је заштићена као културно добро, смештен Завичајни музеј овог места. За четири канцеларије, чајну кухиња и галеријски простор који се простиру на 120 квадрата, Музеј је за шест година, према подацима из финансијских извештаја странке, платио скоро 30 хиљада евра.
Директорка овог Музеја Жаклина Перић каже и да је план да пређу у градске просторије, али да тренутно немају где.
„Ми овде имамо стару основну школу која је напуштена (…) и неки је план да ту буде Музеј. Али је та зграда у прилично лошем стању, потребно је велико улагање“, каже Перић.
Седнице Скупштине општине Рашка одржавају се у сали која је у власништву СПС-а, за шта је Општина за пет година издвојила скоро 35 хиљада евра, показују финансијски извештаји странке.
Из ове Општине нису одговорили на питања која смо им послали мејлом.
На питање да прокоментаришу склапање уговора са јавним институцијама, из Социјалистичке партије Србије кажу да је реч пре свега о „просторно-техничким условима који су такви да у потпуности одговарају наведеним институцијама за обављање њихових редовних активности“.
Новинари ЦИНС-а су дошли до неких уговора који су склапани са институцијама и они показују да се износ закупнине битно разликује од оног који је наведен у СПС-овим финансијским извештајима. Нико од оних са којима смо разговарали није могао да нам да јасан одговор због чега је то тако.
Рецимо, како се може видети из једног од уговора, Градска управа Крагујевца је СПС-у 2018. године за закуп исплатила око 4.300 евра без пореза. Истовремено, финансијски извештаји странке показују да је те године ова градска управа исплатила социјалистима два и по пута више – преко 10.000 евра. Слична непоклапања постоје и за остале године.
Начелница одељења за развој људских ресурса у Граду Крагујевцу Зорица Савковић каже да је и сама приметила неслагања.
„И мени ту нешто није било јасно, па сам мало истраживала на ту тему и добила сам објашњење да неки претходни уговори, из неких претходних година нису били плаћени, да је била тужба нека и да су то неки тужбени захтеви који су исплаћени на тај начин“, објашњава она.
И директорка Завичајног музеја у Петровцу на Млави Жаклина Перић, установе културе код које се такође појављује непоклапање, претпоставља да се ради о накнадно наплаћеним дуговањима.
„Знам да откад сам ја директор да је било неких дуговања и да није сваке године баш исти износ исплаћен, али је сваке године ишло по 12 уплата, можда некад 13 или 14, али то је то“, каже она.
Износи из финансијских извештаја СПС-а се не поклапају ни у случају новосадског Паркинг сервиса, где је према уговорима плаћено 40 хиљада евра мање него што је то наведено у финансијском извештају социјалиста.
У овом јавном предузећу кажу да је СПС ту урачунавао и рачуне за комуналије, иако је уговором дефинисано да сама институција покрива те трошкове.
У СПС-у за ЦИНС кажу да се неслагања појављују због претходних дугова и комуналних трошкова. Па тако наводе да је Градска управа у Крагујевцу дуговала новац који је отплаћивала каснијих година.
„Градска управа Крагујевца као закупац пословног простора, по почетном стању из 2017. године, имала је дуг из претходних година у износу од непуних пет милиона динара који су почели да отплаћују у 2017. години“, наводе у СПС-у.
Ипак, ни са овим дугом, вредности из уговора и финансијских извештаја се не поклапају.
Градски локали празни, док институције плаћају СПС-у
У бројним градовима у Србији, попут Ниша, Крагујевца и Новог Сада, јавне институције и предузећа изнајмљују просторије од Социјалистичке партије Србије и поред тога што постоје некретнине у власништву града које нису издате.
Једно од тих предузећа је и Обједињена наплата из Ниша.
Директорка овог јавног предузећа Јелена Стојановић каже за ЦИНС да су плаћали кирију социјалистима за просторије које се налазе прекопута њиховог седишта.
Истраживање ЦИНС-а показује да је, према подацима из финансијских извештаја странке, Обједињена наплата од 2016. године социјалистима годишње уплаћивала око девет и по хиљада евра. Међутим, у 2021. сарадња је окончана, а они су прешли у градски локал. Због чега раније нису прешли у градске просторије, директорка Стојановић каже да не зна.
„Шта знам, нисам прави саговорник да бих вам одговорила. Чим је Град узео у власништво зграду у Улици генерала Милојка Лешјанина, наравно да смо ми одмах прешли и плаћамо закупнину граду, што је и логично да оснивачу плаћамо закуп“, наводи Стојановић.
Зоран Стојиљковић сматра да разлог за изнајмљивање просторија од СПС-а лежи у томе што је СПС део власти има право првенства.
„Ако ја имам нешто што могу да дам у пар закупа, а ја сам део власти, онда ће власт или делови структуре власти, рецимо општине или институције, плаћати мени као партиципанту власти, пре него што ће узети неки други простор“, подвлачи Стојиљковић.
Душану Спасојевићу је невероватно да се закупљују просторије од странке када већ има слободних просторија.
„Прилично је сигурно да је планско преливање новца у страначку касу. (…) Невероватно ми је да се скупштине одржавају у страначким просторијама (…) Наравно, питање је конкретних институција шта све имају на располагању у граду“, каже Спасојевић.
Он каже и да да би овакве ситуације требало да се боље регулишу неким будућим законом.
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 21, 2022
