Pročitaj mi članak
Смањењем плата и пензија за 10 посто, па затим њиховим замрзавањем, а без истовременог замрзавања цена, пре свих хране, пића, лекова, струје, превоза, гаса, станарине, школарине, као и многобројних трошкова и обавеза становништва, актуелна напредњачка власт у Србији просто гура већину народа у глад или у криминал, или у емиграцију, јер у земљи посла нема.
Тврде да се залажу из све снаге да спасу презадужену државу, а за народ, очигледно, заболе их брига. Њему обећавају бољи живот у ближој и даљој будућности, што је бар свима старијима одавно компромитована, офуцана и отрцана прича. При свему томе заборављају на најгрубље истине као што су, на пример, да нема државе без народа, да је народ увек важнији од државе, да у свету има пуно народа без својих држава, али да нема ни једне једине државе без свога народа и слично.
Примарни значај народа за сваку власт доказује и наша, српска историја.
Наиме, кад год бисмо били поражени у нашим побунама против Турака, уследила би њихова сурова, жестока, али и краткотрајна освета. Нису Трци били ни глупи ни наивни. Врло брзо по савладавању српске побуне Турци су убеђивали, па чак и молили Србе да не напуштају своја огњишта, да не напуштају земљу и давали су им тврду веру да им је све опроштено. Добро су знали да им владање Србијом не значи ништа ако у њој нема становника, Срба, раје, јер без њих не би имали на чијој грбачи лагодно да живе.
Најупечатљивији случајеви турског убеђивања, чак мољења, српског народа да не напушта Србију десили су се крајем 17. века у време Велике сеобе Срба 1690. године, као и по пропасти I Српског устанка 1813. године.
Што се, пак, тиче опште историје Европе, одавно је уочена закономерност да је сваки њен почетак новог економског, а самим тим и општедруштвеног просперитета, развоја, напретка, био условљен и претходним наглим порастом броја становника. Не само природним прираштајем, већ и вештачки, досељавањем, за који је најбољи пример Холандија, која је због своје толерантности неколико векова била УТОЧИШТЕ за политичке и верске дисиденте из читаве Европе.
Но, да се вратимо у нашу Србију.
За разлику од Турака, од данашњих напредњачких вођа, перјаника, нисмо ни једном приликом чули ни видели да су се обратили народу са молбом или са убеђивањем да остане у земљи, да не напушта Србију. За њих је народ само трошак, ни у ком случају приход, јер је он за последњих 25 година, захваљујући својим врлим политичарима, доведен до просјачког штапа, и најрадије би да му виде леђа. За напредњаке приход су странци са својим инвестицијама и са својим кредитима, док је држава за њих, као и за све друге властодршце, од када је света и века, пре свега и под један: КАСА. Зато се и брину само за државу и то не зато што је много воле, већ зато што су они САДА на власти, а за народ очигледно САДА не брину, јер његов бољитак одлажу за „светлу будућност“, а до тада ко жив а ко мртав.
Дакле, са некада светог пијадестала пуниоца буџета, са позиције економског носећег стуба државе, српски народ је од стране своје власти премештен на позицију државног трошка и државног паразита. Данас српска власт, тј. држава тај трошак смањује са једне стране укидањем многобројних, раније стечених права становништва, а са друге стране све већим финансијским оптерећивањем народа и на тај начин рефундира већ учињене издатке за њега.
Мирне савести може да се закључи да је, што се тиче добробити народа, као и што се тиче његовог опстанка у земљи, данашња напредњачка влас гора од некадашње турске власти у Србији.
Да не грешимо душу. Такав однос између државе и народа нису измислили напредњаци. Они су само пуки извршиоци. Њихови интелектуални домети жалосно су ниски. Никада Србија у својој историји није имала власт на нижем интелектуалном нивоу. Напредњачка идеологија и напредњачка политика могу се сажети у једној јединој речи, а то је реч ПИНК. То је пинк идеологија и то је пинк политика којима су циљне групе најнеобразованији и најглупљи, а који су, на нашу несрећу, и најбројнији. Због тога се напредњачке вође и не скидају са многобројних канала Пинк телевизије.
Напред наведени однос између државе и народа није специфичност Србије, већ има општи карактер, јер проистиче из циљева, ставова и намера Светске банке и Међународног монетарног фонда, односно оних са чијим средствима располажу и који их организују, усмеравају и контролишу, а то су пре свих САД и најбогатије земље Европске Уније и њих само спроводе у дело од њих постављене марионетске владе у сиромашним и презадуженим земљама.
Прва побуна и величанствена победа народа над својом отуђеном државом која је беспоговорно спроводила политику Светске банке, ММФ-а и Европске Уније и којом је народ састављен не само у економски тежак, већ и у крајње понижавајући положај, догодила се 25.01.2015. године на ванредним парламентарним изборима у Грчкој.
Победа грчког народа само је почетак процеса, прва је у низу, ако и даље буде постојао данашњи облик демократије, и велико је упозорење светским моћницима да савремена, прикривена окупација једне земље њеним довођењем у дужничко ропство намерним давањем њој прекомерних и често непотребних кредита (свакако да кредитори нису били толики идиоти јер су давали све нове и нове кредите већ презадуженој држави, већ је у питању био много већи, дубљи и скривенији циљ него што је добијање камате), не доводи њен народ само у економску беду, већ и у највеће понижење, а сваки народ на кугли земаљској одувек је много лакше подносио, трпео беду, јер ју је често поистовећивао са елементарном непогодом, него што је трпео понижење, па чак и без беде.
(Србин.инфо – Алекса Мијаиловић)
Ако Вам се свидео овај текст
можете нас подржати слањем СМС поруке.
