Као неко, ко је са позиције председника општине Штрпце, са које сам смењен због противљења потписивању бриселског споразума, иницирао изградњу дечјег вртића на Брезовици, данас би након потписивања протокола о суфинансирању изградње потписаном између привременог органа општине Штрпце и појединих градова из централне Србије, требало да будем поносан на чињеницу да се реализују моје добре идеје и иницијативе.

Свакако да је протокол за сваку похвалу без обзира на то што до његовог потписивања долази пет дана пре одржавања шиптарских локалних избора на Косову и Метохији и што представља више него јасан сигнал да је овде реч о подршци једној од политичких опција која је пријавила своје учешће на тим изборима.

Оно због чега не могу да будем задовољан до краја јесте чињеница да ће дечји вртић бити под управом некакве “Скупштине заједница општина“ која ће функционисати у систему тзв. Републике Косово, па самим тим ће и сам вртић бити део тог система. Ово значи да ће наши најмлађи нараштаји морати од малих ногу да се навикавају на живот и рад у туђој држави. Да свакодневно гледају туђе симболе и поштују туђа правила понашања. Да буду привржени нечему што није њихово.

У томе се огледа наша највећа поразност и погубност ових избора на које нас позивају и наша браћа из северне српске покрајине, Војводине. Када смо већ код тога, њима бих саветовао да своју енергију више троше на све растући сепаратизам у Војводини како не бих доживели судбину Косова и Метохије.

Не бих ваљало да код њих одлази неко из Штрпца у узвратну посету истим поводом, односно давањем подршке за тамо неке изборе у неком несрпском систему. Нико то нормалан не жели својој браћи.

Узмимо се у памет док још није касно. Срби са Косова и Метохије желе да живе у својој држави Србији и никакви их избори које распусије “Република Косово“ не интересују.

СПАС ЈЕ У БОЈКОТУ, АКО ЗАИСТА ВОЛИМО СРБИЈУ.

Ознаке: бојкот тачијевих избора, Звонко Михајловић, смена, Штрпце