Прочитај ми чланакТоком рада Скупштине Србије за реч се јавио и народни посланик Српске радикалне странке, (СРС), Александар Шешељ, који изнео податке да држава Србија финансира рад организација која у свом деловању имају за циљ да промене свест српскога народа.
Том приликом Александар Шешељ, у вези ове теме, је истакао:
„Влада Републике Србије, средствима из буџета, финансира рад невладиних организација, што је парадокс сам по себи. Али, наравно, у тих негде више од 10 милијарди динара које се сваке године одвајају за невладине организације, не одлази све на тзв. људско-правашке, ту се финансира и СПЦ и Олимпијски комитет и Црвени крст и Матица српска, али у недовољној мери у поређењу са средствима која добијају невладине организације, попут Фонда за отворено друштво, попут ЈУКОМ-а, попут Хелсиншког одбора, попут грађанских иницијатива, попут Куће људских права, попут Иницијативе младих за људска права или осталих.
Већ 20 година те организације пре свега добијају велике количине новца из иностранства. Они су препознали у Србији да свака странка која дође на власт не види ресор културе као неки ресор са неким великим овлашћењима, у којима постоји нека политичка моћ и отприлике није пожељно ни за једну странку на власти и није примарно да узме тај ресор и да се озбиљније томе посвети.
Они су у томе видели празан простор и веома темељно, са стратегијом, почели да утичу на културну политику Србије у свим аспектима, од питања књижевности, то смо имали сад прилику да видимо везано за случај НИН-ове награде, питања просвете, у ширем смислу културе.
Она је уперена на промену свести. Шта то значи? То значи да српски народ, као један од најстрадалнијих народа у 20. веку, треба да буде окривљен за све, зато што су сами по себи Срби крвници, злочинци, то им је у крви, само о томе размишљају, само се тиме бави и вековни циљеви су им истребљење свих оних који се од Срба разликују. Па су фабриковали и разне те догађаје, попут оног догађаја у Рачку, попут Сребренице, попут Маркала и осталих, како би се показало у ствари да је за српску војску у овом контексту убијање недужних цивила или ратни злочин или истребљење, како је то српској војсци иманентно, како је то за њих нормално и како је уопште припадност српској нацији већ довољна да се неко оптужи, да се неко окриви и да је већ сам по себи, пре него што било шта уради, било шта каже, већ извршио злочин самим тим што припада српској нацији.
Подсетићу вас – једна од тих особа која је постала један од главних моралних ауторитета у Србији, а иначе је за сваког грађанина Србије синоним за нешто најгоре што постоји у нашем народу, Наташа Кандић, једном приликом, за време окупљања на Тргу Републике, где су припадници, тј. породице са Косова и Метохије које имају чланове својих породица који су и даље нестали, којима се губи сваки трага после 1998. или 1999. године, који су браћу, сестре, родитеље, децу трагично изгубили за време терористичке побуне на Косову и Метохији, она је једног од тих људи, човека који је тражио истину о свом сину, брутално ошамарила и прошла са тим некажњено. То је особа која треба да се појављује у српској јавности и да отприлике оцењује да ли је ово добро, да ли је ово лоше, шта се овде десило, итд.
Наравно да свако има право да каже шта год хоће, али питање је колико има у свему томе подршку државе. Ми смо овде говорили, у овом сазиву, и о Комисији за истраживање последица НАТО бомбардовања, у смислу оболелих од рака због бомбардовања осиромашеним уранијумом. Па, су све странке, странке, наравно, које то питање интересовале, дале представнике у ту Комисију. Нисмо још видели закључке те Комисије, али имамо са те стране невладиних организација већ негирање броја погинулих у том НАТО бомбардовању, где је већ утврђено да је ту више од 2.500 људи погинуло, од мале деце до војника у униформама, где они то промовишу као број мањи од 700. То је истина. Они и наступају на тај начин, као да је Србија дозволила, тј. као да је Србија сама крива што ју је страна агресорска сила бомбардовала 78 дана.
Подсетићу вас, Канцеларија за људска и мањинска права расписује конкурсе за различите пројекте. Право да конкуришу за средства, буџетска средства имају организације које се баве заштитом или промоцијом људских права, знамо већ какви су они, више од 300 милиона динара прошле године. Онда имамо ситуацију да неке коалиције тих невладиних организација у Београду организује фестивал „Мирдита“ који треба да промовише тзв. Косовску културу у центру Београда. Сама потврда да се тако нешто плаћа из буџета Владе Републике Србије јесте што је некадашњи министар културе, господин Тасовац, а садашњи градски одборник СНС и још један градски одборник, накарада, да су присуствовали церемонији отварања фестивала „Мирдита“ у Београду. Шта је то, ако није отворена подршка?”
