Прочитај ми чланак
(Бранко Павловић)
Самохвалисање политичара је лоше, али, кад се у јавном простору прихвати као истина, ствара се тло за колективну психозу.
У овом тексту говорим о способности, подршци грађана и тајнама које нам је Вучић саопштио. Све је шаљиво и тужно у исто време.
Могуће је да је упорни читалац из мојих ранијих текстова стекао утисак да ја г. Александру Вучићу одричем сваку способност, па овом приликом желим јасно да нагласим да то није тако. Способност коју ја Вучићу признајем, сликовито се може представити као несумњива вештина коју поседује и шибицар. Шибицар је у стању да код човека створи утисак да је куглица баш испод одређене кутије шибица до те мере да је човек спреман да своје последње паре које има у новчанику стави на опкладу да ће се подизањем баш одређене кутије (сећате се – од три могуће) куглица наћи испод ње.
Сличну вештину има и Вучић. Нико није видео куглицу, али један број грађана верује да ће се она појавити тачно тамо где Вучић каже. Као и код шибицара, и код Вучића ће се видети, када се кутија окрене, да куглица није ту и баш на исти начин, неће бити ни наших пара.
Ми који у игри не учествујемо поновићемо да се тако нешто јасно видело на самом почетку, а они који су веровали Вучићу биће силно разочарани. Баш као и човек који празног џепа одлази кући, стидећи се свог поступка и смишљајући шта ће рећи својим укућанима.
Честитајући Вучићу на овој вештини, ја се стидим и за њега.
НАЈБОЉИ РЕЗУЛТАТ ИКАДА
У изборној ноћи Вучић нас је обавестио да је резултат коалиције окупљање око СНС „највећи у историји у последњих 24 године“. Код лагања је проблем у томе што мења карактер човека који лаже, па он почиње то да чини и онда када нема шта ружно да прикрива. Победа на изборима је несумњива, али није највећа у последњих 24 године.
СПС је 1990, сам а не у коалицији, добио 2,3 милиона гласова, насупрот овом резултату коалиције СНС од 1,73 милиона. У том броју коалициони партнери су око 300 хиљада, тако да је резултат самог СНС око 1,45 милиона. Ако се томе дода да је кампања вођена као да је Вучић председнички кандидат, па се то упореди са резултатом Милошевића, који је исте 1990. године добио 3,3 милиона гласова, онда је слика о „незапамћеној подршци“ још више нетачна. Поред тога, ДОС је са Ђинђићем као носиоцем листе, у децембру 2000. године добио 2,3 милиона гласова грађана. Дакле убедљиво више од коалиције СНС.
Болест је и то што апсолутно нико у медијима не сме Вучићу да каже: „Честитамо Вам на оствареном изборном резултату, мада он свакако није израз највеће подршке коју су грађани на изборима у последњих 24 године давали некој листи“. Неумерено самохвалисање политичара је, наравно, лоше, али када се то у јавном простору прихвати као иситина, ствара се тло за колективну психозу.
С КИМ СЕ ДОГОВОРИО ШАРИЋ
Приликом предаје Дарка Шарића, Вучић нас је, ничим изазван, обавестио о мерама и радњама које је БИА у том случају предузела у последњих десетак месеци. Између осталог, навео је и двадесетак „тајних претреса“!
Наравно да све службе у свету, па и наша, врше и претресе просторија на начин који устави не познају и не прихватају као законите, али се о томе не говори. Сада ће сваки окривљени у чијим просторијама је нађено нпр. пет килограма дроге, рећи „то ми је подметнуто, сви знамо да служба неовлашћено упада у приватне просторије, па шта их кошта да ми подметну дрогу“.
Инфантилност наших полтитичара, па и Вучића, је таквих размера, а неразумевање шта је држава тако темељно да они, чак и када им то није потребно за подизање рејтинга, урушавају све око себе.
Иначе посебна група у оквиру БИА која је радила на овим питањима, такође наравно у тајности, наравно мала, ради и постоји далеко дуже од координације г. Вучића. Деценију дуже. И још 2004. године је дошла до сазнања да је Шарић проблем. Онда су чланови тог тима расформирани, па поново окупљени 2008. Па је дошло до заплене 2,2 тоне кокаина на једној локацији, па још пола тоне на другој. Пре Вучића.
Вучић се захвалио и једнима и другима. Они који су радили и даље су службеници БИА, а они који су их расформирали су за мандата Вучића постали амбасадори.
Опет мало шале за крај. Истом приликом нас је г. Вучић подсетио да је реч о окривљеном који се терети за „5,7 тона кокаина. Не 5,7 килограма, него тона“. Како? Па шта је 5,7 у односу на 19.586 колико је износила заплена дроге у акцији „Гром“ у Београду, од пре неки месец. Извините, ово 19.586 су грами. Што није лепо рекао „терети се за 5.700.000 грама“ да га цео свет разуме.
Када постоји стваран резултат, чак и Вучић увиди да је замагљивање истине непотребно. Истина, сасвим изузетно.
Шарић ће се очигледно нагодити са тужиоцем и тако треба и разумети напомену Вучића да он не може бити сведок сарадник. Наравно, то је ипак резервисано само за Чумета. А и очигледни договор са САД, који је Шарић претходно постигао, то не предвиђа. Када би предвиђао, био би и сведок сарадник. Сада нам предстоји да одгледамо до краја у наредној епизоди шта су се Амери договорили са Шарићем и да нам онда то представници наших државних органа саопште.
Можемо да отворимо кладионицу, ја типујем на 12 година, пуштање за 8. Нема лажи, нема преваре.
(Стандард)
