Pročitaj mi članakBEOGRAD - Očekuje se da uskoro u Beogradu bude održan sastanak o podeli imovine bivše SFRJ na kome će predstavnici država koje su u bivšoj Jugoslaviji imale status republika razgovarati o podeli 51 nekretnine, vredne više od 110 miliona dolara.
Бивша СФРЈ имала 123 некретнине широм света које је користила за дипломатско-конзуларна представништва. Медју државама које су настале распадом СФРЈ до сада су подељене 72 некретнине.
„Наш је интерес да што је могуће пре окончамо Анекс Б и да једноставно изадјемо с једном чистом ситуацијом да и ми попишемо у пуној мери своју имовину, да направимо своје планове управљања, одржавања, коришћења, продаје, куповине, мањих замена – има ту разних модела“, рекао је генерални секретар Министарства спољних послова Србије Вељко Одаловић.
Подела имовине коју је поседовала Југославија прецизирана је кроз седам анекса: покретна и непокретна имовина, дипломатска и конзуларна имовина, финансијска потраживања и дуговања, архив, пензије, дуговања и приватна својина.
У Анексу Б највише се одмакло – од подељених објеката Србија је добила 30, Хрватска 18, Словенија и Босна и Херцеговина по 10, Македонија четири објеката. Чека се подела 51 некретнине, јер имовинско-правна питања са државама у којима се оне налазе нису решена.
Спорни су објекти и земљиште у Адис Абеби, Њу Делхију, Москви.“Оно што је за нас било важно и зашто смо инсистирали да се Москва и Њу Делхи посебно третирају је питање реципроцитета јер је Србија на основу споразума који су били потписани дала одредјене објекте у Београду и једној и другој страни и ми инисистирамо да се питање реципроцитета, онога што смо ми дали једни другима узме у обзир“, истакао је Одаловић.
За пет некретнина које су државе одлучиле да продају, две у Њујорку један у Немачкој, Јапану и Швајцарској, сукцесори су пронашли америчког агента за некретнине.
