Прочитај ми чланак
(Данас)
Распуштање институција или директна интеграција
Брисел, Београд – У Бриселу су јуче настављени технички преговори и разговори о примени Плана за спровођење Споразума о нормализацији односа Београда и Приштине.
Експертски састанак о безбедности и правосуђу завршио се јуче без изјава преговарача, а данас би требало да се настави у пуном саставу и о телекомуникацијама, електричној енергији и заједници српских општина.
Према најавама саветника председника Србије Марка Ђурића, јуче је требало да се састану и имплементационе групе задужене за измену правних оквира. Ђурић тврди да је то „најважнија ствар, јер без тога не би могло да дође до примене споразума“. Поред Ђурића, Београд ће данас у Бриселу представљати и министар правде Никола Селаковић, директор владине Канцеларије за КиМ Александар Вулин и шеф тима за спровођење Споразума Вељко Одаловић. На челу приштинског тима су Едита Тахири и Хајредин Кучи, док Европску комисију заступа Фернандо Ђентилини, директор за Западни Балкан при Служби за спољне послове ЕУ.
Српски званичници тврде да је један од главних проблема у спровођењу Споразума о нормализацији захтев Приштине да се српски безбедносни и правосудни органи на КиМ распусте, а да се њихови службеници потом појединачно пријаве на конкурс окупаторске шиптарске Владе Косова. Београд тврди да се бриселским споразумом предвиђа њихова директна интеграцију у косовски безбедносни и правосудни систем.
– Уместо најављене оснивачке седнице привремене скупштине АП КиМ у Звечану ће се данас одржати заједничка седница скупштина четири српске општине на северу Косова. Милан Ивановић, председник СНВ северног КиМ и одборник у СО Звечан, изјавио је за наш лист да је, „имајући у виду да су у 12 општина јужно од Ибра недавно уведене ванредне мере и да постоји дилема о начину именовања њихових представника, на консултацијама јуче одлучено да се конститутивна седница српске скупштине одложи до даљег“.
Према сазнањима Данаса, примена дела Споразума у вези с полицијом спорна је и због тога што КПС прима само кандидате одређеног старосног доба и не исплаћује пензионо и социјално осигурање, а Приштина инсистира да и Срби са севера у КПС-у примају плату из косовског буџета.
Осигурање је један од проблема и у примени договора о правосуђу, где је за српске судије спорно и питање држављанства, уколико прихвате да пређу у косовски правосудни систем.
Едита Тахири је пред полазак у Брисел изјавила да „главни део преговора мора бити дефинисан до 15. јуна“, што, према њеним речима, подразумева да мора „доћи до споразума и неких акција“.
Она тврди да се „Србија у принципу сложила да Приштина добије свој међународни префикс – 383 или 384, али да је инсистирањем на лиценци новог српског мобилног оператера на територији Космета, без поштовања окупаторске косовске законске процедуре, поново блокирала договор о телекомуникацијама“.
„Предложили смо да Србија на Космету оперише са фреквенцијама једног од два постојећа мобилна оператера – ПТК и Ипко. Приштина ће поднети захтев Међународној телефонској унији, а уколико буду у прилици да код добије преко друге државе, то бити Албанија, а не Србија“, каже Тахири, преноси приштински дневник Зери.
Београд, како је речено Данасу, жели да позивни број 383 или 384 „уступи“ Приштини, а да заузврат Телеком буде један од оператера на КиМ.
–
