Прочитај ми чланак
Шешељ је примио само једну хемотерапију и то још пре три месеца, након што му је оперисан карцином дебелог црева, а треба да је прима једном месечно.
– Њему је хемотерапија једини лек који иде уз ту дијагнозу и сада и тај једини лек више не узима. Смршао је више од 20 килограма, потпуно су му онемогућене алтернативне методе јачања организма, а уз то треба додати и оне који одлучују о томе како ће и када ће се лечити, а унапред су одлучни да то спрече. Ако се тако стање настави, исход је познат – одговара Јадранка Шешељ на питање о здравственом стању супруга.
У разговору за „Вести“ она каже да је после прве хемотерапије пре три месеца Шешељу затворска управа одредила једнонедељну изолацију у затворској болници уз образложење да је „ризичан по околину“ и поред тога што су доктори који су га оперисали рекли да никаква изолација после хемотерапије није потребна и да контакт са другим особама не може да буде небезбедан.
– Воја се на ту одлуку жалио председнику суда, али је он подржао одлуку управе затвора да је изолација неопходна. Што би се рекло може им се, као да је зрачен и да исијава, па угрожава здравље других – сведочи Јадранка, која је прошле недеље посетила свог супруга у притворској јединици Хашког трибунала.
Шешељева супруга се консултовала са српским онклозима о нужности излоације, али су они били у чуду да неко може да сматра да је особа која је примила хемотерапију ризична за околину јер би тада медицинско особље било константно угрожено.
Она каже да је тих седам дана у изолацији Шешешељу тешко пало и да уместо да се после јаке терапије налази што више на ваздуху и уз јаку храну, он седам дана провео у неусловној соби без дневног света.
– Дане је могао да проводи само у кревету гледајући у плафон. Изложен је грозном третману и због тога је одлучио да неће дозволити даља понижавања и одбио је да прими следећу дозу хемотерапије под тим условима. Срећом, још се држи и има нормалне и редовне активности – наводи Јадранка Шешељ.
Утицајни „жале“
На питање да ли су тражили помоћ од српске државе која је дужна да заштити свог држављанина који дуже од 11 година чека на првостепену пресуда и којем је живот директно угрожен у притвору неадекватним лечењем, Јадранка одговара да је тако нешто илузорно покушавати.
– Са Расимом Љајићем је можда могло да се разговара, али какав је његов утицај – то је питање. Они други који имају утицаја, њима је „жао“.
(Вести онлајн)
