Pročitaj mi članak„…kad ponašanje pojedinca biva propušteno kroz mašineriju političke organizacije i kad se stopi sa ponašanjima miliona drugih pojedinaca da bi našlo svoj izraz u akcijama vlade, tada ono doživljava temeljni preobražaj i za njega više nijesu relevantni isti moralni pojmovi…“ (Džordž Kenan (George F. Kennan, 1904-2005, američki diplomata, politikolog i istoričar; ambasador SAD u SSSR-u i SFRJ) „…Na Sudnji dan… (moralno – M.G.) viđenje može biti potvrđeno …(ali) to nije shvatanje koje bih ja mogao da slijedim kao državni službenik.“ (Din Ačeson (Dean G. Acheson), 1893-1971, državni sekretar SAD, pravnik i diplomata)
Савјет Европе (СЕ) је регионална међународна организација европских земаља, чије је сједите у „Палати Европе“, у Стразбуру. Основан је 5.маја 1949.године у Лондону и има 47 земаља чланица.
Основни циљеви СЕ су, успостављање владавине права, унапређење парламентарне демократије и поштовање људских права. Његов примарни задатак јесте достизање стандарда људских права и слобода који су установљени Европском конвенцијом о људским правима и основним слободама (1950). Државе чланице СЕ су потписнице те Конвенције, а у њој су прописани начин и поступак остваривања и заштите људских права и слобода.
Европски суд за људска права је подружница СЕ. Суд надгледа примјену Конвенције у државама чланицама и решава индивидуалне или представке држава о повредама тог међународног општег акта. Пресуде Суда су обавезујуће.
СЕ је предворје ЕУ. Све чланице Европске уније су, истовремено, и чланице СЕ. Чланство у СЕ је неопходан предуслов за чланство у ЕУ.
Током поступка пријема у СЕ неопходно је ускладити унутрашњи правни поредак односне државе са његовим стандардима, у домену појединачних и колективних људских права, те у погледу стабилности институција које гарантују владавину права и парламентарну демократију.
„Власти“ лажне државе Kosova поднијеле су захтјев за пуноправно чланство у СЕ, 12.маја 2022.године. Одлука о пријему је политичка одлука, односно ствар је „политичке процјене“. А двије трећине чланова СЕ је признало „независно Косово“. Реално је очекивати да ће на (највјероватније, позитивну) одлуку надлежних органа СЕ, по захтјеву, утицати и колективна политичка хистерија Запада поводом легитимне руске војне операције у Украјини, као и одлука власти Србије о (не)увођењу санкција Руској Федерацији.
Пријем лажне државе Kosova у СЕ би био преседан, јер су све његове чланице истовремено и чланице УН. А та квазидржава није чланица УН.
Зато би њен пријем био противан члану 1 став c) Статута – „Учешће држава у Савјету Европе не треба да утиче на њихов допринос раду Уједињених нација и других међународних организација или савеза чије су чланице.“
Тумачимо да се овом одредбом прописује да држава кандидат за чланство у СЕ мора претходно бити чланица УН. Наиме, пуни међународноправни капацитет држава стиче тек пријемом у УН, а Косово и Метохија је територија под протекторатом (административном контролом) УН.
На привремено окупираном КиМ се не поштују ни принцип владавине права, ни индивидуална и колективна права Срба, нити њихово културно – историјско наслеђе. „Власти“ лажне државе Kosova, под спонзорством најмоћнијих западних земаља, срачунато и некажњено крше стандарде у погледу личних и колективних права Срба. Руше се културно- историјски споменици, богомоље и гробља као докази о њиховом вишемиленијумском трајању на простору КиМ.
Надаље, КиМ је територија на којој царује безвлашће и гдје се тргује дрогом, оружјем и људима.
Произилази да лажна држава Kosova не испуњава критеријуме за чланство прописане следећим одредбама Статута:
Члан 3 – „Сваки члан савјета Европе прихвата принцип владавине права на основу кога сва лица под његовом јурисдикцијом уживају људска права и слободе, и искрено ће активно сарађивати на остваривању циља наведеном у поглављу I“.
Поглавље I – „Циљ Савјета Европе“ – члан 1.“ – „Циљ Савјета Европе је остварење већег јединства између чланица у циљу очувања и остваривања идеала и начела, који су њихова заједничка баштина и подстицању њиховог економског и друштвеног напретка…“. Овај циљ ће се остваривати и „путем очувања и развоја људских права и основних слобода.“
Члан 4 – „Свака европска држава (енг. Any European State) која се сматра способном и спремном да се придржава одредаба члана 3 може бити позвана од стране Комитета министара да постане чланица Савјета Европе…“
Треба нагласити да постоји и статутарна замка. Наиме, по члану 5 ставу а) Статута – „У посебним околностима (енг. in special circumstances), европска земља (енг. a Еuropean country) која се сматра способном и спремном да се придржава одредаба члана 3 може бити позвана од стране Комитета министара да постане придружени члан Савјета Европе…“
А „посебне околности“ нијесу ништа друго до преовлађујућа политичка воља за пријем у СЕ и оних „држава“ које не испуњавају основне статутарне критеријуме.
У циљу обмањивања јавности, предсједник Вучић је казао да је Приштина подношењем захтјева за пријем у СЕ, „брутално погазила“ Вашингтонски споразум, што није тачно. Наиме, у тачки 15 Вашингтонског споразума, од 4.септембра 2020.године, каже се:
„“Косово (Приштина) ће пристати да примијени једногодишњи мораторијум на подношење захтјева на чланство у међународним организацијама…Србија (Београд) ће пристати на једногодишњи мораторијум на своју кампању за повлачење признања (независности Косова) и уздржаће се од формалних и неформалних захтјева било којој нацији или међународној организацији да не призна Косово (Приштину) као независну државу.“
Тумачимо да је једногодишњи мораторијум, по неуставном Вашингтонском споразуму, истекао још 4.септембра 2021.године!
Треба подсјетити и на неуставни Бриселски споразум („Први споразум о принципима коју регулишу нормализацију односа“), којим се Србија самораздржавила на територији КиМ. Ивица Дачић је, као формални премијер, тај Споразум потписао, 19.априла 2013.године, са ратним злочинцем Хашимом Тачијем, иако је потјерница власти Србије за њим била на снази. Дачић је Споразум потписао уз претходну сагласност Александра Вучића, који је формално био први потпредсједник Владе, а, фактички премијер, односно особа са далеко највећом политичком моћи у Влади.
Оваквим поступањем, Дачић и Вучић су, не само прекршили Устав Републике Србије, него си починили и најмање два тешка кривична дјела, прописана Кривичним закоником Србије, која се гоне по службеној дужности, и то: „Признавање капитулације или окупације“ (члан 306) и „Угрожавање територијалне целине“ (члан 307).
Бриселски споразум није сачињен у складу са Бечком конвенцијом о уговорном праву из 1969.године, а „власти“ лажне државе Кosova нијесу имале међународноправни капацитет за потписивање Споразума. Уставни суд Србије је „елегантно ескивирао“ да се изјасни о његовој уставности, тумачећи да се ради о политичком, а не (општем) правном акту.
И поред свега тога, власти Србије су Споразум признале и прихватиле као извор права, па су, у његовој примјени, законодавни, извршни и управни органи донијели одговарајуће опште акте којима су државни атрибути Србије неуставно пренијети на „власти“ лажне државе Kosova.
У тачки 14. Бриселског споразума наведено је:
„14. Договорено је да ниједна страна неће блокирати, или подстицати друге да блокирају напредак друге стране на путу као ЕУ…“?!
На тај начин, власти Србије су се обавезале (на неодређено вријеме) да неће спречавати „власти“ лажне државе Kosova на путу ка ЕУ (а тиме и на путу ка чланству у СЕ, као предворју ЕУ).
Уколико лажна држава Kosоva буде примљена у СЕ, Србија треба да иступи из чланства, иако такав потез њене садашње марионетске власти није реално очекивати. Наиме, евентуалним пријемом лажне државе Kosova, као пуноправног или придруженог члана, и СЕ би, као међународна организација, нарушио принцип равноправности његових чланица непоштовањем територијалне цјеловитости Србије, која је загарантована међународним правом, конкретно, Резолуцијом 1244 СБ УН.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 15, 2022
