Pročitaj mi članakŠta čeka Milomira Marića, Željka Mitrovića, Dragana J. Vučićevića i ostale komandire naprednjačkih medijskih eskadrona? Da li će Nebojša Stefanović, posle javnih optužbi za ubistvo advokata Miše Ognjanovića, završiti u pritvoru ili u ambasadi u Vašingtonu? Kako Aleksandar Vučić kriminalizuje Slobodana Milenkovića, pokušavajući da ga diskredituje kao svedoka na suđenju za „Jovanjicu"? Da li će Aleksandar Šapić, kad postane predsednik Srpske napredne stranke, krenuti u obračun sa Vučićem? Zašto Siniša Mali odbija ponudu da postane premijer? O tim i ostalim značajnim i zanimljivim temama piše zamenik glavnog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.
Иако је победила на монтираним априлским изборима, у Српској напредној странци нема радости и задовољства. Већина функционера је забринута за позиције у следећој расподели плена. У мањини се налазе паметнији појединци, који схватају озбиљност проблема који ће настати кад неизбежна инфлација продуби финансијску кризу. Тајкуни блиски владајућој породици осећају нервозу због смањења профита. Свако има свој разлог за бригу, али и заједничку наду да ће избећи суочавање с правдом.
Напредњачки функционери су, баш као и нормални грађани, већ навикли на унутарстраначке обрачуне. Небојша Стефановић је изложен нападима Владимира Ђукановића, Дијане Хркаловић и Александра Папића. Александар Шапић ратује са Гораном Весићем, Златибор Лончар против Братислава Гашића, а Ана Брнабић кидише на Зорану Михајловић. Свима је јасно да те сукобе генерише Александар Вучић. Неко ће у тим биткама остати без министарске или директорске фотеље, али сви су свесни да им је и то боље, него да их спопадну жртве њихових превара и пљачки. Управо ту врсту страха раширио је недавни инцидент у Будви, у коме је нападнут Миломир Марић, главни уредник Телевизије Хепи.
Подгорички дневни лист Дан је објавио да је Марић „након вербалног окршаја са непознатим младићем, ишамаран наочиглед бројних очевидаца”. Марић није пријавио полицији напад. Напротив, у изјавама за београдске медије демантовао је вест о тучи: „Далеко било да ми се нешто десило. Није стварно, то неко призива несрећу. Ево ме, одмарам, уживам.”
Марић је често, вербалним насиљем које је вршио над политичким и личним непријатељима, призивао несрећу. Неколико пута је санкционисан поствербалним методама. И овај инцидент у Будви изазвао је увредама, које је опуштено, са циничним осмехом, упућивао Црногорцима. Кад је шеф јајиначког клана Александар Вучић оптужио шефа кавачког клана Радоја Звицера да је од Вељка Беливука наручивао и добијао ћевапе од људског меса, Марић је то потврђивао у својим емисијама.
– Био сам у Подгорици. Седео сам испред хотела Хилтон. Прилазили су ми разни људи, бивши шефови Државне безбедности, људи који су створили Аркана и највеће криминалце у региону, и сви су, бесни, кидисали на мене. Викали су: „Шта то радите ви, Срби? Ви нас вређате!” Питао сам их шта смо урадили. Кажу: „Ви сте објавили да смо ми, Црногорци, људождери, да једемо људско месо, да једемо ћевапе од наших непријатеља.” Рекао сам им да је то објављено само за Радоја Звицера, шефа кавачког клана. Они кажу: „Сви смо ми Звицер! То је напад на Црну Гору. Звицер је светски криминалац, он је симбол Црне Горе, а ви га вређате – испричао је Марић у Јутарњем програму Хепи телевизије.
Чак га је и Александар Вучић упозорио да не претерује, да не поистовећује све Црногорце са Звицером: „Саветујем вам да не показујете превише храбрости. Не зато што не ценим храброст, већ зато што сте нам потребни овде.”
Марић нема проблем с вишком храбрости, него с лошим навикама. Навикао је да лаже, сплеткари, подмеће, клевеће и вређа. Ударао је по свакоме ко није могао да се брани.
На мети његових интрига налазили су се и људи који су владали Србијом, од Мире Марковић и Зорана Ђинђића до Бориса Тадића. Наравно, тек кад би пали с власти. У време владавине Слободана Милошевића, Марић је у магазину Дуга, који је тада уређивао, објављивао колумне Мире Марковић. Тада се дивио њеној ерудицији и идеолошкој доследности. У знак захвалности, Мира је наредила Богољубу Карићу да Марићу поклони стан у центру Београда. Он јој се реванширао причом да је имала бутну кост од само 12 цантиметара, као да није хомосапиенс већ примат. Ђинђић је Марића поставио за главног уредника БК Телевизије, како би спречио проблеме уколико би се Карић узјогунио. Са истим мотивом Тадић је Марића наметнуо Предрагу Ранковићу Пецонију за контролора Телевизије Хепи.
Марић им се захвалио тако што је Ђинђића описивао као педофила, коме је Драгољуб Марковић Крмивоје у Добановцима организовао журке с девојчицама од 12-13 година. За Тадића је тврдио да је толико глуп да је власт изгубио јер је поверовао пророчици Ружици Краљ, која га је наговорила да скрати мандат и пре времена иде на председничке изборе 2012. године.
Мира Марковић и Зоран Ђинђић, из објективних разлога, нису могли да одговоре на лажи и увреде. Тадић је то покушао у последњој изборној кампањи, кад је гостовао у једној емисији на ТВ Хепи, коју је водио Марић.
– Никад нисам био љут на тебе. Просто, знам да си ти човек с оне стране морала. За мене ниси успео да кажеш истину за последњих десет година ни у једној јединој емисији. Све саме лажи. Мене то забавља као клиничког психолога. На страну та патолошка димензија која је увек присутна у твојим наступима, проблем је у томе што промоцијом криминалаца загађујеш јавни простор – рекао је Тадић.
За разлику од Тадића, Вучић је био љут на Марића. У јесен 2009. године Вучићева тадашња супруга Ксенија подвргнута је компликованој операцији срчане аорте. Док је Ксенија, у критичном стању, лежала у париској болници, Марић је направио интервју с Вучићем. Разговор је био коректан. Међутим, Марић је у најавну шпицу убацио снимак Вучићеве деформисане фаце и глас који двадесет пута понавља: “Ко је убио жену”. На тај начин Марић је илустровао трач који је он пласирао у београдску чаршију да је Вучић нанео смртоносне повреде својој супрузи. Вучић је исте вечери кад је емитована та “Ћирилица” покренуо смртоносну кампању против Марића, Пецонија и Телевизије Кошава, како се тада звала Телевизија Хепи. “У српским медијима никад није пласирано ништа монструозније. Пецони и Марић бацају клетве на моју породицу, призивају смрт моје супруге, желе да моја деца остану без мајке”, понаваљао је Вучић на конференцијама за новинаре, које је организовао дан за даном.
На срећу, ако може тако да се каже, сукоб је завршен без губитака у људству. Марић је успео да испросјачи Вучићево помиловање, али то не значи да су променили мишљење један о другоме.
И данас, док јавно признаје да гласа за Вучића, Марић користи сваку прилику да га тајно оговара. “Србија није имала успешнијег и већег владара, ти си за Србију урадио више него сви краљеви, више него Тито”, каже Марић пред камерама. Кад се емисија заврши, он дода: “Ма, није Вучић толико велики владар, то народ од комарца прави магарца”. У интервјуима, њих двојица размењују похвале пуне дивљења и поштовања. Марић се од тога касније дистанцира тврдњом да никад нису били и неће бити пријатељи: “Вучић је раније Србе свађао са Хрватима, муслиманима, Албанцима, Американцима, са свима… Раније је измишљао непријатеље, сад измишља пријатеље, па каже да сам му ја пријатељ.” О последицама Вучићеве владавине, коју јавно подржава, Марић тајно износи реалне процене: “Вучић је направио стабилно стање у Србији, не може бити горе, а нема шансе да буде боље”. Тешко је замислити шта ће тек да говори о Вучићу кад овај падне с власти.
– Кад све ово прође, кад се промени ова власт, Марићу, ти ћеш да кажеш да си се све време завитлавао, да је то био само један спектакл у коме си играо врло посебну улогу. Ти обмањујеш народ – рекао је Марићу у лице Борис Тадић.
Марић је на тај начин испратио у прошлост сваког владара коме је служио. Свакоме је био лојалан док год није пао, а онда је експресно претрчавао на страну новог господара. То му је увек успевало. Он се нада да ће успети и после Вучићевог пада, зато опуштено оговара актуелне лидере опозиционих странака. Најпрљавије гадости прича о Вуку Јеремићу и, нарочито, о његовој супрузи Наташи, која је радила на БК Телевизији у време док је Марић тамо био главни уредник. Марић не штеди ни Драгана Ђиласа.
– Опозиција оптужује Палму да је правио журке на којима је гостима подводио проститутке. Коме је подводио проститутке? Тадићу, Ђиласу, Дачићу, разним политичарима који су били гости на његовим бунга бунга журкама. То су такви паћеници да без куплермајстора Палме не би видели ону женску ствар – каже мачо Марић.
Ако оклеветани опозиционари не могу да одговоре Марићу, прилику за то често добија Ненад Чанак. На месту злочина, у студију ТВ Хепи, Чанак у Марићеву насмешену фацу сипа истину: “Знам да си ти бескрупулозан, без морала. Ти си зло какво давно ова земља није видела, срам да те буде. Политичка ситуација у Србији је таква, друже Марићу, да си ти још на слободи, што говори да је Србија у озбиљном колапсу; материјалном, моралном и на сваки други начин.”
Чанак добро увиђа и истиче разлику између Марића и осталих режимских мултимедијалних јуришника.
– Миломир Марић је највећа штеточина која постоји на овим просторима, јер зна шта ради. Жељку Митровићу се може опростити, не зна шта ради. Жељко Митровић може да се вади да је попио отров за пацове са Ред Булом, да су му нешто сипали у дрогу. А Драган Ј. Вучићевић? Одувек сам тврдио да је он свиња. То сам му рекао у лице, у емисији. То му је једина одбрана – каже Чанак.
Попут Марића, Митровић и Вучићевић имају богату историју службе интересима сваког господара. Како дође до смене власти, тако Митровић за сведоке своје невиности позове стране амбасадоре, које држи на свом платном списку. И сада гради наду на корупцији. Кад падне Вучић, Митровић очекује да га заштити његов другар из Трилатералне комисије Кристофер Хил. Амерички амбасадор ће извршити притисак на нове владаре, Вучићеве наследнике, да забораве на смртну пресуду Оливеру Ивановићу и остале гадости које је годинама емитовао Пинк.
И Драган Ј. Вучићевић гаји исту врсту наде. Вучићевић је постао милионер док је био пословни партнер Драгана Ђиласа. То што су бивши сувласници дневног листа Пресс данас у сукобу не значи ништа. Кад им се интереси поклопе, опет ће заједничким снагама да креирају политичку и медијску сцену.
Марић, Митровић и Вучићевић засад морају да се бране од жртава својих медијских тровачница. У много тежој позицији се налазе напредњаци које прогони њихов шеф. Као што је историја доказала, кад вођа исправља своје грешке, први страдају његови најближи сарадници. То је сада схватио и Небојша Стефановић, који у сарадњи с Вучићем има најдужи стаж.
Вучић већ три године води кампању против Стефановића. У таласима, с неколико озбиљних пикова, вођа је свог бившег потрчка оптуживао за прислушкивање и припрему државног удара. Пошто не сме да залази у детаље с прислушкивањем, да се не би открило с којим криминалцима су он и чланови његове породице ћаскали, Вучић је пре годину дана почео да припрема оптужбу против Стефановића за убиство адвоката Драгослава Мише Огњановића.
По Вучићевом сценарију, Војислав Шешељ је у медијима припремао терен за криминализацију Стефановића. Шешељ је тврдио да је видео извештај агената Безбедносно информативне агенције у коме се наводи да је Миша Огњановић располагао досијеима Небојше Стефановића и његовог оца Бранка, који је имао истакнуту улогу у шверцу наоружања из фабрике Крушик. По Шешељевом мишљењу, то је био повод за ликвидацију адвоката, коју је, по Стефановићевом наређењу организовала Дијана Хркаловић преко свог сарадника Дарка Елеза. Вучић је то потврђивао изокола, тврдњом да је истрага открила да су “два бивша висока функционера МУП-а организовала убиство Мише Огњановића”. Вучић није поменуо имена Небојше Стефановића и Дијане Хркаловић, али јасно је да њих црта на медијској потерници. У међувремену, Хркаловићка је подвила реп и пристала на улогу незваничног сведока сарадника.
На четврту годишњицу убиства Огњановића, пре неколико дана, дневни лист Политика је објавила текст под насловом “Зид ћутања око истраге убиства Мише Огњановића”. У тексту се наводи да су двојица егзекутора побегли у Црну Гору, а полицајцима који су водили истрагу речено је да немају ингеренције да се оперативним радом баве у суседној држави.
“Убиство адвоката наложио је бивши високопозиционирани припадник МУП-а, организатор је био Д.Е, који служи казну у затвору у БиХ за друга кривчна дела, а непосредни починиоци су двојица ‘ситнијих’ криминалаца којима је плаћено за ликвидацију”, наводи се у тексту Политике. Објављивање фотографије Небојше Стефановића у том тексту није било потребно, јасно је да се оптужбе односе на њега.
Успут, тек да не помисли да је откупила грехове, описана је и Хркаловићкина улога. У тексту се истиче да постоји претпоставка да је Огњановић убијен “јер је приликом прислушкиваних разговора причао да се Дијана Хркаловић виђа са једним од највећих балканских криминалаца Дарком Елезом”. Огњановић је био “на мерама” по налогу Тужилаштва за организовани криминал, али транскрипти његових прислушкиваних разговора стигли су до Хркаловићке. Кад је видела да Огњановић помиње детаље из њеног љубавног живота и то да има “психозе”, Хркаловићка је захтевала да се тај део обрише. Тај незаконит захтев наводи се и у оптужници против Хркаловићке и двојице њених колега, Дејана Миленковића и Милорада Шушњића. На крају, али најважније, у Политикином тексту се истиче да је постојање “сазнања о томе ко је пуцао у адвоката Огњановића јавно потврдио и председник Александар Вучић”.
Председник Српске напредне странке је главни тужилац, сведок и судија у поступку који се води против Стефановића, данас у медијима, сутра ће у Специјалном суду. Још се не зна какву пресуду ће донети врховни судија Вучић, али и у његовом окружењу влада уверење да неће имати храбрости да иде до краја, до хапшења и процесуирања свог кума Стефановића.
И то није искључено, али, како сада стоје ствари, пре ће бити да овакво таргетовање преко Политике представља само опомену Стефановићу да мирно, без таласања прихвати елиминацију из извршне власти. Ако пристане на то, Стефановић ће остати без министарске функције, али добиће неко амбасадорско место, задржаће имовину коју је згрнуо у ових десет година напредњачке тираније и сви ће заборавити на Огњановића, Крушик, вилу на Дедињу, вилу на Бежанијској коси, хотеле и ресторане, све ће прекрити снегови, рузмарин и шаш.
Вучић је сличну понуду, такође преко медија, дао и Слободану Миленковићу, начелнику Четвртог одељења Управе за криминалистичку полицију. Миленковић је добио могућност да бира: “Злато или олово”. Одбио је “злато”, односно мито од око 150.000 евра, колико је процењана вредност његовог ћутања о афери “Јовањица”. На “не”, Вучић је одговорио политичком, правосудном и медијском кампањом, у којој је употребио иста тупа оруђа, Хркаловићку и Владимира Ђукановића у улози ђавољег адвоката Кевина Ломакса.
– Штета што Мали Сента није наследио интелигенцију свог оца, правог Сенте – закључио је Вучић кад је обавештен да Слободан Миленковић не пристаје на нагодбу.
Сента Миленковић је десетак година бринуо о безбедности Слободана Милошевића. Фасциниран професионализмом, оданошћу и искреношћу свог телохранитеља, Милошевић је тврдио да се “овог човека неће одрећи до краја живота”. Међутим, одрекао га се у јануару 1998. године. Истовремено је пензионисано неколико високих полицијских официра који су, наводно, припадали групи Радована Стојичића Баџе, који је убијен у априлу 1997. године. После убиства, истрага је утврдила да је Баџа предводио групу истакнутих полицајаца, који су прали новац стечен криминалом и помагали да се он пребаци на Кипар. За тај посао добијали су од 300.000 до 500.000 немачких марака. Куповали су станове у дедињском луксузном насељу “Цвећара” и остављали трагове своје корупције. Сви су пристали да тихо, без медијског таласања напусте МУП. То је урадио и генерал-мајор Сента Миленковић, који је додатно био осумњичен да је узео 70.000 марака из “Југоскандика”, пирамидалне штедионице Јездимира Васиљевића.
Иако је изложен сличним оптужбама као његов отац, али и много озбиљнијим Мали Сента одбија да оде тихо. Засад, пружа отпор Вучићевим покушајима да га криминалише и дискредитује као сведока у случају “Јовањице”. Вучић свесно ствара атмосферу линча, која би требало да му послужи да Слободана Миленковића, ако буде убијен, представи као жртву обрачуна криминалних гангова. Вучић је тај шаблон већ испробао на примеру Мише Огњановића, кога је јавно описивао као адвоката мафије.
Међутим, Вучић хистеријом и агресивношћу изазива нузефекат, који шири панику у врху напредњачког картела. Сви паметнији функционери СНС-а схватају да иза овако жестоких Вучићевих напада постоје једнако озбиљни разлози. Ко мора да проблем решава тако прљавом кампањом, прошараном најпрљавијим увредама и претњама убиство, тај је на великим мукама. Уз процену да Миленковић сигурно не пружа отпор зато што се уживео у улогу Дон Кихота, него зато што има подршку страних служби, већина истакнутих напредњака дистанцира се од Вучића, Хркаловићке, Колувије и “Јовањице”.
Храбрији међу њима чак су почели да траже излазну варијанту, и са себе, али и за странку у целини. Зато унутар СНС-а јача подршка Александру Шапићу, који је перципиран као следећи председник владајуће странке.
Чим је постао градоначелник Београда, Шапић је кренуо у обрачун са Гораном Весићем. Жешће од свих опозиционих лидера, Шапић оптужује Весића за корупцију, лоше руковођење главним градом и лажна обећања. Истраживања показују да су се исплатили ти напади, рејтинг СНС-а расте. Такође, у врху СНС-а расте уверење да би Шапић, кад буде изабран за председника странке, на исти начин могао да крене са чистком СНС-а од Вучића. Наравно, неће то радити јавно и брутално, као са Весићем, него у стилу који је Ивица Дачић применио кад је Социјалистичку партију Србије чистио од политичког и криминалног наслеђа из Милошевићевог времена. Такве процене нису без основа. Вучић више није прихватљив ни страним менторима, ни домаћим политикантима и тајкунима.
С друге стране, Шапић има све предиспозиције које су потребне за спровођење реформе СНС-а. Стране дипломате га поштују, има солидан корпус бирача и, што је најважније, нема никакве обавезе према Вучићу и припадницима дворске свите.
Кад је постао градоначелник Београда, Шапић је у свој кабинет унео намештај краља Милана, који је у Старом двору био изложен као историјски експонат. Пре Шапића, никад ниједан градоначелник није помислио да се ували у фотељу краља Милана. Иако то преставља непримерен политички гаф, којим је презентовао властите комплексе, Шапићу су то експресно опростиле страначке колеге. Како и не би кад се надају да ће се он ускоро увалити у фотељу краља Александра Вучића, на трон у Српској напредној странци.
Док развлашћивање ментално поремећеног краља Алека улива наду појединцима из његовог окружења, страх од резултата тог процеса осећају многи који су окрвавили руке, а џепове и сефове напунили отетим пленом. Ипак, сви су јединствени у намери да одговорност пребаце на вођу. За све што је погрешно рађено, а већина напредњачких активности има такве последице, оптужиће Вучића. У његовој заоставштини остаће опљачкана и презадужена Србија, стотине хиљада разбијених породица, чији чланови су побегли у иностранство, милиони осиромашених људи које черупају јавни извршитељи, као и безбројне жртве политичких и медијских кампања.
За разлику од својих сарадника, Вучић не брине за будућност. Нема је. Он више никада неће моћи да сам, без телохранитеља, изађе на улицу. Кад би се осмелио на тај ризик, прошао би много горе него Марић недавно у Будви.
– Не знам како ћеш умрети, човече. Појешћеш јорган кад будеш умирао. Неки греси које си направио једноставно ће ти зачепити грло. Немој ово да радиш – рекао је муфтија Муамер Зукорлић 2018. године Миломиру Марићу.
Савет је био узалудан, баш као и Марићев покушај да део грехова откупи тиме што ће отворити легат у коме ће изложити своју богату библиотеку. Марић намерава да у сутеренском простору ресторана “Таверна”, на углу Кнез Михајлове и Змај Јовине, направи легат, како би био упамћен по књигама, а не гадостима, којима је као стронцијумом годинама тровао јавност.
Као Марић, јоргане ће гристи сви Вучићи и остали саучесници у заједничком злочиначком подухватом, којим је напредњачки картел уништио Србију. То се не прашта.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 19, 2022
