Прочитај ми чланак

Шамар квазиелити – одржан Округли сто о Косову и Метохији!

0

У свечаној сали хотела „Москва“ у организацији Српског сабора Заветници одржан је округли сто посвећен првој српској темељној свеобухватној Платформи о Косову и Метохији коју су Заветници недавно представили јавности.

У свечаној сали хотела „Москва“ у организацији Српског сабора Заветници одржан је округли сто посвећен првој српској темељној свеобухватној Платформи о Косову и Метохији коју су Заветници недавно представили јавности.

Не желећи да учествују у тзв. ,,унутрашњем дијалогу о Косову“ где се реч даје појединцима који се отворено залажу за кршење Устава и независност српске јужне покрајине, ,,Заветници“ настављају своју кампању за промоцију стратегије за очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Након скорашњих представљања у београдском Медија-центру и руској државној Думи, стратешка платформа Заветника о Косову и Метохији представљена и на округлом столу одржаном у хотелу ,,Москва“, где је подвргнута експертској полемици у којој су учествовали еминентни стручњаци попут аналитичара Драгомира Анђелковића, стручњака за безбедност Џевада Галијашевића, пензионисаног генерала Војске Југославије Милуна Кокановића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије др Александра Раковића, адвоката Горана Петронијевића и магистра правних наука Данијела Игреца.

У име организатора присутнима се на почетку обратио председник Заветника, Стефан Стаменковски, који је истакао да је округли сто окупио представнике истинске српске интелектуалне и националне елите који ће са својим излагањима обогатити стратегију Заветника о Косову и Метохији. Он је такође подсетио да је делегација Заветника током протекле недеље своју Платформу о КиМ представила и својим стратешким партнерима из Јединствене Русије као и званичним представницима руске Државне Думе.

Члан Председништва Заветника, Милица Ђурђевић, поручила је да су Заветници Платформу састављали надахнути историјским наслеђем и Косовским Заветом, али да је она писана и прецизном политичком и правном терминологијом, уважавајући савремене геополитичке токове и реалност српске позиције на КиМ. Ђурђевићева је истакла да је дошло време да питање КиМ сагледамо са српског становишта. „То подразумева да Београд нема ниједан разлог да срља у некакве трајне историјске споразуме са Приштином, јер је очигледно да ће Србија у времену пред нама имати далеко више комоције да заштити своје интересе и територијални интегритет на КиМ“, нагласила је Ђурђевићева.

У даљем излагању, Ђурђевићева је изнела став да Београд мора уложити максималну пажњу у формирање тзв. ,,Тврђаве Север“ од северних косовских општина, са тежиштем на Косовској Митровици за коју је рекла да би морала да постане ,,епицентар свих државних активности усмерених на очување српске јужне покрајине“. Она је позвала и на формулисање државне стратегије за Косово и Метохију у оквирима Скупштине Србије, као и на обнављање министарства за КиМ.

Она је изјавила да у тренуцима када Приштина тражи директно учешће САД у даљим преговорима Србија има пуно право и обавезу да затражи укључивање Руске Федерације и тиме створи услове за успостављање преговарачког баланса. «То би представљало корак ка враћању питања Косова и Метохије на шири међународни преговарачки ниво, што би отворило бројне теме значајне за Србију попут илегалне агресије НАТО пакта, противправне сецесије јужне покрајине, узурпирања српске државне имовине и расветљавање злочина над српским и нелабанским живљем на КиМ. Укључивањем држава које уважавају српске интересе, спречио би се покушај Европске уније да примора Србију да на мала врата призна независност тзв. Косова.», закључила је Ђурђевићева.

Политички аналитичар Драгомир Анђелковић у свом излагању оценио је Платформу Заветника као важан стратешки документ, истакавши да је она са становишта очувања КиМ потпуно прихватљива и у складу са српским државним и националним интересима. Он је посебно нагласио да је поред питања јужне српске покрајине неопходно инсистирати и на решавању српског питања на Балкану у целини, посебно истичући заштиту права српског народа у Црној Гори и положај Републике Српске.

Анђелковић је указао на то да они који заговарају поделу КиМ морају имати на уму да би се на тај начин дало зелено светло даљим поделама српске територије, и то у Рашкој, Војводини и другде. Он је посебно истакао важност мера које су Заветници предложили као што су међународна пропагандно-логистичка офанзива за расветљавање дешавања на КиМ у земљама које су признале независност Косова, формирање министарства за КиМ и изградње ,,Тврђаве Север“. У закључном делу свог излагања он је упозорио све оне којима је поводом Косова на уму ,,компромис“ да он има и своју мрачну страну познату као ,,компромитација“.

Генерал-мајор у пензији, Милун Кокановић, истакао је да је Платформа о КиМ резултат огромног напора и труда групе младих и стручних људи и да као таква мора да представља јак основ за будуће преговоре по питању јужне покрајине. Он је нагласио да Србија не треба да жури са исхитреним решењима на своју штету јер је очигледно да је актуелна констелација односа снага у међународној заједници увелико боља од оне која је постојала у тренутку једностраног проглашења тзв. косовске независности што нашој држави пружа прилику да питање КиМ у догледно време реши у своју корист. Он је поручио да Платформа Заветника може да послужи као основ будућим генерацијама за наставак борбе за очување Косова и Метохије у саставу Србије.

Кокановић је констатовао да текст платформе одише геополитичким и реалполитичким гледиштима, што је оценио као позитивно. Он је подсетио да питање Косова није само питање 12% државне територије Србије, него опстанка читаве српске државности. Сложивши се са гледиштима претходних говорника, Кокановић је указао на то да укупне српске прилике у јужној покрајини побољшава и чињеница драстичног пада наталитета косовских Албанаца.

Адвокат Петронијевић је на почетку свог излагања критиковао употребу термина ,,унутрашњи дијалог“ јер он асоцира на некакву супротстављеност ставова унутар српског друштва, власти, опозиције и народа, па је предложио његову замену термином ,,јавна дискусија“. Говорећи о резултату бриселског дијалога између Београда и Приштине, Петронијевић је њихов резултат назвао ,,бриселским неспоразумом“, јер дотични документ свака страна третира другачије. Он је оценио и да тема ових преговора није тзв. ,,нормализација односа“, јер би се у датом случају нормализација лако извела ,,поштовањем Устава и закона“ – односно реинтеграцијом Косова и Метохије у пун уставно-правни поредак Републике Србије.
 
Петронијевић је позвао и на кривично гоњење свих оних који су учествовали у погрешном формулисању питања упућеног Међународном суду правде поводом косовске једностране сецесије, констатујући да није било могуће да аутори питања нису знали да је оно погрешно срочено јер како је истакао државни званичници немају права на незнање.
 

У закључном делу свог излагања Петронијевић је изјавио да су сваког јутра и вечери Срби у повољнијем, а Албанци у неповољнијем положају. „Према томе време у којем живимо није време за решавање косовског питања.“, истакао је Петронијевић.

Он је одбацио и могућност понављања искуства из 1999. у којој је Србија била потпуно сама пред агресијом натовских подстрекача косовске сецесије, али је упозорио на евентуалну опасност од разбуктавања шиптарског тероризма уколико Приштина уочи да је дошла у ћорсокак поводом својих сепаратистичких амбиција.

Експерт за безбедност Џевад Галијашевић је своје излагање започео историјском перспективом у којој је подсетио да ,,мартовски погром“ није један и није само онај из 2004. године, него се сличан мартовски погром Срба на Косову и Метохији догодио и 1981. када су локални Албанци запалили Пећку патријаршију, нападали Србе и свирепо злостављали Ђорђа Мартиновића. Галијашевић је подсетио да су у контексту Косова и Метохије главни проблем САД и поједине западне земље које подстичу великоалбански експанзионизам.

,,Је л’ мислите да би Рама или Тачи смели овако бахато да разговарају са Србијом која је дупло већа и по свим параметрима доста јача земља да није те америчке подршке?“ – упитао је Галијашевић тим поводом.

И он се сложио да време ради за српске интересе констатујући да је ,,ситуација данас гора него што ће бити сутра“.

Говорећи о НАТО агресији на СРЈ 1999, он је изјавио да је циљ бомбардовања био да се Србија ,,врати у средњи век“ како касније не би била у стању да пружа ефикасан мирнодопски отпор распарачавању своје територије, и то због преокупљености дуготрајним и тешким опоравком.

Стручњак за безбедност Џевад Галијашевић упозорио је да направити од тзв. Косова државу уствари значи направити снажну терористичку базу на Балкану. Он је изјавио да се геополитичка ситуација у свету радикално променила у корист Србије и да КиМ за Србију још није завршена прича. Галијашевић је истакао да је КиМ лакмус папир наше части и одбране државе.

О статусу Српске православне цркве на КиМ говорио је др Александар Раковић који је у свом излагању одбацио могућност тзв. ,,светогорског модела“ за статус СПЦ на Косову. Оцењујући овакав модел као ,,погубан“, Раковић је подсетио да Света Гора ужива аутономију у оквирима Грчке, као и да локални монаси добијају држављанство Грчке, при чему Света Гора није део Грчке православне цркве него Васељенске патријаршије. Преведено на косовски случај, то би значило да би монаси српских светиња на КиМ добијали тзв. ,,косовско држављанство“. На тај начин би се временом створили услови да албански монаси преузму српске светиње уколико би број српских монаха опао. Он је подсетио да СПЦ никада није изашла у јавност са предлогом светогорског модела и да је он за њу неприхватљив. У свом даљем излагању, Раковић је као велики губитак оценио укидање три идентитетска министарства 2012. године, и то министарства вера, министарства за КиМ и министарства за Србе у расејању.

Он је нарочито нагласио да је важно узети у обзир сепаратистичке претензије у Рашкој области и навео да је веома важно ојачати позиције Србије на северу јужне покрајине како би се зауставио процес преливања великоалбанских претензија на стару Рашку.

Члан Главног одбора Заветника, магистар права Данијел Игрец, осврнуо се на покушаје Брисела и Вашингтона да од Београда кроз процес нормализације односа са Приштином издејствују тихо, имплицитно формално признање тзв. Косова. Он је упозорио на кључне сегменте које би садржао најављени правно обавезујући споразум између Београда и Приштине, у којем би се од Србије тражило да прихвати чланство тзв. Косова у УН што би водило у коначну предају јужне српске покрајине.

Игрец је изнео кључне мере Заветника по питању очувања Резолуције 1244 и одбране сувереног права Србије на територију КиМ на међународном нивоу. Он је нагласио да Србија мора активно да се заузме за очување формата и интензитета редовних седница СБ о ситуацији на КиМ и да у координисаном деловању са својим стратешким савезницима благовремено спречи сваки покушај њиховог укидања и ограничења обима надлежности међународног цивилног и безбедносног присуства у јужној покрајини. „Управо наше инсистирање на тим седницама омогућава нам да фокус пажње УН усмеримо на КиМ, а отварање актуелних и кључних тема биће и пут ка враћању самих преговора пред УН.“, навео је Игрец.

Он је такође упозорио да Србија не сме да пристане на покушаје ревизије обавезујуће Резолуције 1244 мимо и изван оквира Савета безбедности УН. Свако наметнуто решење, усмерено ка том циљу, без претходног изјашњавања Русије и Кине као сталних чланица СБ представља нелегитиман акт и поприма елементе међународног деликта.

У закључку свог излагања Игрец је рекао да је од изузетне важности да Београд одлучно и адекватно одговори на сваки покушај Приштине, усмерен ка међународној афирмацији косовске независности и у том погледу издвојио неопходност синхронизованог и координисаног деловања свих надлежних државних органа, пре свега Министарстава правде и иностраних послова.

У закључном делу округлог стола говорници су сумирали утиске, при чему је председник ,,Заветника“ Стефан Стаменковски констатовао да је ,,штета што национални медији и телевизије са националном фреквенцијом не посвећују пажњу оваквим догађајима“, док је члан председништва Милица Ђурђевић навела закључне тачке скупа о којим су се сложили сви говорници. Ти закључци су да 1) Србија нема разлога да жури у решавању косовског питања, 2) да Србија треба да чека повољније околности у којим ће њени интереси бити уважени, 3) нико у Србији нема право да се одриче Косова и Метохије и 4) да српска јавност и њени руководиоци морају бити свесни бројних подвала којим ће креатори косовске псеудодржаве настојати да Београд наведу на пут признања.

 Видео прилог: