Прочитај ми чланак
Ситуација у Црној Гори је током ове јесени доведена до усијања. Нестабилност режима је евидентна и протеклих пар месеци вишеструко повећана, снага опозиције, посебно Демократског фронта је нарасла, али многа питања потенцијалног расплета и даље остају неизвесна.
Демократски фронт је показаном одлучношћу и спремношћу да се бори против једног недемократског и аутократског режима стекао нове позиције и простор који се пасивношћу и калуклацијама тешко могао извојевати.
Део страног фактора, на челу са САД показао је спремност да жмури на оба ока на све неправилности и аутократију, недемократски капацитет Ђукановићевог режима, у ишчекивању, да му он на свом заласку донесе у сплету низа других околности (укључујући и кооперативност и пасивност званичног Београда) такве геополитичке добитке оличене у недемократском увођењу Црне Горе у НАТО ван референдума и чак усвајање (такође антидемократског, али у својој основи и антицивилизацијског) предлога закона о верским заједницама, који је уперен против СПЦ и Митрополије црногорско-приморске.
Демократски фронт је након 24. октобра и од стране режима изразито репресивног разбијања протестног скупа у Подгорици на коме је било неколико десетина хиљада учесника, спровео стратегију организације протеста по унутрашњости, где су у главном граду остали мањи, чешћи и разноврснији облици активности и протеста, од којих је најзначајнији био онај од 15. новембра.
Стиче се утисак да је то све заједно дало осетне резултате, јер се избегла за сада могућност нових великих сучељавања и сукоба са репресивним режимом, док се овакви облици протеста могу готово несметано одвијати, мобилисати за те идеје бројно чланство и симпатизери по целој Црној Гори.
Такви скупови су одржавани у Херцег-Новом, Беранама, Бару, Пљевљима, Бијелом-Пољу и напосле Даниловграду.
У сваком од ових места држани су протестни скупови у препуним и највећим постојећим салама у тим градовима, а потом би учесници прошетали градом, комбинујући видове демонстрација – скупове у салама и прoтестне шетње.
У самој Подгорици најважнији је био перформанс опкољавања владиних установа од 15 новембра, који је паралелно са спектаклом ненасилног отпора – паљењем бакљи, упаљача и сл, те дроном који је то снимао, симболички показао ефекте суптлиног али континуираног и добро организоавног, масовног исказивања протеста насиљу и манипулацијама једног дискредитованог и недемократског режима.
ФАКТОР НАТО
Паралелно са тим у Подгорици је након 24. октобра одржано низ мањих манифестација, перформанса, шетњи различитих организатора, које су најчешће на симболичан начин показивале незадовољство са ауторитарношћу режима, и недемократског процеса покушаја увлачења земље у НАТО, ван референдума и иоле демократске атмосфере и слободе медија која би томе требало предстојити, да не говоримо о фер и слободним изборима који у Црној Гори практично до данас нису одржани, од симболичког обнављања плурализма још пре четрт века.
У оквиру Демократског фронта постоји реална хомогеност и хармонија по најважнијим стратешким питањима деловања чланица коалиције, упркос чињеници да реално постоје програмске разлике по појединим питањима. Овакво јединство у погледу деловања и бескомпромисност према режиму, је важна залога ДФ.
Режим је до сада применио репресивне методе према ДФ, укључујући и његов сами политички врх, не рачунајући батинашке методе и различите облике репресије према његивм бројним активистима, превасходно у периоду 17-24. октобар. Покренуте су кривичне пријаве против председника и подпредседника Нове Српске демократије Андрије Мандића и Славена Радуловића због наводног подстрекивања на насилно деловање масе протестаната 24. октобра, мада је јасно да они ништа нису урадили посебно у односу на друге лидере ДФ те вечери, и што је још важније да је управо режим, односно специјалци својим масовним насиљем те вечери главни кривци за нереде и повређене.
Кривична тужба је покренута због његовог држања 17 октобра у зору против Кнежевића посланика из Демократске народне партије, те најзад и против лидера Покрета за промјене Небојше Медојевића због наводних нетачних вербалних оптужби против Ђукановића. На тај начин ће ова четири посланика, четири лидера све три водеће странке које чине Демократски фронт бити кривично гоњена, покушаће да се скине њихов посланички имунитет и то је нови улог пооштравања нивоа сукоба Демократског фронта и Ђукановићевог режима у последњих месец дана.
Лидери ДФ су након 24. октобра одбили било какав разговор са режимом, укључујући и ДПС коалициону Кривокапићеву странку. Врло блиски ДФ су и СНП, пошто се ова партија и њен лидер Милић солидарише у највећем са акцијама коалиције. Након 24 октобра на великом митингу на којем је учествовала својим присуством и врх и чланство СНП, ова партија на регионалном нивоу такође даје одређени ниво (макар пасивне) суорганизације протестима, мада се извесно ипак држи по страни и задржава самосталност акције.
Лекић и Демос нису тако блиски у сарадњи протестној са ДФ, али својом реториком и односом према режиму су фактички блиски фронтовцима. УРА и најзад можда највише удаљене Бецићеве Демократе се постављају нешто даље позиционирани, али ипак чини се довољно удаљени од било какве сарадње и чак озбиљнијег додира са режимом, захтевајући прелазну владу и оспоравајући такође легитимитет садашње, ипак спремни на неку врсту преговора која би довела до таквих решења.
Дакле иако се разликују у методима борбе где се чини да би методе супротстављања ДФ биле спремне у пракси да подржи само СНП, а вербално чак делом и Демос, целокупна опозиција сем Позитивне је у једном правцу гарда према ДПС. Чак и две странке које чине режим нису у истој равни, пошто Кривокапић и његове социјалдемократе готово да не признају постојећу владу, коју у сваком случају сматра техничком и на крају легитимитета и условног мандата.
Бивши либерални савез, се налази у стању мировања, а један његов део, нарочито због пребијања Мартиновића је везан за протесте ДФ. И бројне НВО, блиске ДФ, али и друге, подржавају облике неслагања са режимом. Тако је за 29. новембар заказан протестни антинато скуп-шетња која треба да иде и до амбасаде САД у Подгорици, коју заказују различите организације.
Нема предаје
Изгледа да је главна карта Ђукановића да добије позивницу за НАТО почетком децембра и провуче земљу, уз помоћ највећег дела медија које контролише и исконструисаних испитивања јавног мњења ка чланству у Алијанси, а то је изгледа и условна подршка коју му даје САД.
Јасно је да је земљи врло мали удео оних који су за улазак у НАТО, и да се ту води главна битка. Јасно је и то да је демократска акција и серија протеста ДФ и опозиције према Ђукановићу, довела до тога, да чак и ако се крајње недемократским средствима Црна Гора увуче у НАТО, посебно без референдума, да ће то бити за протагонисте овог подухвата пирова победа, без икаквог демократског капацитета и склона сваком оспоравању.
Дакле на реду је велики скуп ДФ у Никшићу следеће седмице, док су више нво организација приредиле шетњу против НАТО у Подгорици за 29. новембар. Оба ова скупа ће бити увертире за велики скуп ДФ и опозиције у Подгорици негде за почетак децембра. Иако се примичемо децембру и долази нешто хладније време чак и за Црну Гору која има, посебно њен југ, топлију климу, – наступа усијање политичке и друштвене нестабилности и напетости, те се, посебно коначни расплет не може са сигурношћу и у ком облику предвидети.
Једно је сигурно, Демократски фронт је својим одлучним и доследним држањем, те применом ненасилних метода политичке борбе већ постигао знатно много протеклих пар месеци, вероватно више него целокупна црногорска опозиција последњих пар година, и задобио симпатије и оног дела, пре свега опозиционе јавности, која до сада није била њихов гласач.
Вероватно се и део бирача странака режима колеба, упркос једностраности режимских медија. Или баш делом и због њих, јер су недавно у Подгорици организовани протести под слоганом „Руље против хуље“, пошто је једна водитељка државне ТВ претходно назвала руљом хиљаде демонстраната ДФ и опозиције.
Шарм, хумор, ненасилни отпор, перформанс, посебно НВО и покрета који демонстрирају на различите начине поред ДФ контра власти протеклих недеља, већ су озбиљно довели у питање не само легитимитет постојећег режима, него га и исмејали, што све заједно повећава шансе за демократском променом у Подгорици, које није било већ више од четврт века.
Извор: in4s.net– информативни портал
