Рејтинзи странака: Вучић у озбиљном паду, уједињени родољуби циљају 20 одсто

07:20 04.10.2023.

Ванредне парламентарне изборе у Србији по свој прилици ћемо имати 17. децембра, а према најновијем истраживању Нове српске политичке мисли снаге власти и опозиције су у овом тренутку готово изједначене. Притом је важно нагласити, да се овде мисли на оба блока опозиције заједно - проевропски и десни, као и категорију опозиционих, али страначки неопредељених бирача.

Од нових избора у Србији, уколико их заиста буде 17. децембра, дели нас два и по месеца. Тада ћемо према најавама председника Србије Александра Вучића имати ванредне парламентарне, београдске, покрајинске и локалне изборе у неким општинама и градовима.

У сусрет овим изборима стиже и ново истраживање јавног мњења у Србији, иза којег стоји НСПМ Ђорђа Вукадиновића.

Према објављеним подацима, однос политичких снага у Србији изгледа овако…

Српска напредна странка Милоша Вучевића, чију ће изборну листу по свему судећи опет предводити председник Србије Александар Вучић, тренутно има подршку од 37,3 одсто. Снага коалиције СПС Ивице Дачића и ЈС Драгана Марковића Палме процењена је на 9,5 одсто.

Дакле, власт у збиру има 46,8 одсто.

Опозициони бирачи чекају формирање колона

Кад је опозиција у питању, ситуација је проблематична у том погледу што би чак 15,3 испитаних грађана гласало за неку опозициону опцију, али не зна тачно за коју. Дакле, овај део бирача чека формирање опозиционих колона, од чега ће зависити њихова коначна одлука за кога ће гласати и да ли ће уопште изаћи на изборе.

Кад су саме странке опозиције у питању, најбоље се котира Странка слободе и правде Драгана Ђиласа са 4,2 одсто. Затим редом иду странке деснице и десног центра. Тако Нови ДСС Милоша Јовановића има 3,6 одсто, СРЦЕ Здравка Поноша 3,2, Двери Бошка Обрадовића 3,1 и Српска странка Заветници три одсто.

Следе Народна странка Вука Јеремића са 2,8 одсто и Народни покрет Србије Мирослава Алексића са 2,8 одсто.

Да се сутра одржавају парламентарни избори, за коју странку бисте гласали? (неизјашњених 22,3%)	без неизјашњених (вредности у процентима)
СНС – Александар Вучић/ Милош Вучевић	37.3
опозиција, али не знам тачно за кога	15.3
СПС/ЈС – Ивица Дачић / Д.М. Палма	9.5
ССП – Драган Ђилас/ Мариника Тепић	4.2
Нови ДСС – Милош Јовановић	3.6
СРЦЕ – Здравко Понош	3.2
Двери – Бошко Обрадовић	3.1
Заветници – Милица Ђурђевић Стаменковски	3.0
НС – Вук Јеремић	2.8
НПС – Мирослав Алексић	2.8
Еколошки устанак – А. Јовановић Ћута	2.6
ДС – Зоран Лутовац/ Срђан Миливојевић	2.4
Не давимо Београд – Д. Веселиновић/ Р. Лазовић	2.3
СДС – Борис Тадић	1.4
Заједно! – Небојша Зеленовић/ Биљана Стојковић	1.3
СРС – Војислав Шешељ	1.2
неко други/ остали	4.0
не зна/ нема став/ не би гласао	/
Укупно	100,0

Следећи на листи по броју гласова испитаника су Еколошки устанак Александра Јовановића Ћуте са 2,6 одсто, Демократска странка Зорана Лутовца са 2,4, Зелено-леви фронт Радомира Лазовића и Добрице Веселиновића са 2,3 и СДС Бориса Тадића са 1,4 одсто.

Странка Заједно Небојше Зеленовића и Биљане Стојковић процењена је на 1,4, а СРС Војислава Шешеља на 1,2 одсто.

На све ово треба додати још четири одсто испитаника који би на изборима гласали за неког другог.

Имајући у виду ове бројке, опозионе странке које су недавно потписале “Договор за победу” и странке деснице и десног центра у збиру имају 32,7 одсто. Кад се томе дода 15,3 одсто оних који би гласали за опозицију, али не знају тачно за кога, долази се до бројке од 48 одсто. Под условом да се они определе и изађу на изборе.

Требало би нагласити и да је ово истраживање рађено крајем августа, на репрезентативном узорку од 1.000 испитаника, на територији Србије без КиМ.

У озбиљном паду ауторитет Александра Вучића

Оснивач и главни уредник НСПМ Ђорђе Вукадиновић поводом најновијег истраживања каже да оно показује реалну подељеност српског политичког ткива.

“При чему се из различитих разлога та подељеност не рефлектује увек и у резултатима избора. Могуће је да ће исти случај бити и овог пута. Наиме, број присталица и противника власти је отприлике подједнак, али је проблем у томе што присталице углавом немају дилеме ни око изласка на изборе, ни око тога за кога ће гласати (СНС или СПС). Насупрот томе, противници власти су доста оштро и понекад нереалистично подељени између тзв. “проевропског” и “националног” бока, као и треће врло бројне групације која дефинитивно не подржава ову власт али се не проналази у постојећој опозиционој понуди”, каже Вукадиновић за новине “Нова” и додаје да без те групације опозициони домет износи неких тридесетак одсто.

“То је довољно само за пристојан резултат, али не и за победу. Али уколико они изађу на изборе и уколико се не проспу испод цензуса неке опозиционе странке, резултат између власти и опозиције постаје изједначен. Своди се свега на пар процената разлике”, наводи он.

Вукадиновић истиче да је то тренутно стање, али мисли да тренд не иде у прилог власти.

Да ли верујете у оно што каже председник Александар Вучић кад се обраћа грађанима путем медија и у гостовањима на телевизији?	вредности у процентима
верујем у потпуности	20.6
више верујем, него не верујем	19.4
више не верујем, него верујем	19.0
уопште не верујем	31.1
не знам/ без одговора	9.9
Укупно	100,0

“Могуће је да управо зато Александар Вучић жури с овим изборима, јер од истраживања до истраживања СНС опада или се клати између 36 и 38 одсто. Тај тренд потврђују и одговори из нашег последњег питања – “Колико верујете председниковим изјавама”? Ту се види да је проценат оних који у потпуности или делимично не верују председнику, чак десетак одсто већи од броја оних коју му верују. Ту је однос 31:20, у корист оних који му не верују. Дакле, није само СНС у паду, већ је озбиљно пољуљан и ауторитет Александар Вучића”, закључује Вукадиновић.