Pročitaj mi članak
Ненад Чанак сматра да „рехабилитација Драже Михаиловића апсолутно представља један од најтежих удара европским интеграцијама“. Уопште, приметно је да су управо неки од најгласнијих проповедника ЕУ (али и „евроатлантских“, односно НАТО) интеграција највише погођени недавним поништењем пресуде против генерала Драгољуба Михаиловића. Вреди проверити колико су они искрени у том свом „европејству“.
Тачка „I“ Резолуције Европског парламента о европској савести и тоталитаризму, од 2.4.2009.г:
„Од почетка европске интеграције представљају одговор на патње које су последица два светска рата и нацистичке тираније, која је довела до Холокауста као и до ширења тоталитарних и недемократских комунистичких режима у Централној и Источној Европи, као и начин за превазилажење дубоких подела и непријатељства у Европи кроз сарадњу и интеграцију, и окончавање рата и обезбеђивање демократије у Европи.“
Дакле, важно је истаћи да се садашња ЕУ темељи не само на „антифашизму“ већ и на „антикомунизму“. То су лоше вести за нпр. СУБНОР, Хелсиншки одбор, Жене у црном, итд. али то је факат. Ко с тим има проблем, коме се то не допада, треба да се обрати ЕУ, односно властима које се залажу за ЕУ-интеграције. Али, чини се да многи новопечени „европејци“ који би некако да помире ту своју нову „прозападну“ склоност са својим старим, про-комунистичким склоностима из доба СФРЈ и буду примљени у „бриселски клуб“ – управо с тим имају проблем, па тај „антикомунистички“ део некако стидљиво заобилазе.
Идемо даље. Поменута резолуција Европског парламента се позива на Резолуцију 1481 Парламентарне скупштине Савета Европе од 25.1.2006, „О потреби међународне осуде злочина тоталитарних комунистичких режима“, у којој, између осталог, пише:
„Тоталитарни комунистички режими, који су били на власти у Централној и Источној Европи у прошлом веку и који су још на власти у неколико држава у свету, без изузетка су карактеристични по масовном кршењу људских права“ (тачка 2), и „злочини су правдани у име теорије класне борбе и принципа диктатуре пролетаријата“ (тачка 3).
На основу Документа 10765 од 16.12.2005, тј. Извештаја Комитета за политичка питања Парламентарне скупштине СЕ, на основу којег је Резолуција 1481 и донета, међу земље које потпадају под категорију „тоталитарних“ и „комунистичких“ сврстана је и Југославија. Дакле, јасно је да су се, према ЕУ, у комунистичкој Југославији „масовно кршила људска права“.
Обе поменуте Резолуције се, пак, темеље на Резолуцији Парламентарне скупштине Савета Европе 1096 „О мерама за уклањање наслеђа бивших комунистичких тоталитарних система“ из 1996.г. чија 8. тачка гласи:
„Скупштина препоручује да се гоњење појединачних кривичних дела [извршених од стране појединаца за време комунистичких тоталитарних режима] спроводи истовремено са рехабилитацијом лица осуђених за „злочине“ који у цивилизованом свету не представљају кривично дело, и лица која су неправедно осуђена“.
А да је Михаиловић неправедно осуђен произилази, између осталог, из чињенице да га је комунистички суд обележио као „колаборационисту и издајника“, док га је, насупрот томе, председник САД, једне од две најважније чланице антиосовинске коалиције, Хари Труман, приликом постхумне доделе Легије за заслуге квалификовао следећим речима:
„Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни командант југословенских оружаних снага и после као министар војни, организујући и водећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944“.
Дакле, рехабилитација Михаиловића је била нужна и потребна, не само зато што је она очигледно била неправедна, већ и зато што је рехабилитација неправедно осуђених обавеза сваке државе која тежи ЕУ, односно „европским вредностима“ како их сама ЕУ дефинише. А Србија је, у овом тренутку, према програмима свих њених парламентарних странака, управо таква држава.
То што је то спорно за Весну Пусић, Иву Јосиповића, Ивицу Дачића, Ненада Чанка, Меху Омеровића, и сличне – довољно говори о искрености њиховог „европејства“. Као што то још речитије говори стање друштава у којима они већ годинама заузимају истакнуте политичке позиције.
Извор: fsksrb.ru
