Прочитај ми чланак
(Вечерње новости)
Ко смо ми политичари, да признамо Косово и Метохију. То може да одлучи само народ Србије. Треба изаћи на референдум… Ако СНС формира владу, сешћемо са опозицијом и установићемо предлог за Косово, с којим ћемо се обратити грађанима. Ако грађани одбаце решење – неће га бити. Ако га прихвате, биће га…
Овако је у предизборној кампањи говорио Томислав Николић, тада лидер Српске напредне странке. Десет месеци после доласка на власт, и пошто су преговори о Косову отишли предалеко, могућност расписивања референдума готово је искључена.
Грађанима који, према последњим истраживањима, великом већином бирају Косово уместо ЕУ, неће ни бити омогућено да то и званично кажу. Тако ће одлуку о овом најважнијем државном питању, каква год она буде, донети политичари.
А какво ће решење бити прихваћено, још увек је непознато. Не зна се ни да ли је шатл-дипломатија на релацији Брисел-Приштина-Београд дала неки резултат. Да ли је понуђен неки документ? Ништа, осим јеловника, каже Дачић.
Председник Николић узвраћа да је могуће да се појави неки „нон пејпер“, незванични документ… Извесно је само да се копља ломе око заједнице српских општина, односно овлашћења која ће имати.
Београд тврди да ће заједница имати судску и извршну власт и да ништа испод тога неће бити прихваћено. Јер, без кључних овлашћења, та заједница била би попут Црвеног крста или НВО, имала право да издаје листове и организује округле столове… Тражи се више. Много више?
У Приштини неће да чују ни за ово што је објављено. Ни за милиметар изван Ахтисаријевог плана, по ком је реч о косовској држави, без дилеме. Тачи поручује да та заједница, коју он зове „асоцијација српских општина“ неће имати ни судску ни извршну власт, да је то договорено и да ће ускоро бити потписано. Они не дозвољавају ни минималну могућност промене својих закона и устава, зарад успостављања српске заједнице.
Европска унија, сем пет чланица је признала Косово као државу, а у овој фази бриселски званичници тврде да само посредује, али нико од чланица које су признале не објављује да је решења по Ахтисаријевом плану неки проблем. Тај документ предвиђа нека права за српске општине унутар независног Косова. Ахтисаријев план је, иначе, раније одбачен и од српске владе и од Савета безбедности УН.
На српској политичкој сцени често се истиче и да актуелна власт нема овлашћења да сама одлучи о прихватању било каквог документа који би ишао на штету српских интереса.
– Влада и председник су изгубили легитимитет да преговарају. Они су преокренули политику на којој су добили изборе и наставили да воде политику коју је водила претходна влада. Тај проблем може се решити само на изборима – каже Слободан Самарџић, потпредседник ДСС.
Он додаје да је положај Косова дефинисан Уставом, и да је референдум непотребан:
– То би био уставни референдум. Питање статуса је решено Уставом за који је гласала већина грађана и тако рекла да жели да Косово остане у Србији.
Милован Дрецун, председник скупштинског одбора за КиМ, истиче, пак, да странке на власти имају већину и да међу тим партијама нема неспоразума око тога да је Косово део Србије.
– Иза наших преговарача стоје платформа и резолуција коју је усвојила скупштинска већина. Што се тиче референдума, он није потребан, јер пред нас нико није поставио дилему Косово или ЕУ. Али, ако нам неко каже да морамо да бирамо, онда треба расписати референдум – оцењује Дрецун за наш лист.
Стручњаци сматрају да расписивање референдума не би било целисходно. Јер, то би био референдум о Уставу којим се јасно каже да је КиМ саставни део Србије.
– После Устава који је усвојен по референдумском поступку питати грађане о нечему о чему су се већ изјаснили је депласирано. Референдум би био потребан уколико би се устав поново мењао – каже професор уставног права Ратко Марковић. Референдум је „закаснело питање“, јер га је, евентуално, требало расписати док преговори нису одмакли овако далеко.
Марко Благојевић, извршни директор ЦеСида истиче да је најважније питање које би било постављено. Ако би питање било – да ли сте за то да Косово буде саставни део Србије – у том случају би, каже Благојевић, референдум био губљење времена, јер је исход унапред познат и изјашњавање би служило за манипулацију. Бесмилено би, оцењује он, било и питање – да ли сте за Косово или ЕУ – јер је и ту исход познат. – Зашто би Србија своје грађане стављала пред дилему пред коју државу нико не ставља – каже Благојевић.
По његовом мишљењу, питање би требало да гласи – да ли сте за или против тога да Србија буде члан ЕУ – с тим што би у кампањи требало објаснити шта су последице, а шта предности чланства у ЕУ. – Питати грађене да ли су за Косово или ЕУ, то је као да их питате да ли би се одрекли леве или десне ноге. То је „Софијин избор“ – каже Благојевић.
Иначе, референдум о уласку у ЕУ обавезан је и расписује се када је држава завршила и последњу фазу на путу ка Европској унији и остало је још само да буде примљена. Референдум о учлањењу расписиван је у свим државама чланицама ЕУ.
Референдум 1998.
Референдум о Косову и Метохији одржан је 1998. године, а одлучивано је о учешћу страних представника у решавању проблема у Покрајини. Изјашњавање је одржано 23. априла 1998, изашло је 5.297.776 бирача (73,05 одсто уписаних бирача). Против учешћа страних представника у решавању проблема на Косову и Метохији изјаснило се 94,73 одсто гласача, а за је било 3,41 одсто.
Руси би помогли, када бисмо их позвали
Руски академик Јелена Гускова каже да би се Русија укључила у преговоре о Косову, ако би је Србија позвала. Гускова је нагласила да се Русија уопште не држи пасивно по питању КиМ, али да не може да буде фактор у преговарачком процесу, ако Београд то не тражи.
– Русија би се умешала, као саветник, ако би је Београд позвао, али Москва не може да наређује српским властима – рекла је Гускова и оценила да су се САД умешале у преговоре вероватно на позив Приштине, а да се Београд с тим сагласио. Она је рекла и да су САД кренуле на Републику Српску, јер се у медијима говори како је она сметња уједињењу БиХ и да је потребно мењати „Дејтон“.
Дачић: Нема попуштања, дошли до зида
Премијер Ивица Дачић оспорио је аутентичност докумената које су објавили неки медији у Србији.
– Ти документи нису тачни јер до сада ЕУ није понудила никакав папир за потписивање нити је такав био предмет разговора у досадашњим сусретима преговарачког тима. Да не би било дилеме, никакав договор са Приштином или споразум није постигнут – истакао је Дачић у Нишу. – И даље се налазимо у позицији која с једне стране може да доведе до договора, али је, с друге стране, и даље далеко да се о томе размишља јер се Приштина није померила са почетних позиција.Они и даље не прихватају да Заједница српских општина има извршна овлашћења.
Он је подсетио да је следећи састанак заказан за 20. март у Бриселу.
– Сматрам да је договор могућ уколико Приштина прихвати оно што смо ми тражили, а то је да Заједница мора да има, ако не законодавна, оно бар извршна овлашћења. За нас су кључна питања – чиме се бави, која су овлашћења, полиција и правосуђе. Али, ако Тачи сматра да не мора да попушта да би било договора, онда је веома тешко постићи договор. Ако неко очекује да Србија стално попушта, онда желим да им поручим ми више немамо где да попуштамо. Дошли смо до дувара. Ми не лажемо, не ценкамо се и све то кажемо отворено.
Дачић је, поводом девете годишњице мартовског погрома на Косову, рекао да је то догађај који се мора чувати у сећању, поготово зато што се злочин над Србима и српском културном баштином догодио у присуству међународних снага. (Д. М.)
Ештон: Могућ договор Београда и Приштине
Висока представница Европске уније (ЕУ) за спољну политику и безбедности Кетрин Ештон изјавила је у суботу у Бриселу како верује у постизање договора Београда и Приштине у оквиру дијалога о нормализацији односа.
„Мислим да је могуће да постигну договор. Да ли су вољни или не, зависиће од тога да ли ћемо наћи начина да прођемо кроз неке тешке проблеме које имају“, рекла је Ештон на Бриселском форуму.
„Али, срела сам се са званичницима и лидерима опозиције у Приштини и чини ми се да постоји генерално воља да се то превазиђе“, истакла је Ештон и нагласила како се нада „да ћемо успети“.
Како јавља Радио Слободна Европа, Ештон је „изразила респект премијерима Дачићу и Тачију што су били вољни да дођу и седну заједно“, подсећајућо да су они већ шест пута разговарали и да се састају поново у среду. Бриселски форум је годишњи састанак на високом нивоу најутицајнијих политичара, економиста и интелектуалаца Европе и северне Америке, на којем се разговара о изазовима земаље са обе стране Атлантика.
Љиљана Бегенишић
