Прочитај ми чланак
„Пројекат за 21. век“. Ако сте имало политички упућени, ова синтагма ће вам зазвучати познато, а не искључујем и могућност да ће вам у одређеној мери деловати – мрско. Не без разлога. Ради се, наравно, о дугорочном плану Империје за стицање и задржавање светске превласти, сроченом у време њеног недавног, краткотрајног једнополарног тренутка.
Империја битише превасходно у знаку данас, бахато одбацујући сам појамисторијског „јуче“. Она јебез есхатолошке визије која омогућава сагледавање будућности даље од уских временских оквира прагматично неопходних за завршавање текућих задатака и послова.
За разлику од корифеја и поданика Империје, ви као Срби имате богато историјско „јуче.“ Вероватно би вам било корисно да га пажљиво и са пијететом дубље проучите. Подједнако важно, колико год да је неспорно трагичан и бедан ваш положај данас, силом огромних мада у задње време једва приметних таленатакојима сте као народ обдарени, за разлику од Империје и њених коњушара, поред сјајне прошлости ви сигурно имате и будућност – malgré tout, како би се изразили Французи. Садржај те будућности, супротно погрешном и безвољном утиску већине вас данас,није нужно депресиван. Изглед те будућностијош увек зависи искључиво од вас и одлука које ви будете доносили. Пре свега, од осећања дуга према својој земљи и поштовања према узоритим прецима,а упоредо са тиме и од жртвене љубави проткане разборитошћу коју ћетеделотворном бригом за своју земљу – јединој коју имате – испољити према својој деци и унуцима.
Мислим да је јасно на шта циљам. Разматрања империјалних жречева и корифеја завршиће ускоро на сметлишту оне исте од њих непризнате историје, коју су у својој бескрајној охолости брзоплето презрели. „Пројекат за 21. век“ јесте неопходан, али сада, са крахом других пројеката, он је више него икадпотребан Србији. Србији, која опчињена илузијама тумара по беспућима, недостаје мапа пута да је поведе у другом смеру осим у пропаст, на чијем се рубу тренутно налази.
Једна од темељних илузија вашег јавног живота већ више од деценије и по – Европска Унија – спектакуларно се распрскава од пре неки дан. Целокупна политика свих српских режима наводно различитих оријентација од Петог октобра наовамо, која се заснивала на том блефу, сада је дискредитована и у дроњцима.
Амброз Еванс Причард, разматрајући референдумско питање из британског угла, то оцењује овако:
„Лишено несувислих флоскула, све се своди на један суштински избор: повратити пуну самоуправу овој земљи, или остати подређени наднационалном режиму, што значи дозволити да нама управља Европски савет који ми нисмо бирали,и коме британски народ не би могао да се одупре чак ни када у својим поступцима – греши.“
Та шупља илузија, чије урушавање је почело прекјуче,била је карта на коју сте ви ставили сав ваш иметак, од суверености ваше земље, до моралног и културолошког обрасца по коме ћете живети и, наравно, све до бесценог драгуља у круни ваше нације – Косова. Подразумева се да сте о свим битним појединостима везано за настанак, постојање и праве циљеве Европске Уније били систематски лагани, и то вам се несумњиво мора урачунати као олакшавајућа околност. Међутим, тачно је такође и да се нисте претерано трудили да сазнате истину. Корумпирани, несавесни политичари и „аналитичари“, који су плаћени да вас обмањују, не би могли да одраде свој посао и зараде бакшиш да сте, уместо климања главом, ви постављали умесна и критичка питања.
Одсуство озбиљности и неодговорност прожимају све поре и све сталеже српског друштва и јавног живота. Последице те чињенице су очигледне и алармантне, али ствар је још далеко од тога да буде изгубљена.
Пре скоро деведесет година, једна друга земља, Португалија, налазила се у политичком, моралном и привредном расулу по обиму и оштрини веома сличном стању у каквом је Србија данас. Португалски народ тада је имао изузетну срећу да је у правом часу могао да рачуна на таленте и услуге једног великог родољуба, доктора Антониа де Оливеире Салазара, који је, споразумом свих политичких фракција, 1928. године преузео положај председника владе. Речи др Салазара, о хаосу који је предходио његовом наименовању, вреди навести као изузетно прикладне и у српском контексту данас:
„У поретку где се начин управљања понајвише своди на недостатак отворености и искрености, врхунска неопходност је политика истине. У друштву где су разна права међусобно супротстављена, без да их уопште прате одговарајуће обавезе, врховна потреба је политика добровољне жртве. А у народу који је подељен на групе и сукобљене интересе, угрожавајући његово јединство, насушна потреба је општенационална политика.“
У речима доктора Салазара чујемо не само потресно тачну дијагнозу стања у коме се Србија налази данас већ и препис ефикасних мера за лечење тог стања. Политика истине, добровољна жртва, општенационална идеја – то су назнаке српског „Пројекта за 21. век“. Има још много тога што би требало додати, али без овога не надајте се ничему.
СНИМАК ЕМИСИЈЕ ПОГЛЕДАЈТЕ НА:
