Pročitaj mi članakZa većinu lidera nije prihvatljiva ideja Čedomira Jovanovića da se izbor kandidata za predsedničku trku organizuje po ugledu na francuske republikance i američke partije.
За већину лидера није прихватљива идеја Чедомира Јовановића да се избор кандидата за председничку трку организује по угледу на француске републиканце и америчке партије.
О томе ко ће бити заједнички кандидат проевропске опозиције на пролећним изборима за председника Србије и да ли ће га уопште бити – одлучиће партијски лидери, а не чланови њихових странака. Наиме, за већину лидера није прихватљива идеја председника ЛДП-а Чедомира Јовановића да се избор кандидата за председничку трку организује по угледу на француске републиканце и америчке партије где би коначну реч имало партијско чланство непосредно на изборима.
„Знам да у Србији то до сада није био случај, али ако желимо да променимо ситуацију у земљи, онда морамо мењати и своје понашање. Зато ми се идеја о пружању шансе грађанима, који су чланови наших странака, да у оквиру нашег блока између више имена изаберу неког за кога знају да ће их најбоље представљати на изборима и у кампањи, чини као добар потез, с тим што немам ништа против ни неког другог доброг плана, уколико он постоји”, истиче Јовановић за „Политику”.
Он истиче да је после апела који је група истакнутих јавних личности упутила Саши Јанковићу, заштитнику грађана, да се кандидује, грађанска опозиција дужна да реагује тако што ће отпочети озбиљне разговоре о председничким изборима.
Ову иницијативу први је покренуо средином августа Владимир Милутиновић, уредник интернет портала „Двоглед”. Он сматра да још није касно да се предизбори одрже јер ће главни избори бити одржани за пола године и подсећа да су на априлским парламентарним изборима странке демократске опозиције освојиле више од 22 одсто гласова, а да ниједна од њих сама није добила много више од шест процената. Због тога сматра да би било рационално да на председничким изборима ове странке имају заједничког кандидата.
„Они би требало да се определе за заједничког кандидата и да њему дају гласове, али нисам сигуран да су наше странке спремне на компромис. Унутарстраначки избори у ДС-у показују како би требало да се ради. То би био бољи вид демократије, јер би то повећало њихов демократски капацитет. Мислим, међутим, да страначки прваци нису спремни да одлуку о председничком кандидату препусте члановима својих партија”, каже Милутиновић.
Иако признаје да је Јовановићева идеја о предизборима веома интересантна, народни посланик Демократске странке Горан Јешић враћа причу на почетак и тражи да се пре приче о заједничком председничком кандидату разјасни ко је заиста опозиција режиму напредњака и социјалиста. Он доводи у сумњу да је ЛДП реална опозиција и подсећа да се Чедомир Јовановић нудио Александру Вучићу да уђе у владу.
„Без обзира на досадашње деловање посланика Доста је било, ја не знам каква је њихова позиција у односу на власт, а не знам ни шта се дешава с Тадићевим СДС-ом. Све су то отворена питања на која нема одговора да бисмо имали предизборе”, каже Јешић.
На критике неких опозиционара које стижу на адресе потенцијалних председничких кандидата да се не зна њихов програм, Јешић одговара да то и није много битно, јер председник Србије по Уставу и нема велике надлежности. Он подсећа да главну полугу у извршној власти има премијер и додаје да ће се залагати да се приликом промене Устава унесе одредба да се председник Србије бира у парламенту.
Иако сама функција председника има веома ограничен уставни капацитет, сви у опозицији лако и брзо ће се сложити да су предстојећи председнички избори веома важни. Пролећно одмеравање снага ће осим свог симболичког партијског набоја имати конкретне последице јер ће политичка опција која победи бити на најбољем путу да задржи или освоји извршну власт. Зна то опозиција одлично, а и премијер Александар Вучић који је најавио да ће поднети оставку уколико не победи кандидат СНС-а.
Лидер Социјалдемократске странке Борис Тадић каже да би о принципима по којима ће се бирати заједнички кандидат требало да одлучују странке које су недвосмислена опозиција овој власти. У СДС-у наводе да није важно који ће се модел применити да би био изабран заједнички кандидат, али да он мора да има опипљиве шансе да победи Вучићевог кандидата и да има довољно искуства и знања да води земљу у добром правцу.
У покрету Доста је било (ДЈБ) подсећају да су више пута нагласили да је потребан један кандидат опозиције на председничким изборима и да то не може бити председник било које странке. Они чекају да прво буду расписани избори и да ће тада ДЈБ изаћи са именом кандидата.
Покушавајући да са себе скине стигму Вучићевог сарадника, Јовановић наводи да Србији нису потребне репризе разних Лилића и Милутиновића и да је неприхватљив и нови мандат Николића.
„Морамо имати снагу да омогућимо избор председника каквог до сада никад нисмо имали, председника каквог имају сва нормална друштва у којима се прво мисли о заједничким интересима, а потом о личним или страначким”, наводи Јовановић.
Ови наводи нису импресионирали Горана Јешића који наводи да о кандидату треба озбиљно поразмислити и да није решење да уместо Николића дође неко са сличним ауторитарним особинама.
„Ако ћемо бирати некога ко ће ауторитативно радити као што су то радили Слободан Милошевић или Борис Тадић, ја ћу први гласати против тога и потпуно је свеједно да ли ћемо тог кандидата изабрати непосредно на предизборима или договором лидера”, закључује Јешић.
