Прочитај ми чланак
(Новости)
Влада Србије није далеко одмакла у придобијању Срба са севера покрајине да прихвате бриселски споразум с Приштином. Такође, није се далеко одмакло ни у изради имплементационог документа на чему раде тимови Београда и Приштине у Бриселу.
На оба ова „фронта“ је тренутно пат-позиција, али главни актери додају гас да се превазиђе овакво стање, јер већ у уторак следи састанак премијера Ивице Дачића и Хашима Тачија у Бриселу, где би по неким спекулацијама, они требало да потпишу документ о имплементацији. Такође, ближи се и време када европске дипломате треба да одлуче о додељивању датума за претпријемне преговоре, а услов је – да договор из Брисела почне да се примењује на терену.
Да се ствари увелико убрзавају сведочи и посета немачког шефа дипломатије Гвида Вестервелеа, који ће вечерас у Београду разговарати са првим потпредседником Владе Александром Вучићем, а од исхода тог разговора зависиће и израда имплементационог споразума.
А, уколико се договор о примени споразума постигне, а Срби са севера одбију у томе да учествују – шта следи? Како ће држава реаговати и има ли Влада могућност да тај споразум примени мимо њихове воље?
– Влада Србије има све механизме да спроведе договор из Брисела и без пристанка и учешћа Срба са КиМ. Наравно, увек је могуће наћи неколицину Срба који ће зарад сопствених интереса себе представити као личности од утицаја који могу спровести договор. Али то би био врло опасан сценарио јер би такав приступ сигурно довео до дестабилизације ситуације на терену – каже за „Новости“ Крстимир Пантић, бивши начелник северне Митровице и функционер СНС.
Он оцењује да се након посете Александра Вучића северу протеклог викенда и разговора са одборницима стиче утисак да је направљен позитиван помак у односима између Владе и локалних самоуправа на КиМ.
– Потпуно је јасно да су и грађани и одборници, а не само председници општина, против бриселског споразума и да се мора пронаћи решење које ће Србе на КиМ уверити да их држава не сматра грађанима другог реда и да ће и у будућности имати подједнака права као и сви остали грађани у Србији – истиче Пантић.
Појашњавајући шта значи договор Вучића и Срба да ће убудуће координирати све активности, што се чини и као једини резултат те посте, Пантић указује на то да ће Срби са КиМ бити упознати са свиме што Влада предузима када је КиМ у питању и да ће се заједно тражити решење за сваку од 15 тачака бриселског споразума.
– Потпуно је јасно да држава не може одустати од овог споразума. Потребно је пронаћи најмањи заједнички интерес у свему овоме. Нити Србија може да одустане од борбе за очување КиМ и свог народа, нити Срби имају права да окрену леђа својој држави – напомиње Пантић.
Социолог Слободан Антонић оцењује да се Влади жури, јер Бриселу треба се представи како се споразум спроводи.
– Вучићева посета није допринела да Срби промене мишљење и споразум ће вероватно бити примењен мимо њихове воље – каже Антонић за „Новости“.
Он не искључује могућност да Влада повуче неке потезе којима би приморала Србе да прихвате имплеменатацију и наводи:
– Могу да пресеку доток новца на север. Али, ако знамо да велики део новца иде на институције од општег друштвеног значаја као што су школе, болнице, универзитет, онда је тешко тек тако одсећи их из финансијских токова.
Стога ће, процењује наш саговорник, вероватно престати финасирање евентуалних безбедносних структура, јер на северу, бар такво тврде на Западу, постоји између 800 и две хиљаде људи који припадају безбедносним структурама.
– Влада може да пресече доток новца тим структурама, да оне не буду директно финансиране из Србије, него преко банака које имају везе са Приштином. То би се Бриселу могло приказати као спровођење споразума, на основу чега би могао да буде додељен датум Србији – процењује Антонић.
Да ће прекид финансијских давања бити један од начина „убеђивања“ мисли и историчар и председник Народног клуба Чедомир Антић.
– Влада ће, уколико не успе да убеди Србе подземним притисцима, подметањима и другим варкама, вероватно прекинути финансијска давања. Било би чудно да српска полиција или војска, којима је забрањено да уђу на КиМ изврше насиље над тамошњим Србима. Познајући изопаченост немачке политике према Србији и српском народу таква опција ми се ипак не чини баш у потпуности немогућом. Мислим, међутим, да људи који воде Србију знају да би им се то једнога дана могло веома лоше вратити – истиче он за наш лист.
Антић као могућност не искључује и то да се створи лажни утисак да Срби са севера прихватају имплементацију:
– Што се лажне слике тиче, она је ту. Постоји лажна слика да наша влада и председник републике нису признали независно албанско Косово… Зашто не би тако представили и став Срба према бриселском споразуму.
Антић је уверен да је Вучићева посета северу била „посета симболике и дисциплиновања“. Важно је, каже он, показати моћ и ауторитет.
– Врло је јасно да је већина која је подржала споразум прекршила Устав, Резолуцију и Платформу за преговоре. Српске вође и бираче на северу Косова је можда могуће поколебати, али је чињеница да су они свих ових година гласали за нешто друго, дајући често глас људима који сада воде Србију. Сигуран сам да Влада може да у потпуности покори вође, ипак то не значи ништа – уверен је овај историчар.
Крстимир Пантић одбацује спекулације да се Србима са севера прети и да се они уцењују:
– Колико је мени познато никоме до сада нису упућене претње, нити је било ко из Владе уцењивао Србе на КиМ због чињенице да не прихватају споразум. Такве информације се пуштају из оних кругова у Београду и у међународној заједници који не желе добро ни Србији ни српском народу. Не постоји правни основ да неко изгуби посао зато што има другачије мишљење.
И Борислав Стефановић, посланик ДС и некадашњи шеф преговарачког тима, каже за „Новости“ да држава у рукама има инструменте којима може да уклони отпор Срба са севера, а један од начина је и претња отказима:
– У сваком случају, Влади неће бити лако да их убеди, јер су Срби и даље против споразума. Противе му се из различитих разлога – страначких, политичких, пословних… Никада их није било лако убедити. Довољно је да се једна структура противи, па је споразум немогуће применити.
Чедомир Антић подвлачи и да спровођење бриселског споразума без Срба подразумева да власт у тим крајевима преузме малобројна група српских квислинга (као на југу Косова), или доведени албански окупатори. Ако би се тако нешто догодило, у оба случаја неће бити добро за српски народ на северу Косова.
КОСОВО НЕЋЕ ДОБИТИ ПОЗИВНИ БРОЈ
Шеф београдског тима за техничке преговоре с Приштином Дејан Павићевић демантовао је тврдње заменика косовског премијера Едите Тахири да се Београд сагласио да Косово има свој међународни позивни телефонски префикс.
Наиме, Тахири, која је шеф косовске делегације у разговорима о техничким питањима са Београдом, казала је да се Србија сагласила да Косово има свој позивни телефонски број, односно да је сагласна да се отклоне сметње које су до сада стваране Косову и да му Међународна унија за телекомуникације додели позивни број 383 или 384.
Павићевић је Тањугу казао да „изјаве госпође Тахири често умеју да буду сензационалистичке и врло често доста далеко од оног што је истина и реалност“.
– У Бриселу се разговарало о много тема, али ништа није договорено, Београд се није сагласио ни са чиме – истакао је Павићевић, додавши да је приликом разговора и једна и друга страна изнела низ предлога.
Он је истакао да, по правилима ИТУ, само признате државе могу добити међународни префикс, тако да Србија, како објашњава, нема шта да отклања или не отклања било какве препреке, јер Косово „као непризнати ентитет не може само по себи добити такав префикс“.
Павићевић је навео да такав префикс може да добије једино Србија и да га уступи на привремено коришћење, али да се о тако нечему није разговарало.
Ранђел Нојкић, директор Поште Србије на Космету, истиче да је и раније било најава да ће се проблем решити преко Црне Горе или Македоније. Он сматра да је, уколико се реши питање позивног броја Косова, реално очекивати да се реши и питање фиксне и мобилне телефоније у српским срединама, а које су им косовске власти искључиле пре више од четири године.
– Када су из Косовске агенције за телекомуникације скидали уређаје мобилних оператера из Србије већим делом су прекинули и фиксну телефонију у српским срединама, а обећања које смо нажалост добијали и од наших људи у „Телекому“ и Влади Србије, да ће то питање решити, до данас није испуњено. Зато сматрам да уколико се реши питање позивног броја за Косово, мислим да је реалано очекивати и решење фиксне и мобилне телефоније у српским срединама – каже Нојкић. (Д. З.)
ДАЧИЋ: НЕ ОЧЕКУЈЕМ НОВЕ УСЛОВЕ
Премијер Ивица Дачић изјавио је да ће Србија – ако жели да добије датум – морати да постигне „неки договор“ о плану имплементације бриселског споразума.
Премијер очекује да би тај план могао да буде договорен следеће седмице. Он је навео да је жеља Србије да се договор постигне и да сматра да не би било добро да после потписивања споразума сада не може да се направи план имплементације.
– Али опет са друге стране, постоје неке границе иза којих не можемо да пређемо – казао је премијер. – Ја сам реалан човек и знам да постоје проблеми и знам да је радним групама тешко да доносе одлуке и да је лакше да неко на врху донесе одлуку. Тако ће бити и овога пута. Он је рекао да ће се у понедељак састати са министром иностраних послова Немачке Гвидом Вестервелеом, да следи састанак са косовским премијером Хашимом Тачијем, а ускоро и састанак са британским министром Вилијамом Хејгом и да сматра да је сигурно да, ако се све уради следеће недеље одмах започети и процедура у немачком Бундестагу. Премијер је нагласио да од Немачке не очекује нове услове за добијање датума.
– Било их је довољно, а ја очекујем искључиво посете које ће представљати охрабрење – рекао је Дачић након састанка са председником Социјалистичке партије Републике Српске Петром Ђокићем.
ИЗБОРИ
Крстимир Пантић наглашава да једино где Влада Србије нема могућност да реализује договор из Брисела јесте питање учешћа Срба на локалним изборима.
– Уколико би народ одлучио да бојкотује изборе, а на таквим изборима узму учешће неке локалне странке и удружења грађана иначе блиски СЛС-у Слободана Петровића, дошли бисмо у ситуацију да међународна заједница призна такве изборе а изабрани представници не би имали више од 0,5 до 1,0 одсто подршке гласача. То би створило озбиљан безбедносни проблем јер такве локалне самоуправе не би имале подршку грађана и биле би нелегитимне – поручује Пантић.
