Pročitaj mi članak
Да ли је на помолу ново удруживање држава бивше Југославије и ко би имао користи од таквог пројекта. Ако је уједињавање балканских народа добро, зашто су САД и ЕУ разбиле СФРЈ.
(Новости, карикатура Тошо Борковић)
Озбиљна економска криза у Европи и нове политичке реалности у региону све више подстичу идеју о новим интеграцијама држава насталих распадом СФРЈ. Тако се, двадесетак година од крвавог разлаза некадашње браће, све чешће помиње формирање Југосфере – неки то називају и „балкански Бенелукс“ – у чији би састав ушле уситњене и исцепкане чланице бивше Југославије.
Тврди се да та идеја није страна ни европским центрима моћи, али ни неким регионалним лидерима. Аналитичари и историчари подсећају да се одмах по распаду Југославије размишљало о фомирању Еврославије у којој би се окупиле балканске државе. Након 2000. године када је дошло до обнове односа у региону, почело је да се помиње формирање Југосфере. Иако у Бриселу нерадо говоре о томе, свесни су да би лакше и јефтиније изашли на крај са целим Балканом ако би био уједињен.Коме би ишла наруку обнова југословенског простора, који су економски и политички разлози за такав пројекат? Ко би од њега имао интерес, шта би он значио за балканске народе, а пре свега за Србију?
Историчари сматрају да такво уједињење суштински значи обесправљивање Србије.
– Овде се ради о политичком укрупњавању региона, који је прво уситњен како би српска нација била подељена и обесправљена, а ово „уједињавање“ треба да послужи да буде обесправљена и српска држава, колико год мала она била – каже за „Новости“ историчар Чедомир Антић.
Он оцењује да замисао да бивша Југославија буде у извесној мери обновљена представља суштински лошу намеру појединих немачких и британских политичара и интелектуалаца према народима Балкана.
Израз Југосфера прво је употребио Тим Џуда, новинар „Економиста“, 2009. године. Израз се користи за територије некадашње СФРЈ, односно данашњих држава које су до 1991. биле њен саставни дио. То су: Словенија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора и Македонија. Помиње се и Косово о коме се воде преговори у Бриселу.
– Ако је Југославија била добра, зашто онда ЕУ и САД нису помогле њену демократизацију и модернизацију? Зашто су помогле и озваничиле њено уништење – пита Антић.
– Стварање независних држава на овим просторима подразумева успоставу елементарне равноправности. Словенија и Хрватска су признате као независне и унитарне, примљене у ЕУ, пружена им је помоћ у обесправљивању мањина, Македонија и БиХ су силом одржане као независне државе, Србији је отето Косово, наметнута АП Војводина и сада још, уместо да ступи у ЕУ као независна држава, треба да буде у некаквој заједници са Загребом. Реч је о цинизму, лицемерју, а можда и шовинизму појединих европских политичара.
Да је обнова ексјугословенског простора тешко замислива, али ипак могућа, сматра историчар Драган Петровић.
– Хипотетички то је могуће, нарочито ако би иза сличног пројекта стајале неке велике силе – каже Петровић за наш лист.
Позивајући се на историјске чињенице, наш саговорник наглашава да је читавог постојања Југославије, практично свака значајна промена у њој, током седам деценија, била усмерена на јачање позиција несрпских фактора и слабљење српског фактора. Чињенице говоре следеће:
– Од формирања Југославије 1918. и Видовданског устава, свака следећа измена у земљи била је у корист хрватског фактора све до краја осамдесетих. Споразум Цветковић-Мачек проширио је хрватске земље, потом следе границе федеративних република и нове нације 1945, измена границе Космета 1959, постепено јачање покрајина, а и самих република, посебно од 1974, промовисање муслиманске нације почетком седамдесетих…
Као једну од „новина“ у будућој Југосфери, неки аналитичари помињу и Загреб као њен центар, уместо Београда, који је био престоница претходне две Југославије. Самим тим и немачки утицај био би пресудан.
Драган Петровић наводи да се и у позној Аустро-Угарској сасвим озбиљно приступило планирању пројекта тријализма који подразумева да се, поред Беча и Будимпеште, као трећи центар успостави евентуално – Загреб.
– Пројекат је подразумевао да се југословенске земље под монархијом групишу и окупе око Загреба – подсећа наш саговорник.
Чедомир Антић сматра да Немачка нема потребу да повећава свој утицај, а ако би то чинила ушла би у сукоб са јачим партнерима, то јест Америком, и потребним партнерима – Француском – бар када је реч о енергетици.
Предраг Симић, професор на Факултету политичких наука, сматра да ће балкански Бенелукс – заједничко царинско тржиште – бити неопходан.
– У Хрватској помињање Југославије више нема тако негативан одјек као пре. И у Словенији показују знаке велике исцрпљености, а одлука да уђу у ЕУ много их је коштала. Оно што је југословенске државе историјски спајало, спаја их и сада. Оне би требало да се окупе по угледу на Бенелукс или нордијске државе које једна другу помажу – каже Симић за „Новости“.
А да ли ће економија бити та која ће ујединити регион и хоће ли прагматични економски, више него политички, разлози приволети балканске државе на сарадњу?
Чедомир Антић сматра да би ваљало размислити о повезивању са пријатељским државама, пре свега са БиХ, која је и српска држава, Црном Гором (када буде демократизована, а српском народу призната равноправност), Македонијом, Бугарском, Румунијом и Грчком.
Чедомир Антић сматра да не постоје рационални прагматични разлози за Југосферу, и каже:
– Србија је већ у ЦЕФТА, то је довољно кад је реч о економији.
И економиста Дејан Мировић оцењује да нема убедљивог економског разлога за формирање Југосфере:
– Хрватска као члан ЕУ и царинске уније формиране унутар те организације неће отворити тржиште за српске производе. Напротив, биће још затвореније него до сада од 1. јула 2013. када уђе у Унију. ССП који се примењује у Србији већ сваке године наноси неколико стотина милиона евра штете српском буџету а губици могу бити само јож тежи.
Мировић не види разлога да једна мања држава попут Хрватске, са огромним спољним дугом од око 70 милијарди долара и пропалом бродоградњом и индустријом, буде узор и вођа Србији.
– Ако већ треба водити економски штетне преговоре о ЕУ, нека у Београду наставе да разговарају са Бриселом а не са трећеразредном новом чланицом ЕУ – поручује Мировић.
Када је реч о политичким разлозима за формирање Југосфере, Мировић види само један:
– То је даље понижавање Србије у склопу немачког агресивног и примитивног историјског ревизонизма у којем је Хрватска по инерцији увек другоразредни инструмент и извођач радова.
Прошле године пажњу је изазавала идеја да Албанија, Косово, Црна Гора и Македонија удруже снаге и створе структуре сарадње сличне Бенелуксу са циљем да побољшају политичке и економске односе и убрзају пут у ЕУ. Текст у коме је обелодањена ова идеја објављен је у „ЕУ обзерверу“,из пера Гантера Фекингера, Аустралијанца који живи у Албанији, и Екрема Краснићија, Албанца који живи у Бриселу.
У тексту се истиче да би оваква структура „дала нови подстицај припремама за чланство у ЕУ и помогла овим земљама да буду конкурентне европској економији када приступе ЕУ“.
Наводи се и да би приоритет нове структуре требало да буду трговина и либерализација царина, борба против организованог криминала, развој региона, инфраструктура и развој регионалног финансијског тржишта.
Идеја је, међутим, наишла на оштре критике, јер се сматра да би то било прављење Велике Албаније на мала врата.
