Прочитај ми чланак
Председник Србије Томислав Николић доделио је прошле године 62 одликовања појединцима и институцијама из земље и иностранства, што је укупно 85 од када је изабран за шефа државе, показују подаци из Службе за сарадњу с медијима председника Републике.
Имајући у виду да је Министарство одбране два пута одликовано „за ревносну службу“ у 2012. години, када је додељено укупно 170 појединачних мањих медаља, то је укупно 253 ордена за годину и по дана. У кабинету председника, међутим, кажу да још немају план о овој години, односно о томе ко ће бити следећи добитник неког од званичних ордења.
На списку овогодишњих добитника ордења од председника Србије налази се укупно 17 шефова држава, махом бивших социјалистичких и комунистичких земаља. Реч је о председницима Словачке, Кипра, Грчке, Румуније, Руске Федерације, Молдавије, Таџикистана, Азербејџана, Белорусије, Јерменије, Грузије, Казахстана, Туркменистана, Украјине, Узбекистана, Киргизије, а постхумно је одликован и председник Венецуеле Уго Чавез. Једини високи званичник неке од западноевропских земаља којег је Николић „частио“ је премијер Шпаније Маријано Рахој.
Међу одликованима су и руски режисер Никита Михалков, пензионисани амерички генерал Ремзи Кларк, министар спољних послова Русије Сергеј Шојгу, председник Управног одбора Фонда Б92 Веран Матић, као и бројни књижевници, између осталих Петер Хандке, Харолд Пинтер, Пер Јакобсен, Патрик Бесон… Председник Николић одликовао је до сада и Народну библиотеку Србије, Основну школу „Лазар Саватић“, Прво београдско певачко друштво, Историјски музеј и Институт за физику. Политички аналитичар Драгомир Анђелковић истиче , када је реч о избору председника држава за доделу одликовања, да се води рачуна о томе да ли су званичници из земаља које су признале независност Косова или не.
„Када би одликовао некога из државе која је признала Косово, то би био озбиљан ударац за Србију. Мислим да избор одликованих председника држава нема никакве идеолошке призвуке, већ то одражава само однос према томе какву политику воде према Космету. Многе од тих земаља су и активно лобирале међу другим земљама да не признају Косово. У сваком случају, било би ненормално да се одликују званичници из држава које признају самопроглашену независност КиМ“, напомиње Анђелковић.
Професор Факултета политичких наука Вукашин Павловић, с друге стране, наводи да „мисли као и један већи део јавности“, односно да додела највиших државних одликовања треба да буде рестриктивнија и избалансиранија.
„Не треба да постоје ограничења, већ треба да буду покривени сви региони света. Јесте да је аутономно право председника Републике да одлучује коме ће доделити ордење, али треба водити рачуна о општим начелима спољне политике Србије“, напомиње Павловић.
