Прочитај ми чланакПредстојећи председнички избори су од суштинског значаја за актуелног премијера Aлександра Вучића, и вероватно један од кључних разлога зашто је Србија на нову владу чекала скоро четири месец, оцењује Бобан Стојановић са Факултета политичких наука у тексту објављеном на престижном сајту "Ко управља ЕУ" (Who Governs EU) британског Универзитета Нотингам.
Стојановић у том тексту анализира који су могући да се догоде у изборној години:
Сценарио 1:
Председнички и градски избори на којима ће Никола Селаковић бити председнички кандидат СНС.
Сценарио 2:
Председнички и градски избори где ће Вучић бити председнички кандидат. Aко победи, Селаковић ће бити нови премијер (Вучић подноси оставку на место премијера, а парламент бира Селаковића).
Сценарио 3:
Председнички и градски избори где је Вучић председнички кандидат, а Селаковић кандидат за градоначелника. У овом случају Вучић би на премијерско место поставио некога ко није партијски кадар, или некога из странке у кога има поверења.
Сценарио 4:
Председнички, градски и ванредни парламентарни избори на којима ће Вучић бити председнички кандидат и носилац изборне листе СНС, а Селаковић кандидат за градоначелника.
Сценарио 5:
Председнички, градски и ванредни парламентарни избори на којима Вучић неће бити председнички кандидат, али хоће Селаковић или неко други. Вучић ће бити носилац листе СНС. На тај начин, са парламентарним изборима, Вучић ће покушати да повећа резултат председничког кандидата СНС.
Сценарио 6:
Председнички и градски избори (или само председнички) на којима ни Вучић ни Селаковић неће бити председнички кандидати. Кандидат ће бити неко други или веома могуће актуелни председник Србије Томислав Николић. У том случају, Вучић ће се суочити са многим унутарстраначким проблемима ако кандидат СНС не победи на председничким изборима.
Председнички избори би могли да га “натерају” да лично уђе у председничку трку наредне године, промени састав владе, али и актуелно градског руководство на челу са Синишом Малим, такође кадром СНС-а,
Са друге стране, они би могли да буду и прилика да се на политичку сцену врате стари кадрови, само на новим функцијама, попут сада већ бившег министра правде Николе Селаковића који би могао бити нови први човек престонице, а можда чак и премијер.
Озбиљни проблеми потресају Београд
Стојановић, млади докторант на ФПН, инаће политички коментатор водећих светских медија, истиче да је кључни разлог зашто се толико чекало на нову владу управо потенцијални утицај на председничке изборе 2017. године, али и проблеми у Београду кога потресају озбиљни скандали.
Челни људи престонице, по сведочењу Вучића, организовали су ноћно рушење приватне имовине на простору предвиђеном за изградњу Београда на води. Ту су људи везивани и лишавани слободе, полиција није реаговала, а Тужилаштво још није поднело кривичне пријаве. Било је и неколико масовних протеста против градских власти
Заједно председнички и градски избори?
Због свега овога, пише он, не би било изненађење да наредне године поред председничких буду одржани и градски избори, иако актуелна градска власт има мандат до 2018. године.
– За СНС би било катастрофа ако би градски избори били одржани независно од председничких. Са друге стране, актуелни председник Србије и бивши лидер СНС Томислав Николић изгубио је подршку у странци и међу грађанима, због чега су очекивања да он неће бити кандидат напредњака на председничким изборима, јер постоји реална шанса да их изгуби – пише у тексту.
Вучић као Тадић
Према истраживању јавног мнења из јула ове године, само два одсто грађана би гласало за Николића, а убедљива Већина за Вучића. Зато би он, пише Стојановић, морао о себи да размишља као о кандидату за председника.
Такође, како наводи, иако председник по Уставу нема велика овлашћења, он је једини кога грађани бирају директно. Aко би то био случај са Вучићем, он не би имао проблем да са ове функције заправо води политику јер би кроз ту подршку и утицај у странци могао да контролише и посланике и изабраног премијера и министре.
Слично је, пише у тексту, радио бивши председник Србије Борис Тадић у свом другом мандату (2008 до 2012).
– Он има проблем јер у странци нема довољно јаког и препознатљивог кандидата за председника осим себе самог. Такође, Вучић је и реалан и свестан тога да не сме да се догоди да кандидат СНС изгуби председничке изборе – наводи се у тексту, уз опаску за да за њега смислу моћи и утицаја на политику, нема отежавајућих околности ако би са позиције премијера дошао на председничку функцију.
Селаковић може све
Стојановић наводи и да је по објављивању састава нове владе најупечатљивије било то што у њој нема места за сада већ бившег министра правде Николу Селаковића, једног од Вучићевих најближих сарадника и човека од поверења.
Зато не би било изненађење да се управо Селаковић нађе на некој од водећих политичких функција у земљи, од председничке, преко премијерске, до места градоначелника главног града.
– Политички живот у Србији ће у наредном периоду бити врло турбулентан. Расплет можемо очекивати у наредних 10 месеци, и могуће је да ћемо осим председничких, изаћи и на градске и евентуално још једне ванредне парламентарне изборе – закључак је текста.
