Pročitaj mi članak

PREDRAG POPOVIĆ Izborna kvaka 22 ili Vučićevi Trojanski i ostali konji u opoziciji

0

Većina građana protiv Vučićevog kartela, ali to ne garantuje njegov pad sa vlasti. Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije na beogradskim izborima neće osvojiti više od 40 odsto glasova. Na republičkom nivou, ta koalicija ima šanse za bolji rezultat, možda i dovoljan za opstanak na vlasti. Ipak, nezavisno od volje građana, Vučićev kartel i njegovi opozicioni sateliti neće dozvoliti da dođe do promene vlasti, a kamoli štetočinskog sistema.

Srbija je stigla do ruba provalije, a sad je korak dalje, zajedničkim snagama, guraju Vučić i njegovi abonenti iz građanske i patriotske frakcije. Opozicioni lideri i na ovim izborima gledaju samo svoje lične i stranačke interese, stalo im je da osvoje što više poslaničkih i odborničkih mandata, ali ne i da preuzmu vlast i zaustave uništavanje države i naroda, ako za to već nije kasno. Uzroke i posledice izbornih manipulacija analizira zamenik glavnog i odgovornog urednika Magazina Tabloid Predrag Popović, bivši urednik u Dnevnom telegrafu, Nacionalu i Pravdi, nekada blizak Vučićev saradnik i prijatelj.

Aleksandar Vučić je izgubio vlast, ali nema ko da je uzme. Nema jer se Vučić pobrinuo za to. Na vreme je, odmah po usponu na vlast, formatirao opoziciju kakva mu je bila potrebna, koja i kad bi htela ne bi mogla da ga obori s vlasti.

Svestan skromnih kapaciteta vlastite inteligencije, Vučić je pozicije na političkoj sceni gradio u skladu sa svojim karakterom. U stranci i državnoj upravi okružio se sebi nalikim huljama, agresivnim i primitivnim, spremnim na sve samo da bi ostvarili svoje snove, svedene na devizu – u se, na se i poda se. Isti princip je primenio prilikom kreiranja većine opozicionih stranaka i pokreta. Posledice su katastrofalne: u najtežem trenutku po državu i narod na vlasti se nalazi mentalno poremećeni diktator, kome se kao konkurenti predstavljaju jedan tajkun i čopor nesposobnih diletanata opšte prakse, uz koje kaska grupa ozbiljnih ljudi, koji su svesni opasnosti koja se nadvila nad Srbijom, ali nemaju uticaja i moći da promene odnose u opozicionoj bari, a kamoli na celoj političkoj sceni.

U takvim okolnostima Vučić je ušao u najvažniju izbornu trku. Za razliku od normalnih političara, on se ne bori za vlast, nego za slobodu, za svoju ludu glavu. Zato je u kampanju uključio sve što je mogao.

Zahvaljujući IPSOS-u i ostalim agencijama, koje sprovode istraživanje raspoloženja glasača, Vučić je svestan pada ličnog, stranačkog i koalicionog rejtinga. Vladajuća većina u Beogradu, Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije, na decembarskim izborima neće moći da dobaci ni do 40 odsto glasova. Da bi smanjio taj minus, Vučić je osmislio prevaru kakva do sada nije zabeležena u srpskoj, verovatno ni u svetskoj praksi. Stranačkim poslušnicima s lokala naredio je da obore svoju vlast u 60 opština, kako bi i tamo bili održani izbori zajedno s vanrednim beogradskim i parlamentarnim. Odbori Srpske napredne stranke u opštinama u kojima nisu raspisani lokalni izbori dobili su kvote, koje moraju da popune članovima i aktivistima koji će biti „pozajmljeni“ za glasanje u Beogradu. Na proleće, na redovnim lokalnim izborima, koji će se održati u drugih 60 opština, biće vraćeno glasačko krdo. U poslednjih mesec dana u Beogradu je prijavljeno i oko 18000 glasača iz Bosne i Hercegovine, među kojima ima više onih ih Federacije, nego iz Republike Srpske. To je potvrdila i Zorana Mihajlović, bivša potpredsednica Srpska napredna stranka i Vlade Srbije, koja je na konfereciji za medije svog novoosnovanog pokreta „Uvek za Srbiju“ pokazala spiskove svežih „Beograđana“. Očekuje se i priliv iste vrste birača iz Crne Gore i sa Kosova i Metohije.

Vučić zna da mu to nije dovoljno. Opstanak Srpska napredne stranke na vlasti u Beogradu zavisiće od opozicionih satelita. Postoje dve opcije, koje mogu da dovedu do takvog ishoda. Prva se zasniva na javnoj trgovini. Ako naprednjačkoj koaliciji bude nedostajlo samo nekoliko odbornika za formiranje većine u Gradskoj skupštini, tu su zavetnici i dverjani, a možda i poneko iz patriotskog saveza Nove Demokratske stranke Srbije i Pokreta za obnovu kraljevine. Ako to ne bude izvodljivo, Vučić je spreman da izazove krizu vlasti u glavnom gradu, pa da izbore ponovi na proleće. Iako će Beograđani većinski da glasaju protiv Srpska napredna stranka, šanse da se formira nova vlast svedene su na puku teoriju. Bez obzira na rezultat koji ostvari najjača opoziciona grupacija, tj. lista „Srbija protiv nasilja“, Vučićeve „patrijote“ neće smeti da s njom formiraju vladajuću većinu. Baš kao što nisu smeli ni da naprave zajedničku listu desnih, odnosno nacionalnih stranaka i pokreta, lideri Zavetnika, Dveri i Nove Demokratske stranke Srbije plasiraće neki besmislen izgovor, razmeniti nekoliko žaoka i nastaviti po starom, sve u interesu zajedničkog gospodara.

Naravno, Vučić ne računa samo na „pampur patriote“. Po običaju, kao u nekoliko prethodnih izbornih kampanja, njegov glavni adut je Dragan Đilas. Bez namere da menja strategiju, taktiku i igrače, Vučić je i ovu kampanju kreirao u stilu koji mu je prošle godine obezbedio pobedu na svim nivoima, na predsedničkim, republičkim i beogradskim izborima. Opet je status lidera opozicije i najozbiljnijeg protivnika pripisao Draganu Đilasu. Po istoj matrici, naprednjački funkcioneri i prateći mediji vrte staru mantru o pljačkama bivše vlasti, o 619 miliona evra, porodičnom nasilju i ostalim nepočinstvima, kojima pokušavaju sa glasačima iz memorije izbrišu periode Đilasove saradnje s Vučićem. U naprednjačkom horu sada je solističku ulogu dobio Dejan Bulatović, dojučerašnji Đilasov saradnik i potpredsednik Stranke slobode i pravde.

Pred prošlogodišnje izbore zajedno su (Đilas, Bulatović, Tepićka i Borko Stefanović) potpisali „Plan za dan posle“, kojim su ličnom imovinom garantovali da će u roku od šest meseci po dolasku na vlast v“ratiti u Srbiju slobodu, pravdu i dobar život“. Dan posle izbora, Đilas je prestao da bude žuti lopov i tajkun, pa je, u ulozi „gospodina“ overio naprednjačku krađu glasova i Vučića proglasio za „legitimno izabranog predsednika svih građana“. I Bulatović je imao svoj plan za dan posle, koji je takođe uključivao jednog od braće Vučić i promenu imovinskog statusa. Bulatović je napustio Stranku slobode i pravde, za sva zla ovog sveta okrivio prvo Mariniku Tepić, potom i svog „prijatelja“ Đilasa, da bi se sada našao pri vrhu naprednjačke izborne liste.

– Ja nosim najveću odgovornost za to što je Dejan Bulatović bio potpredsednik Stranke slobode i pravde. Gledao sam njegovu biografiju kroz slučaj kada je, tokom protesta, nosio lutku s Miloševićevim likom, posle čega je preživeo masakriranje. Posle Petog oktobra je ušao u sukob sa Legijom, pa je otišao u Francusku i dobio azil. Kada je Bulatović izašao iz Stranke slobode i pravde, izdali smo saopštenje u kome smo rekli da on napada Mariniku Tepić na isti način na koji je napadaju naprednjaci. Danas se pokazuje da smo bili u pravu. Dejan Bulatović je pričao drugim kolegama iz Poslaničkog kluba da je od Andreja Vučića dobio 350000 evra da bi prešao kod njih i radio ovo što radi. Čak je jednom kolegi nudio 300000 evra da pođe zajedno s njim. I njemu je nudio sastanak sa Andrejem Vučićem. Ne znam da li je Bulatović lagao, da li je ikada video Andreja Vučića i da li je dobio te pare, ali vidim da se njegova finansijska situacija poboljšala. Možda se Bulatović nekada zaista video sa Andrejem Vučić, ali ne verujem da se sada viđaju, pošto se Andrej Vučić sada viđa sa Lukom Bojovićem, rekao je Đilas, nakon što je podneo tužbu protiv Bulatovića zbog tvrdnji da je dve hiljade dvadeset i prve godine, u jeku afere „Mauricijus“, spakovao torbu i pripremio se za bekstvo iz Srbije, uplašen da će biti uhapšen i zatvoren.

Vučići godinama kupuju svakoga ko je na prodaju, od Mikija Manojlovića i Laze Ristovskog do Kene Milojičića ili Tijane Ajfon. Pokazalo se da je Bulatović vrlo korisna investicija. On najžešće i najupornije gruva po Đilasu i Tepićki. Iako to njima pomaže da se predstave kao pravi opozicionari, ipak ih nervira. Kako i ne bi kad Bulatović ne bira reči. Đilasa predstavlja kao siledžiju, koji brutalno tuče ljude i pse, laže i vara.

– Đilas je rekao da sam uzeo 350000 evra od Andreja i da sam drugom poslaniku nudio 300000 evra. Šta to znači? Da sam dobio 750000 evra ili da sam uzeo samo 50000, a drugome dao 300000 evra. Đilas se toliko srozao tom izjavom… Rekao je i da se Andrej sada viđa sa Lukom Bojovićem. To je suština, to je napad na porodicu Vučić, a nije časno napadati nečiju porodicu, to se ne radi – izjavio je Bulatović, dokazavši da je pravi naprednjak: čim neko kritikuje braću Vučić, taj napada porodicu.

Pritom, Bulatović je dokazao i talenat za naprednjačku matematiku: 350000 plus 300000, to je 750000. Tako računa i kritiku na račun Marinike Tepić. Nije mu dosta što je optužuje za spletkarenje u stranci, nego dodaje i siledžijsko ponašanje.

– Ja sam imao nekoliko seksističkih napada od strane Marinike Tepić, ali sam ih odbio. Znam prave vrednosti. Radio sam u Diznilendu, tamo sam video prelepe stvari. Onda vidite jednu Mariniku Tepić, koja se služi lažima i manipulacijama. Ona nasrće, žena… Pitajte Nenada Čanka, on ima iskustvo te vrste sa njom – rekao je Bulatović Milomiru Mariću, koji mu je čestitao što je odoleo „Mariniki i njenoj vlaškoj magiji“.

Za publiku nije ni bitno da li ima istine u optužbama koje razmenjuju Đilas i Bulatović, važan je utisak da Bulatović, po Vučićevom nalogu, gruva po Đilasu jer je on lider opozicije. Za razliku od Bulatovića, normalni ljudi ne veruju u Đilasov opozicioni kredibilitet. Genezu Đilasove saradnje s Vučićem, kao i posledice koje ona ostavlja na srpskoj političkoj sceni, detaljno objašnjava novinar Srđan Škoro, predsednik pokreta „Pobuna naroda“.

– Dok se ne razbiju ta dva kartela, Vučićev i Đilasov, medijski i svaki drugi, neće biti bolje u Srbiji. Oni ne daju da izađemo na zelenu granu. Taman kad nešto krene da se dešava, oni nas povuku nazad. Koji su ovo bili protesti po redu koje su njih dvojica razbili? Nije lako sukobiti se s ta dva kartela, ali to ne znači da treba odustati. Odgovornost snose i ostali lideri opozicije. Posle svakih izbora, kao što je bilo i prošle godine, kad je Đilas otišao kod Vučića na kanabe, lideri ostalih opozicionih stranaka se žale na njega, kukaju što ih je prodao Vučiću. Onda opet, pred izbore, idu kod Đilasa, ljube mu ruke i da ne kažem šta još, moleći ga da ih okupi. Onda ih on okupi, a već se zna da će i posle ovih izbora da izbije svađa, razići će se, pa će pričati kako ih je Đilas zeznuo, nekoga za dva, nekoga za pet ili osam poslaničkih mesta. Zašto se ponašaju tako? Pa, zato što je njima dobro. Vlast ih proziva da su nešto krali, ali niko ih ne progoni, ne hapsi i zatvara, ne nose nanogice, žive lepo. Preko Đilasove liste dočepaće se parlamenta, tamo će imati izdržavanje, velike plate i po tri hiljade evra za stranku po glavi poslanika, plus razne kombinacije – rekao je nedavno Škoro u intervjuu Ju tjub kanalu Slavija Info.

Škoro ukazuje i na spornu kadriranje Đilasa, za koje tvrdi da nije slučajno toliko pogrešno i štetno po interese opozicije.

– Ne možemo da budemo taoci privatnog odnosa Dragana Đilasa i Marinike Tepić. Đilas ju je opet postavio za nosioca opozicione liste, a znamo da je na prošlim izborima osvojila samo 12,8 odsto glasova, a i tada su, kao i sada, pričali da će pobediti. Uz Mariniku Tepić sada je kao nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ postavljen i Miroslav Aleksić. Oni se ponašaju kao da smo svi zaboravili da je Tepić optuživala Aleksića da joj je psovao majku kad su se posvađali oko toga gde će ko da sedi u parlamentu. Aleksić je pred prošlogodišnje izbore govorio sve najgore o Đilasu kad je odredio da predsednički kandidat bude Zdravko Ponoš. Aleksiću ništa nije falilo kod Vuka Jeremića, niko ga nije ometao da vodi stranku kako hoće, ali on je umislio da je Zdravko Čolić, pa je otišao pod Đilasove skute. Razumljivo je što Đilas nije smeo sebe da promoviše u nosioca liste, pošto zna da je omrznut u narodu. U manjim mestima ljudi neće da dođu na opozicione skupove kad čuju da dolazi i on.

Ni u Beogradu ne stoji mnogo bolje. Za nosioca beogradske liste postavio je Milu Popović, predsednicu gradskog odbora Stranke slobode i pravde, koja je radila u opštini Stari grad dok je tamo bio Marko Bastać. Tamo je bila zadužena za prijem gostiju, kad neko dođe ona ga odvede u kancelariju, a sada hoće da vodi politiku grada. Kao, razume se u to. Đilas je kao kandidate za gradonačelnika Beograda istakao Vladimira Obradovića i Dobricu Veselinovića. Kad ih vidiš, jasno ti je da nemaju nikakvu harizmu, izgledaju tako njanjavo kao da su odrasli igrajući lastiš sa devojčicama u školskom dvorištu – kaže Srđan Škoro.

Za razliku od njega, koji kritikuje Đilasa jer takvim političkim i kadrovskim potezima omogućava opstanak Vučićevog kartela na vlasti, naprednjački poluinteligenti se opozicionim kandidatima rugaju s namerom da ih uvrede i ponize pred glasačima. U tome uspevaju, što i nije teško.

Ana Brnabić je na tviteru komentarisala Đilasove i ostale opozicione kadrove u svom stilu: „Da je Nenad Popović ostao ministar, ovaj (Vladimir Obradović) bi još bio pomoćnik/savetnik ministra. Da smo Ćuti dali dozvolu za mini hidroelektrane, on bi, sa Ratkom Ristićem, bio konsultant za MHE. Da je Dobrica umeo da peva, bio bi frontmen „Cokula“. Da nismo spustili cenzus na 3% Lazović bi i dalje bio nezaposlen.“ Teško je priznati, ali Brnabićka je dobrim delom u pravu.

Vladimir Obradović je sarađivao sa Nenadom Popovićem, dok je bio na funkciji ministra bez portfelja, zaduženog za saradnju sa Rusijom. Obradović je tada bio dobar za Brnabićku. Kad je prešao u Đilasov tabor, promenio se, više ne valja. Do takve procene doći će i glasači, kojima niko neće moći da objasni transformaciju čoveka koji je juče, kao ekspert, radio na zajedničkim projektima Srbije i Rusije, a sada traži da Srbija hitno uvede sankcije Rusiji zbog „agresije na Ukrajinu“.

Dobrici Veselinoviću, nesuđenom frontmenu VIS „Cokule“, najbolje govori on sam. U predizborni spot je ubacio snimak kako, sa svoje tri ili četiri godine, slaže lego kocke. To je, verovatno, bio poslednji poslovni angažman koji je imao pre ulaska u politiku. Doduše, Dobrica u radnoj karijeri navodi i da je bio koordinator ekološke akcije „Nemoj kesu, uzmi ceger“. Kakav je, ne bi bilo čudno da je zaista, kao što Škoro pretpostavlja, Dobrica s devojčicama preskakao lastiš. Uslovljen viškom estrogena i metastazirane levičarske potrebe da zaštitu ljudskih prava praktikuju insistiranjem na promociji LGBT zajednice, Veselinović insisitra da na gradskim ustanovama budu istaknute zastave duginih boja. S obzirom da je poznat Đilasov stav po tom pitanju (dok je bio gradonačelnik nije dozvoljavao održavanje gej parade, zbog čega je i dobio nadimak Đitler), moguće je da ni on ne glasa za svoju izbornu listu.

Na Đilasovoj listi se nalaze i drugi neobični primerci: Aleksandar Jovanović Ćuta, „poslanik sa dva promila“; ragbista i sindikalac Željko Veselinović, koji, suprotno svim zakonima fizike i morala, ima sposobnost da svoj dvometraški gabarit pred Đilasom sabije u mrvicu; Pavle Grbović, koji pozivnice u američkoj ambasadi i na izbornoj listi obezbeđuje parolama u kojima tvrdi da njegova generacija nema veze s Kosovom, pa ono može da bude albansko ili čije god…

Kao što Vučiću ne smetaju razne Kebare, Pajkići, Staše iz lifta, Bakareci i slična bića, tako ni Đilasu nije problem da kandiduje takve pojave. Ionako o svemu na političkoj sceni odlučuju samo Vučić i Đilas, dakle samo Vučić. U Vučićevim rukama su nož i pogača, ali i Milica Zavetnica, Boško Obradović, Miloš Jovanović, Vojislav Šešelj i mnogi njima slični.

Vučić je svojim „pampur patriotama“ pred ove izbore dao dva zadatka. Prvi, da idu u nekoliko kolona i, drugi, još važniji – da se distanciraju od Narodne stranke Vuka Jeremića. „Patriote“ su oba zadatka uspešno obavili. Posle dvomesečnog manevrisanja, na inicijativu intelektualnih autoriteta Mila Lompara, Matije Bećkovića i Miloša Kovića održan je finalni sastanak na kome je trebalo da se Dveri, Zavetnici, Nova Demokratska stranka Srbije, POKS i Narodna stranka dogovore o zajedničkoj izbornoj listi. Sudbinu „državotvorne“ opozicije prelomio je Stefan Stamenkovski, koji je odbacio mogućnost saradnje sa svima, osim sa Dverima. Umesto da svi ostali odbace Zavetnike i naprave predizbornu koaliciju, „patriote“ su se razišle svak svojim putem. Naravno, lako bi se dogovorili o zajedničkoj listi kad bi to gospodar Vučić dozvolio. Ovako, ispalo je da o ujedinjenju nacionalnih stranaka odlučuje muž Milice Đurđević., koga režimski mediji predstavljaju kao „stvarnog ideologa, vođu i finansijera Zavetnika“.

– Stamenkovski je imetak sticao u poslovnoj saradnji sa bliskim prijateljem, koji je kao član reketaške bande Kristijana Golubovića bio osuđen na godinu robije, Nikolom Drčom, zvanim Ruža. Specijalni sud ih je osudio na kazne zatvora zbog krivičnih dela iznude, iznude u pokušaju i neovlašćenog držanja vatrenog oružja. U tom postupku Kristijan je proglašen vođom kriminalne grupe, dok je Drča bio njegov poslušni vojnik zajedno sa još trojicom okrivljenih. Drča više nije osuđeni robijaš, nego „ugledni biznismen“ koji ulazi u partnerstvo sa Stamenkovskim otprilike baš u ono vreme kad je stvarnom vođi Zavetnika krenulo i u biznisu i u politici. Te dve hiljade i dvadesete godine Drča i Stefan Stamenkovski zajedno osnivaju firmu „Maniste Group“, u kojoj Stamenkovski najpre ima udeo u vlasništvu od 35 odsto, da bi je dogodine povećao na 50 odsto kapitala. Reč je o firmi koja se bavi proizvodnjom metalnih vrata i prozora i koja je za dve godine procvetala, odnosno uvećala svoje poslovne prihode čak 15 puta. Prema podacima Agencije za privredne registre, poslovni prihodi „Manista Group“ su sa 12744000 dinara u dve hiljade i dvadesete godini skočili na čak 188393000 dinara u dve hiljade i dvadeset i drugoj godini – navodi se u tekstu koji je objavio Blic.

Stefan Stamenkovski, koga u javnosti opisuju kao kockara i narkomana, zarađuje stotine hiljada evra. Moraće još dugo i vredno da zgrće pare da bi stigao do cifre od 619 miliona, ali već je stekao imidž trojanskog konja, koji ima njegov građanistički pandan Dragan Đilas.

– Dragan Đilas ima ulogu Vučićevog trojanskog konja koji izaziva razdor među opozicionim strankama i već neko vreme ih slabi – navodi se u dokumentru evropske obaveštajne službe u koji je imala uvid redakcija Radio Slobodne Evrope.

U tom dokumentu su analizarani dalji koraci, koje bi Aleksandar Vučić mogao preduzeti povodom uvođenja sankcija Rusije i potpunog zaokreta prema Zapadu. Evropski obaveštajci su zaključili da Vučić namerava da to sprovede uz pomoć Srpske pravoslavne crkve i Stranke slobode i pravde. Iako je Stranka slobode i pravde odmah demantovala tvrdnje da Đilas ima ulogu u Vučićevoj ergeli, sve što se dešavalo posle objavljivanja tog izveštaja ide u tom smeru. Đilas je proklamovao politiku „pravac Evropa“, koji podrazumeva usklađivanje spoljne politike Srbije i Evropske unije, dakle uvođenje sankcija Rusiji. Pre nekoliko dana to je, kao osnovni orijentir sledeće vladajuće garniture, obznanio ministar Goran Vesić, Vučićev čovek od poverenja: „Srbija je spremna da učestvuje u obnovi Ukrajine. Vlada Srbije osuđuje agresiju Rusije na Ukrajinu i potpuno podržava njen teritorijalni integritet i njenu celovitost.“

Vučić je odnosom prema Kosovu i Metohiji, rasprodajom javnih resursa Srbije, prezaduživanjem i na još sto načina dokazao da ima ulogu trojanskog konja Zapada. U istom stilu, Vučić je na domaću političku scenu instalirao svoje trojanske konje, koji ržu po njegovim notama i galopiraju u smeru koji im on odredi. Sudbinu Srbije određuju mustanzi, čijim ularima se upravlja iz Vašingtona i Brisela. Dok oni ne budu ukroćeni neće biti nade u mogućnost promena i normalnog života.

Ivica na ivici

Strogo kontrolisani naprednjački mediji vode prljavu kampanju protiv Vučićevog najvažnijeg koalicionog ortaka Ivice Dačića.

Prvi medijski udar je usmeren ka najlakšoj meti, ka Dušanu Bajatoviću, direktoru Srbijagasa, za koga je objavljeno da na tajnom računu u Singapuru ima 120 miliona evra. Drugi udar je pogodio bivšeg Dačićevog zeta i narodnog poslanika Igora Braunovića, za koga se tvrdi da je opljačkao Srbijašume i novac oprao izgradnjom „Monte Karla na Drini“. Treći i najozbiljniji napad pogodio je Dačićevog koalicionog partnera Dragana Markovića Palmu, kome je zapaljen Akva park u Jagodini.

U ovom trenutku ni Dačić ne može da proceni da li ga Vučić napada s namerom da mu samo obori cenu ili da ga zaista izbaci iz vlasti. Moguće su obe opcije. Prva je u skladu s Vučićevim karakterom, koji svima podmeće nogu. Druga upućuje na rešenost Vučića da sledeću vladajuću većinu pravi sa Đilasom.

Kad je teško – Đilas

U Srbiji je ustalo zemaljsko roblje, prezreni i gladni. U borbi za golu egistenciju, poštari su počeli štrajk, što su najavili i medicinski radnici, a opljačkani i prevareni poljoprivrednici blokiraju puteve širom države. Štrajk su najavili i zaposleni u beogradskim vrtićima.

Suočen s tim problemima, koje mu, u jeku izborne kampanje, prave žrtve njegovih prevara, Vučić je u pomoć pozvao ortaka Đilasa. Vladimir Obradović, Đilasov kandidat za gradonačelnika Beograda, uputio je molbu Savezu udruženja predškolskih ustanova da odlože štrajk. Obradović se javno pohvalio uspešnom agitacijom u interesu režima. Ojađeni radnici u beogradskim predškolskim ustanovama su pristali da čekaju da na vrbi rodi grožđe.