Прочитај ми чланак
(Александар Бећић)
Што се мене тиче, господо из власти, ви сте криви за сваки изгубљени живот овог пролећа у поплавама Србије. Није ово, да се одмах на почетку разумемо – странчарење. Ово је само слагање коцкица. А ове коцкице су застрашујуће.Да није било добровољаца, полицајаца и војника, да није било спасилаца са стране, ова земља би данас имала хиљаде мртвих. У то сам готово сигуран. Али ми није јасно када ћемо се, као држава, опаметити?
Знате ли који се градови бране у Србији?
Београд. Обреновац (београдска општина). Сремска Митровица. Шабац. И да не буде забуне, морају се бранити. Због свих наших људи тамо. Због све деце. Али… Чини ми се да је ово – увод у диктатуру. А ево и зашто.
СВЕ ПРЕЋУТАНЕ ТРАГЕДИЈЕ
Да ли сте чули како је и колико страдао Крупањ?
Нисте. Захваљујући интернету могли сте да видите рецимо овај снимак.
То је снимак Крупња пре два дана. Јутрос на кратко се, на „великим“ порталима могао видети снимак РТВ Маршкоји приказује сукоб грађана и полиције приликом посете Николе Селаковића, који се после свих ових дана сетио да дође до овог разореног места. Снимак је, наравно, склоњен. Због ауторских права? Ко зна. Ево снимка:
Да не заборавим: у Крупњу СНС није на власти.
Биће после ових поплава, јер је председник Николић већ рекао како штаб у то граду „није дорастао ситуацији“… Председниче, шта си чекао – понедељак да људима помогнеш?
Да ли сте чули како је и колико страдао Параћин? То је онај град где је некад била фабрика стакла. То је онај град који је нама – мало старијима био омиљен због фабрике жвакаћих гума. Параћин је првог дана поплава задесило ово:
Ни других дана није било ништа боље.
Да ли је тамо СНС на власти? Погађате: није. Помоћ у Параћин? Полако… Док установимо да та општина није одговорила како треба на ову пошаст. А установићемо. Док дође председник Томислав. Или министар Небојша. Или министар Никола. Или можда чак и Он.
А Свилајнац? Према речима репортера Ал Џазире, у овој општини Централне Србије је први налет поплава однео највише – после Обреновца. Помоћ? Хмммм… Власт? Не, није СНС. Снимак? Ево га:
Овако је изгледало кад је ситуација већ била боља!
Него – да се вратимо на власт… Где је полиција? Где су спасиоци? Где је паника за одбрану?
Нема…
Можемо ми овако да набрајамо колико хоћете. Снимака има – пун их је интернет. Само погледајте…
Нећу да улазим у то да ли је ситуација у Шапцу била злоупотребљена: нека се договоре политичари међусобом. Исти сте сви: и они на власти и они у опозицији. Само да вам је камера, фоторепортера и секунди у јавности.
Само ме интересује: зашто је снимак једне жене из Обреновца „склоњен“ из каснијег емитовања? На који снимак мислим? Ево, на овај:
Када сам објавио текст у ком сам рекао да ми не треба премијер који се слика поделом хуманитарне помоћи, оштро ме је критиковао и један колега, силан момак, фоторепортер који верујем већ данима у води ради свој посао. Знам човека, сјајан је. Иде тамо где други не смеју. Рекао ми је „није сад време за пљувачину, после ћемо“.
Нећемо после, драги мој пријатељу. Бојим се да после – неће имати ко. Или неће смети.
Зато – сада:
То што Вучић обилази поплављена места је добро. За имиџ и рејтинг странке на власти. Добро је и за народ, што види да му функционер не седи у фотељи. Али, то не треба да ради стално. Било је довољно једном. Ово сад, са страним новинарима је већ парадирање. Баш као и стално посећивање од стране разноразних министара.
Господо политичари, не треба да се сликате више. Зна се да сте на власти. Пустите друге да раде свој посао. Пустите праве хероје: добровољце, полицајце, војнике, спасиоце, стране спасиоце да раде свој посао. Ви се бавите другим стварима. Не цензуром, већ сменама. Хитним.
Смените Велимира Илића, зато што је потпуно промашио свој задатак, зато што ни данас не знамо где шта од помоћи иде, коме шта где треба.
Смените Расима Љајића, зато што народ нема шта да једе тамо где је заробљен. Зато што није одмах, али одмах одредио да се хитно упути вода и хлеб онима који су угрожени и заробљени.
Смените и све оне који су ваши љубимци или ваши чланови – а нису спречили овакве размере трагедије.
Смените оне који раде у разним службама за узбуњивање који нису пробудили ни грађане Шапца, ни грађане Обреновца, ни грађане било ког потопљеног града.
НЕМОЈТЕ САМО ДЕМАГОГИЈУ
Те приче како се сила природе не може предвидети је чиста глупост. Предвидео је метеоролог Игор Ковачић. Те приче како се оваква катастрофа није могла спречити је такође глупост. Могле су се спречити ове и овакве последице.
Не говорим само о материјалним последицама. Говорим о вашој причи како у целој Србији (у овом тренутку) има 20 жртава. Па да ли је могуће да само с оне стране Дрине у Добоју има 21 утопљеник, а у целој Србији – 20? Боже, ако је то истина, опрости што ћу рећи „хвала ти“, али – могло је и горе.
Није ми јасно како то да ништа нисте учинили за протекла два месеца, од како смо имали поплаве? Шта сте учинили за ове две године колико сте на власти да би се обичан грађанин боље и сигурније осећао? Ништа.
Сећам се као данас да је Марић пре месец дана на телевизији говорио да нас у мају чекају јаке падавине и да смо изложени опасности од великих поплава због којих „под хитно морамо да учинимо све како бисмо спречили оно најгоре“. Још у марту је у Куриру објављен текст да нам прете катастрофалне поплаве у којима ће бити угрожена Западна Србија. И? Шта сте урадили?
Ништа.
Бавили сте се изборима, који су били „неопходни“ како бисте проверили вољу народа. А онда сте само заменили улоге и препаковали министарства.
Прошле године сте, уместо бржег подизања система цивилне заштите свако мало трошили новац на којекакве војне вежбе са потпуно нејасним циљевима. На тим вежбама сте укупно дигли 6.000 људи. А могли сте паре потрошити паметније. У куповину понеког чамца за спасавање. Нека лежи тамо у некој станици полиције. Злу не требало. Хлеба не једе.
Не… Избори су били битнији.
Пре ових поплава предвиђало се да ћемо се до краја године задужити још 5.5 милијарди евра.
Бојим се да неће бити тако.
Мораћемо да се задужимо још много, много више.
Још кад крену да нам банкротирају разна осигуравајућа друштва…
Ето нама луде, вреле јесени.
Тада већ – заиста нећемо имати за јело.
Па чак ни на радним акцијама које најављује Јоргованка Табаковић. То је она жена чија је плата око 5.000 евра. Питам се, да ли ће њена кћерка учествовати на некој од њих?
Погодите!
