Пола милиона Срба побегло од Вучићевог „златног доба“: Објављени подаци који…

11:30 20.10.2023.

Близу 70.000 грађана Србије је током прошле године затражило и добило боравишну дозволу само у земљама ЕУ, показују подаци Еуростата. Од прве године власти Српске напредне странке до 2022. утростручио се број оних који су уточиште од “економског тигра и златног доба” потражили у некој од држава Европе - укупно 413 хиљада грађана.

Када се овај број упари са негативним природним прираштајем, који у периоду од 2012-2022 износи 468 хиљада, добићемо да нас је за последњих 10 година око милион мање, каже овим поводом професор Филозофског факултета Огњен Радоњић.

Подаци Еуростата показују да је у току прошле године близу 70.000 грађана Србије први пут затражило и добило боравишњу дозволу само у земљама ЕУ.

Број оних који су је напустили је значајно већи, каже Радоњић за новине “Нова”.
“Демографско крволиптање”

“Сећам се, када је баш те 2022. крајем марта, почетком априла, премијерка Ана Брнабић изјавила да млади не одлазе већ се враћају у Србију. Дакле, на првом месту, ови подаци говоре да премијерка говори неистину. Добро, то је већ део наше свакодневице. Али нажалост, део наше свакодневице је и да људи одавде масовно одлазе, што се временом претворило у право демографско крволиптање”, каже Радоњић и даље објашњава:

“Ако упоредите 2013. и 2022. годину, број грађана Србије који је први пут тражио и добио боравишну дозволу у ЕУ се повећао са 23,8 на 69,4 хиљаде. Дакле, од прве године напредњачке власти до 2022. овај број се на годишњем нивоу утростручио. Кумулативно, у периоду 2013-2022. је укупно 413 хиљада грађана Србије први пут тражило и добило боравишну дозволу у ЕУ. Наравно овај број је значајно већи јер постоји и нерегистрована емиграција, а такође овде су дати подаци само за ЕУ у коју, по неким проценама, одлази 80% српске емиграције. Када се овај број упари са негативним природним прираштајем, односно податком да је у периоду од 2012. до 2022. умрлих више него рођених за чак 468 хиљада, добићемо да нас је за последњих 10 година око милион мање”, наводи Радоњић.

На питање ко су људи који одлазе из Србије и где види главне разлоге, Радоњић одговара:

“Одлазе људи који не желе да буду сиромашни и да живе у корумпираном и криминогеном систему. Млади људи доносе одлуку о томе да ли да заснују породицу или емигрирају на основу своје перцепције перспективе доброг живота у родној земљи. Поразно је истраживање Министарства просвете и Републичког завода за статистику из 2018. на узорку од 11.013 српских академаца, којим је утврђено да њих трећина жели да напусти земљу због немогућности налажења посла у струци, слабо плаћеног посла и ниског животног стандарда. При томе, њих 70 одсто очекује помоћ родбине и пријатеља који већ живе у иностранству”.

Такође, према истраживању Кровне организације младих Србије спроведеном у периоду од априла до јула 2023, чак 49,2 одсто младих планира да се одсели из Србије. Њих 32,2 одсто жели да се одсели због лошег животног стандарда и 27,7 одсто јер жели достојанственији живот. Притом је приметан раст у истицању важности бољих јавних услуга.

“Дакле, важан је животни стандард, али исто толико је важна жеља да се живи у уређеном, безбедном и извесном систему са квалитетним јавним услугама”, истиче Радоњић.
Опсена златног доба

Он сматра да је овај тренд врло забрињавајућ.

“Када је одлазак масован, то је јасан знак да људи одлазе из земље у којој су лоши животни услови. Демографске последице су катастрофалне и вероватно непоправљиве. На пример, од 1990. до 2022. просечна старост становништва је порасла са 35,7 на 43,9 година. Такође, у посматраном периоду је порастао и коефицијент зависности, који нам говори колики је удео зависног становништва (до 14 и преко 64 година старости) у радно способном становништву (становништво 15-64 година старости). У посматраном периоду је овај удео порастао са 43 на 53,8% и оно што је важно нагласити је да је, управо због ниске стопе рађања и масивне емиграције претежно младог становништва, коефицијент зависности старијег становништва (удео старијих од 64 године у радно способном становништву) порастао са 14,9 на 31,6 одсто, док се коефицијент зависности млађег становништва (удео старих до 14 година у радно способном становништву) смањио са 28 на 22,2 одсто”, наводи Радоњић и закључује:

“Дакле, ми смо нација која одумире. Једно је опсена златног доба и економског тигра, а сасвим је нешто друго реалност”.

Овако је растао број оних који су желели да напусте Србију

Према подацима Еуростата, у периоду од 2014. до 2022. године овако је растао број људи који су тражили и добили боравишну дозволу у земљама ЕУ. Мало успоравање броја људи који су пожелели да напусте Србију забележено је током 2020. и 2021. године, за време епидемије ковида.

2014. година: 24.367
2015. година: 26.603
2016. година: 30.572
2017. година: 39.707
2018. година: 51.056