Прочитај ми чланакАлександар Вучић, поБЕДНИК и креатор свих српских тријумфа, још једном је до ногу потукао Албанце предвођене овог пута Куртијем, да ће им бити потребни векови да се опораве од овог пораза. Победио их је к'о што је јуна 1999. декласирао НАТО, па и дан данас 60.000 припадника мрске нам солдатеске пребива попут ратних заробљеника у бази Бондстил, на светој српској земљи, са све тенковима које су морали да паркирају у порти Дечана.
Победио их је к’о прошле године Корону што је победио. Разбио их је к’о мафију што је растурио у Ритопеку. Нема већег поБЕДНИКА у историји Србије. И Вук Бранковић би му позавидео на овој победи. Разбили смо их јаче него ономад у Брислеу када је Тачију забио пет комада. Толико их је победио да сад напредни ботови у три смене раде на Јарињу, лепећи налепнице преко српског грба. Ова Вучићева поБЕДА је толико велика, да Срби морају сами да клекну пред Куртијем и прелепе грб своје државе.
Исте оне државе за чију заставу је колико јуче Вучић тврдио да му је светиња и да ће се поносно вијорити у Београду сваког 15. септембра на Дан српске заставе. Изгледа да су Куртијева каса и Рамушов новчаник мало веће светиње за Вучића од српске заставе и грба.
Заборавили су Срби да тамо где је Вучић побеђивао нема ни српске заставе, ни српског грба, а нема вала више ни Срба. Срба све мање има и у Србији у којој је Вучић изгледа решио да путем короне истреби сопствени незахвални народ, како би овде живели неки послушнији и оданији поданици из Авганистана и Пакистана, са неких удаљених меридијана, који се неће много бунити када им кажу да ће им у дворишту правити рудник литијума. Па што да им не праве. Па није им то дедовина. Они ће чим добију држављанство и право гласа, на референдуму одлучити уместо нас да се разграниче са Газиместаном. Ма и са Рашком и Врањем ако треба, само да онај ко их је пустио у нашу кућу буде задовољан.
Док и њега не смене на изборима. А тад ће и он постати мигрант и отићи за својим парама, које је давно послао на Девичанска острва. Да праве друштво нашим парама без којих смо остали заједно са земљом, заставом и грбом. И да му на тим шушкавим новчаницама не би сметао грб Србије, он их је на време претворио у доларе, евре и остале конвертибилне валуте, мало и у злато и биткоине, злу не требало.
А Срби ћуте. Јер може и горе.
Кад један народ пристане прво да му ставе налепницу преко уста и пинк стикер преко мозга, онда му је свеједно кад му прелепе грб на таблицама. У међувремену је зејтин поскупео на 230 динара, кајмак на 1.200, литар горива на близу 180, кафа на 300 динара, а месо на преко 1.200 динара. Па ће ускоро напредни таблоиди штампати стикере и налепнице са изгледом ових намирница за фрижидере и замрзиваче. Залепиш стикер и не отвараш празан фрижидер. Па кад закрче црева и златна Немањићка кашика лупи у празан тањир, а деца питају шта ћемо јести, Срби че хорски одговорити:
„Ништа! Још нисмо сварили ни оно што нам је Вучић прошли пут сервирао!“
Једино што за нашег поБЕДНИКА не ваља је што тај понуђени мени није најбољи за умакање хлеба кога ионако неће бити, али је идеалан за обраду мотки којих у Србији никада није мањкало. Чак не мора ни да се умаче. Одмах после прве примене антиреуматске терапије, преко леђа издајника, мафијаша и злотвора биће фекално обрађена.
Кад Србија узме мотке у руке, фалиће нам стикера са натписима, 20,30, 40 година за робијашка одела којих ће такође мањкати за ове Куртијеве поБЕДНИКЕ. Којима морамо да узмемо меру да би опстали као народ.
Сад бар знате зашто напедњаци овако немилосрдно секу дрвеће. Свако дрво у Србији вапи да постане мотка.
Да би засита живели у рају, уместо стикера, мотке у руке. Јер мотка је из раја изашла! А стикер је путоказ за шуму!
Срђан Миливојевић члан Главног одбора Демократске странке.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 9, 2021
