Pročitaj mi članakSaopštenje Pokreta ROD rodoljubive organizacije Otadžbine i Dijaspore u vezi izjave Predsednice vlade Srbije da su "Kosovo i Metohija bili u Srbiji". Bili bi zahvalni da prenesete ovo saopštenje. Ono je usaglašeno na Predsedništvu ROD i kao takvo prihvaćeno za javnost.
Изјава председнице владе Србије да је јужна покрајина Републике Србије Косово и Метохија, “била у Србији“, представља континуитет антиуставне, антидржавне политике власти у Београду протеклих година по овом питању. Како су челници власти сваке државе на један начин и носиоци њеног суверенитета у међународним односима (нарочито по тзв. англосаксонском законодавству цоммон лаw), онда овакви катастрофални наступи, могу сами по себи већ имати несагледиве негативне последице по интерсе Србије.
Од карте Србије без Косова и Метохије, коју је пре неколико година тадашњи председник Владе Александар Вучић предао у билатералном сусрету Себастијану Курцу тадашњем министру спољних послова Аустрије (концепт о будућим аустријско-српским односима хттпс://www.yоутубе.цом/wатцх?в=Г3гС0мП78ТQ), преко недавне изјаве Брнабићке као председнице владе, да је „спремна да све потпише по питању Косова што буде требало..“, уз уобичајено не поштовање ни договора око фусноте када се разговара са тзв.
„Косовом“ од стране државних представника Србије у међународним сусретима – све то представља један континуитет који багателише есенцијалне државне интересе Републике Србије, што је кажњиво по Уставу, противно државничким обавезама и закетви коју су дали, али и елементарном достојанству и патриотизму сваког грађана ове земље.
Паралелно са овим изјавама, али још више и низом потеза протеклих година којим се признавањем претходних произвољних преговора Тахири-Стефановић, који нису прошли били никакву законску процедуру и противуставни су, од стране нових напредњачких власти након 2012, те усвајањем противдржавног (са аспекта последица) и противуставног (по форми и садржини) Бриселског споразума и његовом потоњом операционализацијом, власт у Београду је довела у веома тешку позицију српски и неалбански народ на Косову и Метохији, укључујући и сам север, те битно умањила ингеренције државе Србије који су тамо постојали, као и њену међународну позицију по том питању.
То не доводи у питање лошу политику према КиМ власти Демократске странке до 2012, где су најлошије последице увлачење ЕУЛЕКС уместо УНМИК и промена Резолуције тадашњег председника Тадића у ОУН, једнострана примена ССП и то све због идеологије придруживања ЕУ коју настављају властодршци и од 2012. на челу са Вучићем, иако је у међувремену сама Унија доспела у вишеструку кризу, а наставак испуњавања по сваку цену бројних обавеза „из ЕУ пута“ под постојећим околностима контрапродуктивно за Србију.
Како албанска страна не поштује Бриселски споразум, како је он по својој садржини против српских есенцијалних интереса и супротан Уставу, како је противан у односу на Резолуцију 12 44, како је правно међународно неважећи (поред низа мањкавости и на основу саме Бечке конвенције из 1969, којом је чак и међународно уредно постигнут договор, а овај то свакако није, чак и у том случају неважећи ако је у супротности са Уставом државе потписнице) – поставља се питање зашто и након понижавајућег напада на председника Канцеларије за КиМ Марка Ђурића, власт у Београду наставља са преговорима са тзв. Косовом и једностраним испуњавањем Бриселског договора и његове операционализације – листом уступака противним интересима Србије и самог Устава. Више од пет месеци од убиства Оливера Ивановића, нема помака у истрази, а званични Београд практично то више и не спомиње.
Паралелно са питањем Косова и Метохије где постоји опасност да од неодговорних представника власти Србије се поред свих наведених противуставних и противно интерсима земље учињених радњи протеклих година, учини и коначна издаја у виду омогућавања лажној држави Косово столице у ОУН, или сличних уступака у том правцу, власт наставља погубну и промашену неолибералну економско – социјалну политику, са лошим последицама по Србију, њен народ и демографске показатеље, неодговорну политику по питању миграната, где постоји опасност да се Србија претвори у депонију миграната на вратима ЕУ што би довело и у средњем року у питање опстанак земље и нације, те контролисане медије што има за последицу прикривање напред наведених лоших потеза и изостанак државне стратегије и народне политике која би се од опозиционих снага – покрета, странака и свесних појединаца интелектуалаца и стручњака, кроз медије могла представити јавном мњењу као алтернатива постојећем стању. При томе, а и због других злоупотреба је и сам концепт функционисања демократије и плурализма у постојећем стању у земљи доведен у питање.
Због свега овога опозиционе снаге у Србији, пре свега оне патриотски усмерене, су упућене на међусобну сарадњу у правцу отклањања и макар за почетак умањења последица овакве политике власти, на шта позива покрет РОД. Јасно је да само променом овакве власти и постојећег система владавине, и то од стране патриотских и одговорних снага у Србији, се даља опасност од растакања есенцијалних интереса земље може преиначити и садашњи лоши процеси зауставити и успоставити нова државотворна, економско-социјална одговорна политика у интересу свих народа који у Србији живе.
Београд, 20 јун, 2018. РОД, Покрет родољуба,
Отаџбине и Дијаспоре
